Denis Diderot

Denis Diderot: "Postoje tri glavna načina sticanja znanja koja su nam dostupna: posmatranje prirode, refleksija i eksperimentisanje. Posmatranje prikuplja podatke; refleksija ih kombinuje; eksperimentisanje potvrđuje rezultat te kombinacije.

Naše posmatranje prirode mora biti marljivo, naša refleksija duboka, a naši eksperimenti tačni. Retko vidimo da su ova tri sredstva kombinovana; i iz tog razloga kreativni geniji nisu uobičajeni."
-----------
Joseph Murphy: "Zaposlite um konceptima harmonije, zdravlja, mira, dobre volje i čuda će se desiti u vašem životu."

- S pravom se kaže: "Dokon um djavolja radionica."
-----
Virginia Woolf: "Svako ima svoju prošlost zatvorenu u sebi kao listove knjige koje zna napamet, a njegovi prijatelji mogu čitati samo naslov."

- Drugi mogu znati dogadjaje, ali ne doživljaje. Jedino sam čovek zna svaku misao i osećanje kroz koje je sagledao život i na osnovu toga počeo donositi odluke o svom ponašanju i delovanju.

 

[Black_star]

Obnavljam ovih dana Borhesa i ne mogu se načuditi blagosti tog pisca i čoveka... pokupio je, preneo, obradio, izeksperimentisao sa svim konceptima koje pominješ, neznanim i znanim, a opet nije pogubio kompas... uvažio ih, ali ih istovremeno postavio na tacnu zaboravu, da ih i ptice nebeske pozobu - sve samo u korist daljega života... to je najdžentlmenskije i nadraže što se kod njega oseti, nastranu sasvim rovarenje po tabu temi literature: sujeta stvaraoca... A u "Alefu" kaže da je zajednička svest o prošlosti temelj svake komunikacije, specifično jezika. Unapređenje iskustva na bazi onog već poznatog... Drugačije se čini nemogućim da drugi i nasluti, a kamoli da razume. To bi onda, po mišljenju Romana Jakobsona, mogla biti samo mistična "7.funkcija jezika"... naime, proročka.

 

[sofija06]

Obnavljam ovih dana Borhesa i ne mogu se načuditi blagosti tog pisca i čoveka... pokupio je, preneo, obradio, izeksperimentisao sa svim konceptima koje pominješ, neznanim i znanim, a opet nije pogubio kompas... uvažio ih, ali ih istovremeno postavio na tacnu zaboravu, da ih i ptice nebeske pozobu - sve samo u korist daljega života... to je najdžentlmenskije i nadraže što se kod njega oseti, nastranu sasvim rovarenje po tabu temi literature: sujeta stvaraoca... A u "Alefu" kaže da je zajednička svest o prošlosti temelj svake komunikacije, specifično jezika. Unapređenje iskustva na bazi onog već poznatog... Drugačije se čini nemogućim da drugi i nasluti, a kamoli da razume. To bi onda, po mišljenju Romana Jakobsona, mogla biti samo mistična "7.funkcija jezika"... naime, proročka.

Lepo napisano. Za rovarenje po tabu tebi je potrebna hrabrost da se ide dalje i osvescenost kojom se prevazidje kolektivi dremez i omamljenost. Jezik je vitalan element nase sposobnosti da razumemo, ucimo i sticemo znanje. Sve promene su vazne i prosle i buduce i sadasnje. Smisao se otkriva njihovim spajanjem i jedinstvom, a ne razdvajanjem.