- Poruka
- 4.766
Grešiš komšija. Ivica Dačić je u vlasništvu onoga ko ima pare da ga plati. Biće on i ruski čovek i evropski čovek. Biće i Vučićev čovek kao što je bio i čovek Slobodana Milošavića.
-
- Popularno:
- Ugled Srbije i Republike Srpske u...
- Strani plaćenici, makroi, dileri droge...
- Vučić putuje u Emirate, komentarisao...
- Jelena iz Šapca je najzgodnija...
- Pucao na prostorije SNS-a i policiju:...
- Ko ima jaču vojsku - Iran, ili Izrael?
- Ко прима паре и од кога? Ћаци или...
- Istraživanje medija u SAD: Društvene...
- Zašto inteligentne osobe imaju manji...
- Ćaci Pavloviću počinju ispiti već u...
Демостат: Дачић поново министар спољних послова
- Začetnik teme комшија
- Datum pokretanja
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
IVICA DAČIĆ, NOVI MINISTAR VANJSKIH POSLOVA SRBIJE: „Ne sjećam se da su bili jači pritisci na Srbiju još od…“
Na pitanje da li Srbija može da i dalje odolijeva pritiscima da uvede sankcije Rusiji, on je naveo da sankcije Rusiji nisu uvedene osam mjeseci jer nisu u interesu zemlje.
Prije 12 min
Ministar vanjskih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da se „ne sjeća“ da su bili jači pritisci na Srbiju još od 1999. godine, i dodao da Srbija osam mjeseci nije uvela sankcije Rusiji zato što one nisu u njenom interesu.
„Moramo stalno da razgovaramo s partnerima u Evropi i uopšte na Zapadu, i mi to i radimo. Predsjednik Vučić je neprestano u tim razgovorima, ja ću se sada na tome više angažovati kao ministar spoljnih poslova“, rekao je Dačić za Kurir.
Na pitanje da li Srbija može da i dalje odolijeva pritiscima da uvede sankcije Rusiji, on je naveo da sankcije Rusiji nisu uvedene osam mjeseci jer nisu u interesu zemlje.
„Ako naši interesi, naša ekonomija i naša politička stabilnost budu ugroženi na bilo koji način, mi ćemo razmotriti drugačije odluke, ali to će biti samo naše odluke i nikakav pritisak tu ne pomaže“, naveo je Dačić.
Dačić je rekao bi Beograd mogao da bude mjesto mirovnih pregovora ruskog i ukrajinskog predsjednika „ako bude iskrene želje obje strane da se o miru razgovara u Beogradu“.
„Srbija ničim nije doprinijela da izbije rat, ali može da doprinese da se dođe do mira“, rekao je Dačić.
Govoreći o ponovom izboru za šefa diplomatije, kazao je da je „dobar osjećaj“ vratiti se u Ministarstvo vanjskih poslova, kao „kad se s puta vratite kući“.
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Biserko: Da li će Dačić biti taj koji će sprovoditi neke bolne odluke – videćemo
02. nov 2022.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić samostalno kreira i sprovodi spoljnu politiku bez velikog oslanjanja na Ministarstvo spoljnih poslova. Tako da izjava ministra Ivice Dačića da on ne vodi spoljnu politiku i da se ona vodi na Andrićevom vencu u skladu Vladom, nije nikakvo iznenađenje – kaže za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.
Ivica Dačić je u kontekstu pitanja da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji rekao da postoji mišljenje da spoljna politika zavisi od ministra, što je, napomenuo je – pogrešno.
–Štaviše, čak i nema ozbiljnije komunikacije između te dve institucije. Vlada je kasnila sedam meseci kako bi se odložile sankcije Rusiji. Međutim, u međuvremenu je potpisan sporazum sa Rusijom usred Njujorka, na američkom tlu. To je svakako gaf ali i problem za SAD jer je demonstracija ruske manipulacije. Taj sporazum svakako je garancija za Rusiju da neće biti sankcija – ističe sagovornica Danasa.
Da li će Dačić biti taj koji će sprovoditi neke bolne odluke, poput stavljanja potpisa na uvođenje sankcija Rusiji, ako do njih dođe – videćemo, kaže Biserko.
(Danas, Foto: N1)
- Poruka
- 89.375
Europljanin
- Poruka
- 5.859
Srbija pregovara sa Svetskom bankom o kreditima od oko 500 miliona evra
M. O.danas 11:54
Vlada Srbije pregovara sa Svetskom bankom o tri kredita ukupne vrednosti većoj 500 miliona dolara, rečeno je danas na prezentaciji Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan.
Zajam od 400 miliona dolara namenjen je podršci budžetu, 75 miliona dolara je zajam u okviru projekta za unapređenje upravljanja finansijama i 35 milona dolara kao podršku strategiji za razvoj tržišta kapitala.
Prema rečima Nikole Pontare, direktora kancelarije Svetske banke u Srbiji ova institucija ima već portfolio od milijardu dolara u Srbiji.
„Normalno je da vlade više pozajmljuju u kriznim vremenima, ali važno je da je trajektorija javnog duga održiva. U Srbiji jeste održiva. Pored toga važno je da se ta sredstva iskoriste za povećanje produktivnosti“, ocenio je on.
Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju dodao je da zajam i MMF-a i Svetske banke ne mora da bude u dolarima i da je za Srbiju u ovom trenutku bolje ukoliko bi se zadužila u evrima.
Šestović je istakao da u ovom trenutku nije problem pristupa kapitalu, već je više pitanje cene.
„Kamatne stope na dug rastu, smanjuju se rokovi otplate. To je i jedan od razloga pregovora sa MMF-om o novom aranžmanu. Naša vlada ima i iskustva sa hedžingom, a osim toga ni procenat dolarskog u ukupnom dugu nije visok“, ocenio je Šestović.
- Poruka
- 89.375
Srbija pregovara sa Svetskom bankom o kreditima od oko 500 miliona evra
M. O.danas 11:54
Vlada Srbije pregovara sa Svetskom bankom o tri kredita ukupne vrednosti većoj 500 miliona dolara, rečeno je danas na prezentaciji Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan.
Zajam od 400 miliona dolara namenjen je podršci budžetu, 75 miliona dolara je zajam u okviru projekta za unapređenje upravljanja finansijama i 35 milona dolara kao podršku strategiji za razvoj tržišta kapitala.
Prema rečima Nikole Pontare, direktora kancelarije Svetske banke u Srbiji ova institucija ima već portfolio od milijardu dolara u Srbiji.
„Normalno je da vlade više pozajmljuju u kriznim vremenima, ali važno je da je trajektorija javnog duga održiva. U Srbiji jeste održiva. Pored toga važno je da se ta sredstva iskoriste za povećanje produktivnosti“, ocenio je on.
Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju dodao je da zajam i MMF-a i Svetske banke ne mora da bude u dolarima i da je za Srbiju u ovom trenutku bolje ukoliko bi se zadužila u evrima.
Šestović je istakao da u ovom trenutku nije problem pristupa kapitalu, već je više pitanje cene.
„Kamatne stope na dug rastu, smanjuju se rokovi otplate. To je i jedan od razloga pregovora sa MMF-om o novom aranžmanu. Naša vlada ima i iskustva sa hedžingom, a osim toga ni procenat dolarskog u ukupnom dugu nije visok“, ocenio je Šestović.
- Poruka
- 5.859
Blokada Linglonga: Duguju nam 5,5 miliona evra, kaže direktor firme iz Svilajnca
Mirolava Pudar/Nadica Jakovljev23.08.2022.
Nakon višemesečnih neuspelih pregovora zbog neisplaćenih potraživanja srpskoj firmi „Alfa technics“ iz Svilajnca njeni radnici, njih oko 150, blokirali su jutros ulaz ispred gradilišta Linglonga u Zrenjaninu i nemaju nameru da odatle odu dok im pare ne budu isplaćene, rekli su nam na licu mesta.
Među zaposlenima je dosta žena iz komercijale i računovodstva, kao i radnika iz prozvodnje, koji su sada ostali bez plata jer im junaska zarada kasni.
Oni ne rade na gradilištu Linglonga, kako su nam objasnili, već svoje proizvode od čeličnih konstrukcija isporučuju za potrebe kineske fabrike.
„Ovde sam i nije mi teško da dođem u Zrenjanin sa svojim kolegama da tražim ono što smo zaradili, jer je firma u gubitku. Oni nama jesu platili jedan deo ali ni približno koliko bi trebalo. Radi se o milionima evra. Nije u redu da nam obećavaju isplatu a da onda ne ispune reč. Mi smo svoje odradili, proizveli porudžbine i predali robu a naplate nigde“, kaže Biljana Dragaš iz komercijale Alfa technicsa.
Kako je za Danas na licu mesta objasnio Dragoljub Radulović, direktor firme „Alfa technics“ koja proizvodi čelične konstrukcije, Linglong im duguje 5,5 miliona evra a problemi su počeli prošle godine u maju.
U Beogradu protest protiv kineskog ’Ziđina’
27. mart/ožujak, 2022.
U Beogradu se održava protest meštana nekoliko sela istočne Srbije i aktivista zeleno-leve koalicije Moramo, koji traže da kineska kompanija „Ziđin“ obustavi projekat otvaranja novog rudnika u tom kraju kao i da prekine sa zagađenjem životne sredine u tom delu Srbije.
Građani su se okupili ispred zgrade privatne televizije Pink, odakle je povorka krenula u protesnu šetnju do Ambasade Kine.
Okupljeni su nosili transparente sa porukama „Stop trovanju borske dece“, „Život ispred profita“, „Čija je naša dedovina“.
Oko Ambasade Kine su bile raspoređene policijske snage.
„Tražimo da narodu budu stavljeni na uvid svi ugovori koje je Vlada Srbije sklopila sa Ziđinom“, poručio je ispred kineskog diplomatskog predstavništva Aleksandar Jovanović Ćuta, aktivista pokreta Ekološki ustanak, koji je deo zeleno-leve koalicije Moramo.
Jovanović je rekao je novinarima da žele kineskoj ambasadorki Čen Bo da ostave poruku da kineska kompanija "ne može da truje decu u Srbiji" jer to kako je naveo, "ne radi ni u Kini".
Protest je protekao bez incidenata, a demonstranti su ispred zgrade ambasade ostavili transparent sa porukom „Stop trovanju borske dece“. Iako su želeli da zvaničnicima ambasade uruče svoje zahteve, niko iz kineskog diplomatskog predstavništva ih nije primio.
Na protest su došli građani Bora, te meštani okolnih sela Krivelj, OIštrelj, Slatina i drugih mesta u okolini grada Bora, koji se nalazi 240 km jugoistočno od Beograda.
Meštani sela iz istočne Srbije pokušali su 19. marta da dođu na protest u Beograd, ali je njihov kombi saobraćajna policija zaustavila i isključila iz saobraćaja, pod obrazloženjem da je potrebno da ide na tehnički pregled.
Kako je Radio Slobodna Evropa pisao, meštani sela Krivelj zatražili su ranije da se svi isele jer im je život uz Rudarsko-topioničarski basen Bor, koji je preuzela kineska kompanija „Ziđin“ postao nepodnošljiv.
Kineska firma, protesti u Novom Sadu i poslovi bez tendera
29. oktobar/listopad, 2022. Ljudmila Cvetković
Sukob aktivista i policije na protestu protiv podizanja mosta preko Dunava na području Šodroša u Novom Sadu čiju gradnju treba da realizuje kineska državna kompanija CRBC, 23. oktobar 2022.
Podijelite
Demonstranti na obali Dunava, policija naspram njih u pokušaju da ih spreči da priđu gradilištu. Ove slike iz Novog Sada, još jednom su poslove kineskih kompanija u Srbjiji doveli pod kritiku javnosti.
Aktivisti i deo građana smatraju da seča šume na obali Dunava, u delu grada poznatijem kao Šodroš, što je preduslov za početak radova na izgradnji mosta, ugrožava životnu sredinu.
- Incidenti na protestu protiv gradnje mosta u Novom Sadu
- U Novom Sadu odobren drugi 'grad na vodi' u Srbiji
Protest u Novom Sadu protiv početka izgradnje mosta
Novi most preko Dunava je samo jedan od projekata na kojima je angažovana kineska državna kompanija China road and bridge corporation (CRBC).
U kinesku kompaniju CRBC aktivisti upiru prstom i zbog toga što posao izgradnje mosta nije dobila na tenderu.
Raspisivanje tendera bi, navode, omogućilo nadmetanje više kompanija za ovaj posao i izbor najboljeg ponuđača.
- Poruka
- 5.859
Uskoro u Srbiji neće biti nijedne kineske firme.
- Poruka
- 89.375
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
"Ne možemo da pustimo ruku Rusije dok Zapad ne pruži drugu ruku"
BEOGRAD — Srbija želi da nađe zajednički interes sa zapadnim zemljama i dogovor oko Kosova, ali ne može da pusti „jedinu ruku koja je drži iznad provalije“ po tom pitanju, a to je Rusija, kaže u intervjuu za Glas Amerike Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije, koji je nedavno drugi put stupio na tu dužnost.
On smatra da je vitalni interes EU da Srbija bude njena članica, ali da istovremeno zapadne zemlje aktuelnom politikom guraju Beograd ka Moskvi. Šef srpske diplomatije kaže i da spoljna politika Srbije mora da bude "veleslalom".
Govoreći o sednici Komiteta ministara Saveta Evrope u četvrtak, Dačić kaže da se pitanje članstva Kosova verovatno neće naći na dnevnom redu sutrašnjeg sastanka, ali da to ne znači da je stvar rešena.
"Republika Irska (predsedavajuća) je odustala i neće to predložiti na sednici Komiteta ministara. Da li će neko drugi predložiti, to ne znamo, ali ne verujem, jer su za to potrebne neke pripreme. Znači, to se sada prenosi na sledećeg predsedavajućeg, to je Island i sada moramo da radimo sa Islandom“, kaže Dačić.
Glas Amerike: Kako Vam deluje trenutna situacija na Kosovu, da li je bliže eskalaciji ili dijalogu?
Dačić: Očigledno je da prištinska strana priželjkuje određenu vrstu eskalacije, odnosno priželjkuje da Srbija bude optužena da je remetilački faktor. Zato pristupamo veoma pažljivo, mi želimo svima da damo do znanja da mi želimo dijalog, želimo mirno rešenje svih problema, jedino na šta ne možemo da pristanemo je da neko maltretira građane, primenjuje silu, da ih teroriše, to ne možemo da dozvolimo. Mislim da je veoma važno da je neki nivo verbalne osude koji postoji od zapadnih zemalja, uključujući i Ameriku, malo povišen u odnosu na Prištinu. S tim što tu nedostaje završetak rečenice - odnosno ako se to ne desi, šta će da se desi? Mislim da Priština bez toga neće previše da se obazire na takve vrste izjava“.
"Pitam američke partnere- šta je ponuda za nas?"
Glas Amerike: U vezi sa sankcijama Rusiji, mnogo ste o tome govorili u javnosti i jednom prilikom ste rekli da „možemo da uvedemo sankcije Rusiji, ali ne možemo da se odreknemo Kosova“. Zbog čega povezujete te dve stvari i zašto mislite da bi Rusija, kada bi joj Srbija uvela sankcije, promenila stav o Kosovu?
Dačić: To je logika velikih sila. Zašto velike sile Zapada insistiraju da Srbija uvede sankcije Rusiji? Zašto ne razumeju poziciju Srbije? Pa isto tako i Rusija neće razumeti poziciju Srbije. Velike sile razmišljaju logikom svojih interesa, a mi razmišljamo logikom našeg interesa, a to je taj da mi sada, kada bismo govorili o Rusiji i Ukrajini sa aspekta toga da nemamo problem našeg teritorijalnog integriteta, mi bi uvek glasali kao što glasamo principijelno, protiv te vojne intervencije, agresije, za očuvanje principa teritorijalnog integriteta. I mi uvek tako glasamo bilo da je reč o Kosovu, Ukrajini, nekom drugom delu sveta. A zapadne zemlje i Rusija selektivno gledaju na to, u jednom slučaju se pozivaju na to, u drugom slučaju rade drugačije.
Glas Amerike: Ruski predsednik Vladimir Putin je, pokušavajući da legitimiše secesiju Donjecka i Luganska upotrebio primer presude Međunarodnog suda pravde o Kosovu. Upravo na liniji onoga što ste rekli da velike sile gledaju svoje interese, na osnovu čega verujete da Rusija ne bi promenila svoju poziciju koja trenutno odgovara Srbiji u vezi sa Kosovom, ako bi joj njeni interesi nalagali drugačije?
Dačić: Mislim da je ovde reč o tome da svaka od velikih sila koristi argumente koji joj odgovaraju. U ovom trenutku Rusiji odgovara da se poziva na to "kad može Kosovo, može i Donbas". Ali, nije samo Rusija koja će se na to pozivati, pa i Katalonija kaže "kad može Kosovo može i Katalonija". Da budem iskren, i Republika Srpska može sutra da kaže „kad može Kosovo, može i Republika Srpska“. Sa druge strane, Zapad će reći to nije isto, Kosovo je slučaj sui generis, nemojte vi da se poredite sa Kosovom, a ni jedni ni drugi nisu u pravu. A mi moramo da se brinemo o našim interesima. Odnosno, šta se dešava, da pojednostavim to pitanje, a pošto je ovo Glas Amerike da pitam naše američke partnere: ako uvažavaju naše interese, šta je ponuda, šta je predlog za nas? Šta je to što bi bio zajednički interes Srbije i Amerike, kada je reč o našim problemima? Šta je to što je predlog, ako je vama važno da Srbija bude deo EU, da uvede sankcije Rusiji i sve ostalo. Valjda su svesni toga, ako mi to uradimo, mi ostajemo bez podrške Rusije u Savetu bezbednosti UN.
Glas Amerike: A šta bi bila bolja ponuda?
Dačić: To je pravedna ponuda za rešenje pitanja Kosova. Pa ne može ponuda biti glasajte za sankcije Rusiji, a druga tačka primićemo Kosovo u UN i Savet Evrope. Pa čekajte, nismo mi pali s Marsa pa sad ne znamo da gledamo šta je naš interes. Ovo je za nas loša opcija. Mi hoćemo dogovor, hoćemo, ali niko ne pušta ruku dok je iznad provalije dok ne dobije drugu ruku. A koja je to druga ruka? Jer oni hoće da pustimo tu jednu jedinu ruku koju držimo. Ja sam potpuno konkretan i praktičan, i to sam pričao i 10 godina unazad i u Vašingtonu - sve dok je problem Kosova aktuelan, mi moramo da vodimo računa o onima koji podržavaju naše interese oko toga.
"Veleslalom" srpske spoljne politike
Glas Amerike: Govorili ste u javnosti o tome da će se sankcije Rusiji odlagati dokle god bude mogla da se trpi šteta. Koje su to crvene linije?
Dačić: Uglavnom svi to gledaju da je to ekonomska šteta. Šteta može da bude i drugačija, a to je – mi možemo da kažemo „nas Kosovo više ne zanima“. Ali, da li je to naš stav? Mi moramo da budemo svesni da i jedno i drugo i treće ne može. Znači, moramo da vodimo balansiranu politiku, da spoljna politika zemalja kao što je Srbija mora da bude veleslalom, od jedne do druge tačke, a da ipak prođete kroz cilj.
Glas Amerike: A cilj je, što je i vlada proklamovala kao strateški pravac - Evropska unija. Smatrate li licemernim takvo trasiranje ako se u ovoj situaciji, kada je rat u Ukrajini, Srbija ponaša kao da nije deo tog kluba, možda čak i potpuno suprotno?
Dačić: Smatrate li licemernim da se taj klub zalaže za teritorijalni integritet Ukrajine, a ne zalaže se za teritorijalni integritet Srbije? Mi ne možemo da volimo više teritorijalni integritet drugih zemalja nego što je naš. Ja nemam ništa protiv, ali ako govorimo o usaglašavanju spoljne politike, hajde da govorimo i o usaglašavanju spoljne politike EU sa principima međunarodnog prava. Isti argumenti koji se koriste za Ukrajinu, samo umesto Ukrajine precrtajte i napišite Srbije… jel vi mislite da je interes EU da Srbija uđe u EU? Ja mislim da je to njihov vitalni interes. Valjda je vitalni interes svih tih zemalja da Srbija bude deo zapadnog sistema? Pa kako onda zapadne zemlje svojom politikom prema Srbiji guraju Srbiju ka Rusiji? Jer nemamo kome da se obratimo… oni su nas doveli u situaciju da nemamo izbora, odnosno imamo jedan jedini izbor, a to ne smeju nikada da dozvole.
Glas Amerike: Pomenuli ste povlačenje ili zamrzavanje priznanja Kosova, predsednik Srbije je rekao da „u fioci“ drži imena osam država koje su povukle priznanje. Očito je da se nastavlja sa tom diplomatskom kampanjom. Šta Srbija nudi zemljama za koje žele da povuku priznanje Kosova, i da li smo nekada zbog toga imali problema sa EU?
Dačić: Čekajte, jel mislite da oni stvarno znaju gde je Kosovo i šta Kosovo znači i da li su uopšte priznali, ili nisu priznali Kosovo? Jel vi razumete da sam ja ubeđivao neke ministre da su priznali Kosovo, a oni me ubeđuju da nisu? I da me posle sat vremena zovu i kažu da ipak jesu. Problem je u tome što je Kosovo na tome radilo. Što je Kosovo išlo, nudilo, pomagale su im velike zapadne zemlje, a mi nismo našli za shodno ni da posetimo te zemlje i podsetimo na istorijske zajedničke trenutke i sve ostalo. Mi nudimo sporazume o strateškoj saradnji, da vidimo šta jedni drugima možemo da pomognemo, stipendije za studente, vidite da sad ne daju da ukidamo vize, da sad zloupotrebljavaju vize da dolaze i tako dalje..
Glas Amerike: Zar to nije bio slučaj sa Burundijem? (koji je povukao priznanje Kosova i donedavno bio u bezviznom režimu Srbije, dok EU nije zapretila da će Srbiji ukinuti vize, prim. nov)
Dačić: Jeste sa Burundijem, ali znate koliko ima tih Burunđana koji su došli? Dve hiljade. E, ako će tih dve hiljade Burunđana da sruši ovaj čvrsti sistem EU, onda je to tragikomično.
Hil za Glas Amerike: Razgovara se o strateškom partnerstvu SAD i Srbije
Sporazum o strateškom partnerstvu sa SAD
Glas Amerike: Sastali ste se sa američkim ambasadorom Kristoferom Hilom, saglasili ste se da ima mnogo tema o kojima treba da se razgovara. Šta je prioritet u odnosima sa Amerikom?
Dačić: Ja mislim da treba raditi na tome da se postigne, nije to na meni iako sam više puta predlagao, već više na predsedničkom nivou – da se razmišlja o sporazumu o strateškom partnerstvu. Ali, opet, taj sporazum ne treba da bude samo na papiru, već treba stvarno da se pronađu zajednički interesi, i onda možete da razmišljate o paketu za Srbiju. Ovako, da mi nemamo odgovarajući predlog o kojem bi mogli da razmišljamo, ne govorim o bilateralnim odnosima već o najtežem pitanju kao što je Kosovo, a opet, siguran sam da bez Amerike taj problem nikada neće biti rešen.
Glas Amerike: Vi ste pro-istočno orijentisan političar, pohvalno govorite u javnosti i o Rusiji i Kini. Šta mislite, kakvu poruku zapadnim zemljama je poslalo Vaše imenovanje baš na ovu poziciju?
Dačić: Ja nikada nisam bio proistočni, ja sam oduvek bio prosrpski i sad sam prosrpski. Ako je to nekima na Zapadu istočno, ja se slažem. A pošto mnogi od njih kad govore o Srbiji, govore da je kod nas mnogo hladno i verovatno misle na Sibir, bilo bi dobro da se malo raspitaju o našim istorijskim odnosima. Ja bih želeo da se razvija strateško partnerstvo i sa istočnim i sa zapadnim zemljama. Mi vapimo za tim da imamo veće i bolje razumevanje sa zapadnim zemljama, pre svega sa SAD. Neka oni za mene misle da sam ja nečiji drugi i to je dobro. Opasno je kad smatraju da ste njihovi.
S1MCRO
Elita
- Poruka
- 22.888
S1MCRO
Elita
- Poruka
- 22.888
Ne piše da mu se Ivica zahvalio na bratskoj podršci za još jedan ministarski angažman.
- Poruka
- 89.375
Vučić obara dron
Brnaba u Berlinu
Dačić sa Čen i Harčenkom
Lijepo podeljeno
Brnaba u Berlinu
Dačić sa Čen i Harčenkom
Lijepo podeljeno
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
- Poruka
- 21.553
Ne zna ni ruski.
- Poruka
- 21.553
Ovaj decko u sredini Krstić beše? Gde je i šta radi? Rubrika Zaboravljeni i izgubljeni asovi.
- Poruka
- 89.375
Zato su uvek dve trebe pored njega da prevode.
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
pa rekli smo mu da ivicu zovu i "koferce", da nije problem da se kupi, samo komsija ostade kao i uvek kratkih rukava, badava se raduje da ce iz koferceta da ispadne i jedna suska i njemu upadne, jer to se nece desiti, dosta mu je sendvic botovski
- Poruka
- 89.375
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Dačić: Članstvo u EU ostaje strateški cilj Srbije
01. dec 2022 20:15
Članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateški cilj i jedan od glavnih spoljnopolitičkih prioriteta Srbije, koja ostaje u potpunosti posvećena reformskom procesu, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u razgovoru sa šefom evropske diplomatije Žozepom Boreljom.
Na sastanku koji je održan na marginama Ministarskog sastanka OEBS u Lođu, Dačić i Varhelji su razmenili mišljenja o trenutnom stanju dijaloga Beograda i Prištine i saglasili se da sve napore treba usmeriti na njegov nastavak, budući da je razgovor jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja i za postizanje održivog dogovora, navodi se u saopštenju MSP.
Brnabić: Reakcija EU je sramota, nema potrebe da Srbija više učestvuje na samitima o Zapadnom Balkanu
19:37Dačić je istakao da se Srbija zalaže za unapređenje regionalne saradnje koja neposredno doprinosi izgradnji međusobnog poverenja, procesu pomirenja i podstiče ukupan razvoj na našem putu ka punopravnom članstvu u EU.
Slične teme
