Delfi

[Nina]

Na padinama planine Parnasus nalaze se Delfi koji je arheološko nalazište i savremeni grad u Grčkoj. U antička vremena bio je prebivalište Delfske Sibile, proročice posveće bogu Apolonu

Delfi su poštovani širom grčkog sveta kao mesto kamena Omfalos, centra sveta.Danas je najznačajniji eksponat u muzeju u Delfima. Preko hiljadu godina on je svojim položajem i imenom podsećao na značaj koji je ovo mesto imalo u životu i verovanjima starih evropskih naroda.

U unutrašnjosti hestia ili srcu hrama delfskog Apolona goreo je večni plamen Posle bitke kod Plateje, grčki gradovi su ugasili svoje vatre i doneli su novu vatru iz Delfa.

Prva legenda kaže da je Apolon došao u Delfe sa severa i zaustavio se u Tempeu, gradu u Tesaliji da ubere lovor, biljku koja mu je posvećena. U znak sećanja na ovu legendu, pobednici Pitijskih igara nagrađivani su lovorovim vencem ubranim u Tempeu.

Delfi su bili mesto velikog hrama posvećenog Apolonu Febu, Pitijskih igara i poznatog proročišta. Čak i u rimsko vreme bilo je stotine votivnih statua, koje je opisao Plinije mlađi a video ih je i geograf Pauzanija.

Po drugoj legendi Apolon je ubio Pitona, Gejinog sina zmijolikog oblika koji je živeo kraj Kastalijanskog potoka, zato što je, po nekima, pokušao da siluje Leto koja je bila trudna s Apolonom i Artemidom. Ovaj potok je odavao isparenja zbog kojih je proročište u Delfima davalo pretskazanja. Svetilište posvećeno Apolonu je verovatno prvobitno bilo posvećeno Geji, a posle Posejdonu. Proročište je u to vreme prorocalo budućnost na osnovu žuborenja vode i šuštanja lišća.

maketa

 

[Nina]

Pobeda u ovom dvoboju ujedno i simbolizuje početak njegove vladavine. Vremenom je značaj Delfa rastao a sa njim i broj hodočasnika. Verovalo se da bogovi direktno govore kroz proročište i svi su želeli da čuju njihove glasove.

Proročanstva su objavljivana od strane Pitija, sveštenica u službi Apolona. Ljudi iz cele Grčke su dolazili u nadi da će dobiti odgovore na najveće životne dileme ali bi ti odgovori često bili nerazumljivi i tajnoviti. Ta tajnovitost večite Apolonove mudrosti postala je jedan od simbola Delfa.

Prva proročica je bila opšte poznata kao Sibila. Ona je svoja predskazanja pevala, a dobijala ih je od Geje. Kasnije, „Sibila“ je postala titula koja je davana svakoj sveštenici "Sibyl" koja je proricala. Sibila bi sedela na „sibilskoj steni“, udišući isparenja iz zemlje i davala svoja često zbunjujuća predskazanja. Pauzanija je tvrdio da je Sibila rođena iz veze čoveka i boginje, kćerke morskog čudovišta i besmrtne nimfe. Drugi su govorili da je ona Apolonova sestra ili kćerka. Treći tvrde da je Sibila crpla snagu prvobitno od Geje, koja je predala proročište Temidi, a ova Febu.

 

[Nina]

Proročica je imala značajan uticaj širom Grčke, i konsultovana je pre svakog važnijeg poduhvata: ratova, osnivanja kolonija i sl. Ona je poštovana i u polu-helenističkim zemljama u okolini Grčke, kao što je Lidija, Karija, čak i Egipat. Krez, vladar Lidije tražio je savet od Delfa pre nego što je napao Persiju, i prema Herodotu dobio je odgovor: "ako to uradiš, uništićeš veliko carstvo.“ Krez je smatrao da je odgovor povoljan i krenuo u rat, ali je bio poražen (a njegovo carstvo je, naravno, uništeno).

Takođe se smatra da je proročica objavila da je Sokrat najmudriji čovek u Grčkoj, na šta je Sokrat rekao da ako je tako, to je zbog toga što je svesan svog neznanja. Ova tvrdnja povezana je s najčuvenijim geslom Delfa, za koji je Sokrat rekao da ga je ovde naučio, Gnothi Seauton –Upoznaj sebe samog“. Drugi poznati moto Delfa je Meden Agan : „Ništa previše“.

U 3. veku posle Hrista, proročica je, verovatno potkupljena, izjavila da bog ovde više neće govoriti.

 

[Nina]

Apolonov hram u Delfima izgradili su Troponije i Agamed,koji je i centr svetilišta.U hramu je sedeo i legendarni Orakle koji je govorio u ime boga Apolona, i saopštavao Grcima tajanstveno proročanstvo. U ovom hramu nalazi se čuveni kamen „pupak“ (pupak zemlje) koji simbolizuje centar zemlje. Donji deo je posvećen boginji Atini gde je jedan od najlepših spomenika Rotonda sa stubovima. Tolos na svetilištu Atine Proneje izgrađena između 380. i 360. pne. Ona se sastoji od 20 dorskih stubova raspoređenih u prečniku od 14,76 metara, s 10 korintskih stubova unutra. Tolos se nalazi oko 800 m od glavnih ruina u Delfima. Tri dorska stuba su restaurirana, a to je danas najpopularnije mesto u Delfima za fotografisanje turista.
Apolonov hram

Atinin hram

 

[Nina]

Pozorište u Delfima se nalazi na istom brdu kao i Apolonov hram, ali iznad njega. Sagrađen je u četvrtom veku pre nove ere, a posetiocima je pružao predivan pogled na ceo kompleks. Bio je sačinjen od 35 redova, a koji su mogli da prime gotovo 5000 ljudi. I danas se ovde održavaju letnje kulturne manifestacije.

Stadion se nalazi visoko na brdu, iznad Apolonovog hrama i pozorišta. Izgrađen je u petom veku pre nove ere, i više puta je rekonstruisan. Današnji oblik je dobio u drugom veku nove ere. Stadion je mogao da primi oko 6 500 posetilaca, a na njemu su se održavale manifestacije i sportska takmičenja. Na njemu se nalazi staza duga 177, 55, i široka 25, 5 metara.

 

[Nina]

U blizini muzeja nalaze se vredne iskopine uključujući i čuvenu statuu „vozač“ i kipove Apolona i Artemidu od zlata i slonovače.
Veličanstven pejzaž sa zalivom Itea koji blista u pozadini je zaista jedinstven. Utočište Atine, ruševine hrama Apolona, Gimnazije antičkog doba, stadion sa svojim malim statuama ,antičko pozorište koje datira iz 4. veka pre nove ere, Castalia fontana, samo su neke od čuda kojima se divi čitav svet u regionu Delfi.
Ljubitelji istorije, arhitekture, mitologije i umetnosti svrstavaju Delfi među svoje omiljene destinacije.

Današnji Delfi ili Delfoi nalazi se zapadno od arheološkog nalazišta. Pored njega prolazi moderan autoput koji povezuje Amfisu sa Itejom i Arahovom. Glavna ulica je dvosmerna. U Delfiju postoji škola, licej i trg (plateia). Opština uključuje i mesto Hriso, koje se u antičko doba zvalo Krisa.

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

 

[Lorelajn]