Godina 397. pre nove ere,grad Abdera.Radnja se dešava ispred kuće Demokrita.
"U ime zakona naše republike, i u smislu odluke Velikoga Senata Abdere, molim te i zahtevam od tebe, mudri Hipokrate, da pregledaš duševno stanje ovde prisutnog gradjanina Abdere Demokrita i da o tome podneseš stručno mišljenje Velikom senatu"
Demokritos je saslušao samo početak ove besede jer čim nomofilaks izgovori ime učenog lekara, on uzviknu radosno:
"Hipokrate!"
-"Demokrite" odgovori mu lekar. I obojica padoše jedan drugom u naručje.
Demokritos uvede Hipokrata u svoj dom, dok nomofilaks sa stražom ode natrag u palatu iznenadjen pozdravom Hipokrata i Demokrita. Nakon ručka sedoše obojica na kamenu klupu u vrtu.
"Kojem srećnom slučaju imam da zahvalim za tvoju posetu?", upita Demokritos Hipokrata.
"Ti znaš dragi moj, da ja već po svom lekarskom pozivu mnogo putujem. Nedavno sam bio poduže u Ateni.Onde se ne govoriše skoro ništa drugom no o pogubljenju Sokrata. Još pod svežim utiskom smrti atenskog mudraca i učitelja vrline, dodjoh na Tasos, gde me zateče izaslanik Senata Abdere i predade mi pismeni poziv da ovamo dodjem"
-"Tako?Ti dodje ovamo na poziv Senata,a po kojem poslu?
-"Pa to ti je nomofilaks službeno saopštio"
-"Nomofilaks,on je obična budala"
-" O tome sam se i ja uverio ali se bojah da abderićani ne pokrenu parnicu protiv tebe kao Atenjani protiv Sokrata.Time sam smatrao za dužnost da ti dodjem u pomoć i tvoje sugradjane urazumim, jer možeš završiti kao Sokrat"
Demokritos poče da se smeje,i govori kroz smeh:
"Kad posle moje smrti moji sugradjani, koji rado putuju po svetu, zavire u koju od mojih filozofskih škola promeniće dosadanji stav prema meni. Onda će jedan za drugim da se isprsi i rekne "Demokritos, pa on beše moj prvi komšija", " Dobro sam ga poznavao". A Veliki senat će, odmah posle toga,jednoglasno odlučiti da mi se na najlepšem mestu u varoši podigne spomenik od tuča i pentelikonskog mermera!"
Demokritos se smejaše slatko dok mu suze ne udariše na oči.
"Zapamti dragi Hipokrate!Na taj način nastali su svi spomenici što si ih vidjao po raznim varošima grčke."
Hipokrates se slatko smejaše.
"Moji abderićani me ne razumeju. Kada sam u svojoj mladosti rasprodao veći deo moje očevine i otputovao u daleki svet, a vratio se tek posle nekoliko godina , abderićani me zapitaše kakva sam blaga doneo sa sobom -"Znanja" odgovorih im ja. Oni se pogledaše medjusobno i počeše jedan drugom da šapuću: "On ume da pravi zlato", "U stanju je da čini proročanstva". O to sujeverje našeg sveta! Borim se bez prestanka da ga iskorenim iz medicine,a ono se širi kao korov. Šta ćeš dragi moj u natprirodne stvari se veruje više nego u priorodne"
Demokritos potom ode u svoju kuću i donese odande jedan zemljani ćup,napunjen vodom i jedan pun čanak čiste soli.
"U ovom čanku vidiš, dragi Hipokrate, jednu odredjnu količinu materije, bakalin je meri kantarom kad je prodaje prodaje. Ova so je sastavljena iz sitnih zrnaca. Svako zrnce možeš razdrobiti u sitan prašak. I taj prašak, koliko god da ti njegovi delići izgledaju sićušno možeš podeliti u još sitnije deliće.Pogledaj!"
On uze pregršt soli, sasu je u vodu i razmuti je jednim štapićem. Za kratko vreme od soli se ne vide ništa više.
-"Gde je nestala so?" upita on Hipokrata
-" Rastvorila se u vodi" odgovori Hipokrat
-" Da,tako se veli, ali so se raspala u vodi u toliko sitne parčiće da ih ne možemo videti okom. Ti delići se više ne mogu deliti,i zato sam ih nazavao a-tomos- nedeljivi! Sve je sastavljeno iz tih delića, čak i sam vazduh iako nam izgleda tako proziran, te deliće možemo osetiti i pri blagom povetarcu. Apsolutno sve je sastavljeno iz tih delića,čak i naša duša."
-"O svemu si ti, Demokrite, razmišljao dublje i temeljnije no iko drugi. Za mene su tvoja učenja otkrovenje.Ja sam ih dobro razumeo i prihvatio. samo u jednoj stvari se ne mogu saglasiti sa tvojim mišljenjem. Smem li to reći?"
-"Kako da ne dragi moj, tvoj mišljenje me naručito zanima.", odgovori Demokrit.
-"E pa slušaj onda. Ti reče da je i naša duša sastavljena od atoma,a šta onda biva sa njome nakon naše smrti?"
-"Onda atomi duše ostave naše mrtvo telo da bi drugde stupili u djestvo.Jer, kao što su i ovi ostali atomi večni i neuništivi, tako je i supstancija naše duše večna, besmrtna".
Hipokrates se malo zamisli a onda odgovori. "MIslim da ti protivurečim.U svome lekarskom pozivu posmatrao sam pažljivo svaku manifestaciju i razvitak ljudske duše,kako se ona kod deteta postepeno razvija, kako kod svakog čoveka biva pri boleti poremećena,kako se smrću ugasi kao kakav plamičak".
-" I o tome sam beć razmišljao, ali ne nadjoh rešenja koje bi me zadovoljilo. Noćas ću još jednom o tome da razmislim"
-"Ali time ćeš pokvariti san" reče mu Hipokrat.
-"Za ovakvo pitanje vredi se pomučiti i sto noći".
Oni večeraše i podjoše na počinak. Ali Demokritos ne zaspa cele noći. Hipokrates ga zateče izjutra budnog,no svežeg i veselog.
-"Znaš li do kakvog sam zaključka došao" reče Demokritos Hipokratu.
-"Govori!"
-Posle hiljadu i više godina prepiraće se filozofi još uvek oko toga da li je naša duša smrtna kao i naše telo, ili je večita".
Ovo je priča iz knjige "Kroz carstvo nauka" M. Milankovića samo što sam je ja preuredio i skratio. Bila mi je namera da pokažem koliko je pravog znanja bilo poznato još u doba Hipokrata, tj koliko je pravog znanja zabranjivala crkva sve do renesanse i kraja "tamnog doba" .Inače, Demokritos je učio:
"Iz ničega ne postaje ništa; ništa što postoji ne može biti uništeno.Sve promene koje opažamo, u stvari su samo spajanje ili razjedinjavanje atoma"
"Ništa drugo ne postoji do atomi i prazni prostor, sve ostalo je mnenje.Medju atomima nema kvalitativne razlike"
"Ništa se ne dešava slučajno, već sve iz svoga uzroka i neophodnosti.To je princim kauzaliteta."
Na osnovu ovog Demokritovog učenja, Milanković je napisao ovo priču.
Predvidjanja Demokrita su se ostvarila,na nalepšem mestu u Abderi mu je podignut veličanstven spomenik.
Izvinjavam se na pravopisnim greškama, kucao sam brzo
Nadam se da ste uživali u priči, trudio sam se da bude kratka i jasna!
"U ime zakona naše republike, i u smislu odluke Velikoga Senata Abdere, molim te i zahtevam od tebe, mudri Hipokrate, da pregledaš duševno stanje ovde prisutnog gradjanina Abdere Demokrita i da o tome podneseš stručno mišljenje Velikom senatu"
Demokritos je saslušao samo početak ove besede jer čim nomofilaks izgovori ime učenog lekara, on uzviknu radosno:
"Hipokrate!"
-"Demokrite" odgovori mu lekar. I obojica padoše jedan drugom u naručje.
Demokritos uvede Hipokrata u svoj dom, dok nomofilaks sa stražom ode natrag u palatu iznenadjen pozdravom Hipokrata i Demokrita. Nakon ručka sedoše obojica na kamenu klupu u vrtu.
"Kojem srećnom slučaju imam da zahvalim za tvoju posetu?", upita Demokritos Hipokrata.
"Ti znaš dragi moj, da ja već po svom lekarskom pozivu mnogo putujem. Nedavno sam bio poduže u Ateni.Onde se ne govoriše skoro ništa drugom no o pogubljenju Sokrata. Još pod svežim utiskom smrti atenskog mudraca i učitelja vrline, dodjoh na Tasos, gde me zateče izaslanik Senata Abdere i predade mi pismeni poziv da ovamo dodjem"
-"Tako?Ti dodje ovamo na poziv Senata,a po kojem poslu?
-"Pa to ti je nomofilaks službeno saopštio"
-"Nomofilaks,on je obična budala"
-" O tome sam se i ja uverio ali se bojah da abderićani ne pokrenu parnicu protiv tebe kao Atenjani protiv Sokrata.Time sam smatrao za dužnost da ti dodjem u pomoć i tvoje sugradjane urazumim, jer možeš završiti kao Sokrat"
Demokritos poče da se smeje,i govori kroz smeh:
"Kad posle moje smrti moji sugradjani, koji rado putuju po svetu, zavire u koju od mojih filozofskih škola promeniće dosadanji stav prema meni. Onda će jedan za drugim da se isprsi i rekne "Demokritos, pa on beše moj prvi komšija", " Dobro sam ga poznavao". A Veliki senat će, odmah posle toga,jednoglasno odlučiti da mi se na najlepšem mestu u varoši podigne spomenik od tuča i pentelikonskog mermera!"
Demokritos se smejaše slatko dok mu suze ne udariše na oči.
"Zapamti dragi Hipokrate!Na taj način nastali su svi spomenici što si ih vidjao po raznim varošima grčke."
Hipokrates se slatko smejaše.
"Moji abderićani me ne razumeju. Kada sam u svojoj mladosti rasprodao veći deo moje očevine i otputovao u daleki svet, a vratio se tek posle nekoliko godina , abderićani me zapitaše kakva sam blaga doneo sa sobom -"Znanja" odgovorih im ja. Oni se pogledaše medjusobno i počeše jedan drugom da šapuću: "On ume da pravi zlato", "U stanju je da čini proročanstva". O to sujeverje našeg sveta! Borim se bez prestanka da ga iskorenim iz medicine,a ono se širi kao korov. Šta ćeš dragi moj u natprirodne stvari se veruje više nego u priorodne"
Demokritos potom ode u svoju kuću i donese odande jedan zemljani ćup,napunjen vodom i jedan pun čanak čiste soli.
"U ovom čanku vidiš, dragi Hipokrate, jednu odredjnu količinu materije, bakalin je meri kantarom kad je prodaje prodaje. Ova so je sastavljena iz sitnih zrnaca. Svako zrnce možeš razdrobiti u sitan prašak. I taj prašak, koliko god da ti njegovi delići izgledaju sićušno možeš podeliti u još sitnije deliće.Pogledaj!"
On uze pregršt soli, sasu je u vodu i razmuti je jednim štapićem. Za kratko vreme od soli se ne vide ništa više.
-"Gde je nestala so?" upita on Hipokrata
-" Rastvorila se u vodi" odgovori Hipokrat
-" Da,tako se veli, ali so se raspala u vodi u toliko sitne parčiće da ih ne možemo videti okom. Ti delići se više ne mogu deliti,i zato sam ih nazavao a-tomos- nedeljivi! Sve je sastavljeno iz tih delića, čak i sam vazduh iako nam izgleda tako proziran, te deliće možemo osetiti i pri blagom povetarcu. Apsolutno sve je sastavljeno iz tih delića,čak i naša duša."
-"O svemu si ti, Demokrite, razmišljao dublje i temeljnije no iko drugi. Za mene su tvoja učenja otkrovenje.Ja sam ih dobro razumeo i prihvatio. samo u jednoj stvari se ne mogu saglasiti sa tvojim mišljenjem. Smem li to reći?"
-"Kako da ne dragi moj, tvoj mišljenje me naručito zanima.", odgovori Demokrit.
-"E pa slušaj onda. Ti reče da je i naša duša sastavljena od atoma,a šta onda biva sa njome nakon naše smrti?"
-"Onda atomi duše ostave naše mrtvo telo da bi drugde stupili u djestvo.Jer, kao što su i ovi ostali atomi večni i neuništivi, tako je i supstancija naše duše večna, besmrtna".
Hipokrates se malo zamisli a onda odgovori. "MIslim da ti protivurečim.U svome lekarskom pozivu posmatrao sam pažljivo svaku manifestaciju i razvitak ljudske duše,kako se ona kod deteta postepeno razvija, kako kod svakog čoveka biva pri boleti poremećena,kako se smrću ugasi kao kakav plamičak".
-" I o tome sam beć razmišljao, ali ne nadjoh rešenja koje bi me zadovoljilo. Noćas ću još jednom o tome da razmislim"
-"Ali time ćeš pokvariti san" reče mu Hipokrat.
-"Za ovakvo pitanje vredi se pomučiti i sto noći".
Oni večeraše i podjoše na počinak. Ali Demokritos ne zaspa cele noći. Hipokrates ga zateče izjutra budnog,no svežeg i veselog.
-"Znaš li do kakvog sam zaključka došao" reče Demokritos Hipokratu.
-"Govori!"
-Posle hiljadu i više godina prepiraće se filozofi još uvek oko toga da li je naša duša smrtna kao i naše telo, ili je večita".
Ovo je priča iz knjige "Kroz carstvo nauka" M. Milankovića samo što sam je ja preuredio i skratio. Bila mi je namera da pokažem koliko je pravog znanja bilo poznato još u doba Hipokrata, tj koliko je pravog znanja zabranjivala crkva sve do renesanse i kraja "tamnog doba" .Inače, Demokritos je učio:
"Iz ničega ne postaje ništa; ništa što postoji ne može biti uništeno.Sve promene koje opažamo, u stvari su samo spajanje ili razjedinjavanje atoma"
"Ništa drugo ne postoji do atomi i prazni prostor, sve ostalo je mnenje.Medju atomima nema kvalitativne razlike"
"Ništa se ne dešava slučajno, već sve iz svoga uzroka i neophodnosti.To je princim kauzaliteta."
Na osnovu ovog Demokritovog učenja, Milanković je napisao ovo priču.
Predvidjanja Demokrita su se ostvarila,na nalepšem mestu u Abderi mu je podignut veličanstven spomenik.
Izvinjavam se na pravopisnim greškama, kucao sam brzo
Nadam se da ste uživali u priči, trudio sam se da bude kratka i jasna!
