Glavni ideolog četničkog pokreta kao i vođa tokom Drugog svetskog rata su bili masoni.
Ne razumem, zar nisu oni prisutni u svim idejama poniklim na Zapadu bio to kapitalizam, komunizam ili liberalizam?
Zanimljiva neka konstatacija to ,,prisutni u svim idejama’’…
Ideje su jedno, a dela drugo.
Buržujska parola
Liberté, Egalité, Fraternité u kapitalizmu ima samo deklarativni karakter.
Sloboda u smislu slobodnog uživanja golih prava; ,,razumna jednakost’’ (izjednačeni pravno i politički, ali nikako imovinski); bratstvo / sloga kao međustaleško ,,razumevanje’’, solidarnost, tolerancija.
Međutim, upravo su sami revolucionari slamali svaki pokušaj sprovođenja tih parola u delo u njihovom pravom smislu.
Tako su u Francuskoj potamanjene ,,Komunjare’’ (
Communard) Pariske komune, baš kao što se u Engleskoj Kromvel obračunao sa ,,Levelerima’’ (
Levelers). Jednakost je zagovarana samo u nekom apstraktnom smislu, ali se krvavo obračunavalo sa svakim pokušajem materijalizacije jednakosti, sa svakim egalitarijanskim (uravnilovskim) pokretom.
Građanski (buržujski, kapitalistički) stalež – zanatlije i trgovci (a, među njima i ,,slobodni zidari’’) su podržavali revolucionarne društvene promene samo dok nisu zbacili plemstvo i crkvu s vrha društvene hijerarhije.
Ipak, njihov monopol ,,društvenog ugovora’’ nije ništa manja izmišljotina od ,,božanski delegirane vlasti’’ prethodne elite.
Činjenica je, međutim, da oni nemaju nameru da tu vlast ispuste i da se svim silama trude da zadrže taj društveni poredak zarubljene piramide na čijem su vrhu.
Komunizam je jedan od tih buntovnih egalitarijanskih pokreta koji nastoji da vlast spusti do samog dna piramide, do prave demokratije – narodne vlasti; da kapitalističku (buržujsku, masonsku) elitu liši monopola.
To je revolucionarna, a ne evolutivna društvena promena – prekid tekovina buržujskih revolucija, a ne njihov nastavak.
