S neumitnim krajem jedne rajske ćudi
Snebivam se dalje, dok bajkom jezde ljudi
Uz sećanja u dalji besane blede noći
Duž beskraja u tami bezdani cede kostim.
Bedemi su pali, od očaja gore snovi,
Veseli čuvari poraza se klone novih.
Rastavljeni osmesi, raskošni a srozani,
I bataljeni podvizi, potresni al' skončani,
Izbledeli u dalji jedne majske zore
Predeli u čađi, i bedne, hladne vode,
Rastopljenog leda što nam srca spoji
Izgubljenog brega što sada ne postoji.
Utonuli u bezdno naših jarkih žeđi
Klonuli smo najzad i naspram jakoj želji,
Odvojeni sada, slučajno se srevši
Voljeni za svagda? Ili možda smešni?
Zar je bitno sada, kada smo daleki?
Zatišje od svađa. Most na svojoj reci.
Sada kad smo stranci, šta bi mogli reći?
Snebivam se dalje, dok bajkom jezde ljudi
Uz sećanja u dalji besane blede noći
Duž beskraja u tami bezdani cede kostim.
Bedemi su pali, od očaja gore snovi,
Veseli čuvari poraza se klone novih.
Rastavljeni osmesi, raskošni a srozani,
I bataljeni podvizi, potresni al' skončani,
Izbledeli u dalji jedne majske zore
Predeli u čađi, i bedne, hladne vode,
Rastopljenog leda što nam srca spoji
Izgubljenog brega što sada ne postoji.
Utonuli u bezdno naših jarkih žeđi
Klonuli smo najzad i naspram jakoj želji,
Odvojeni sada, slučajno se srevši
Voljeni za svagda? Ili možda smešni?
Zar je bitno sada, kada smo daleki?
Zatišje od svađa. Most na svojoj reci.
Sada kad smo stranci, šta bi mogli reći?