Prva tri poglavlja Postanja prepisana su iz Gilgameša. Naime, Mojsije je između 1513. i 1473. godine p.n.e. pisao Pentateuh, i za njegovo pisanje mogao je koristiti Ep o Gilgamešu, koji je mnogo stariji (napisan je oko 1700. godine p.n.e.), i računa se za najstariju knjigu na Orijentu. Ostali delovi postanja i Pentateuha (ostale četiri Knjige Mojsijeve) plod su što Mojsijevih vizija i mašte što istorijskih događaja vezanih za jevrejski narod onoga doba. Interesantno je primetiti to da je recimo opis stvaranja ništa drugo do astronomija onog doba, koju je Kopernikus oborio u XVI veku. Dakle, idemo.
“1:1 U početku stvori Bog nebo i zemlju.
1:2 Zemlja bijaše pusta i prazna; tama se prostirala nad bezdanom
i Duh Božji lebdio je nad vodama.
1:3 I reče Bog: 'Neka bude svjetlost!' I bi svjetlost.
1:4 I vidje Bog da je svjetlost dobra; i rastavi Bog svjetlost od tame.
1:5 Svjetlost prozva Bog dan, a tamu prozva noć. Tako bude večer,
pa jutro - dan prvi.
1:6 I reče Bog: 'Neka bude svod posred voda da dijeli vode od voda!'
I bi tako.
1:7 Bog načini svod i vode pod svodom odijeli od voda nad svodom.
1:8 A svod prozva Bog nebo. Tako bude večer, pa jutro - dan drugi.”
Dakle, ovde vidimo da se govori o nekakvom početku. Kakvom početku ukoliko je bog večan? I kakvu to nebo i zemlju “stvara” bog? Znam da su mi vernici govorili da se radi o simboličnom značenju te da se ne misli na oblake iznad naše zemlje, već na nebo kao duhovni pojam, kao svet bogova; i na zemlju, kao svet ljudi. Ali, da li je tako? Pa da vidimo.
“I reče Bog: 'Vode pod nebom neka se skupe na jedno mjesto i
neka se pokaže kopno!' I bi tako.
1:10 Kopno prozva Bog zemlja, a skupljene vode mora. I vidje Bog
da je dobro.
I reče Bog: 'Neka proklija zemlja zelenilom - travom sjemenitom,
stablima plodonosnim, koja, svako prema svojoj vrsti, na zemlji donose
plod što u sebi nosi svoje sjeme.' I bi tako.
1:12 I nikne iz zemlje zelena trava što se sjemeni, svaka prema
svojoj vrsti, i stabla koja rode plodovima što u sebi nose svoje sjeme,
svako prema svojoj vrsti. I vidje Bog da je dobro.
1:13 Tako bude večer, pa jutro - dan treći.”
Dakle, ovde vidimo da se doslovno misli na nebo nad nama i na zemlju kao boravište ljudi, da kažemo doslovno na našu planetu. Zašto? Pa trava koja niče iz zemlje može biti jednostavno i samo i jedino trava. Tu nema nikakve simbolike.
“1:14 I reče Bog: 'Neka budu svjetlila na svodu nebeskom da luče
dan od noći, da budu znaci blagdanima, danima i godinama,
1:15 i neka svijetle na svodu nebeskom i rasvjetljuju zemlju!' I bi
tako.
1:16 I načini Bog dva velika svjetlila - veće da vlada danom, manje
da vlada noću - i zvijezde.
1:17 I Bog ih postavi na svod nebeski da rasvjetljuju zemlju,
1:18 da vladaju danom i noću i da rastavljaju svjetlost od tame. I vidje
Bog da je dobro.
1:19 Tako bude večer, pa jutro - dan četvrti.”
E, sad, ovde imamo veliki problem. U naše vreme i najmlađa deca koja pohađaju škole i od malih nogu sede za kompjuterima i surfuju po Internetu znaju da naša planeta Zemlja nije stvorena (nastala) pre Sunca i Meseca (koji su ovde poistovećeni - /ne/znanje ljudi onoga doba) i zvezda, a o galaksijama da i ne govorimo. U redu, ja se slažem da je ovo bilo astronomsko znanje ljudi onoga doba, prepisano iz Epa o Gilgamešu, i to kao takvo uvažavam i poštujem, ali nije fer ljudsko neznanje pripisivati bogu. Dok se ovo čita stiče se utisak da je Zemlja centar svemira te da su ljudi kao vrsta najveće dostignuće u svemiru i da sve postoji zbog njih. Ali danas znamo da nije tako i da ne samo da nismo centar svemira, nego se nalazimo na rubu naše galaksije Mlečni put, a ta galaksija je jedna od manjih galaksija u univerzumu i potpuno je beznačajna za ostale svetove. Ovakva astronomija učila se u školama do XVI veka. Danas znamo da je ovo prevaziđeno, ali ima još uvek vernika koji u zvom duhovnom slepilu veruju doslovno u sve ovo. Ako je neko vernik – ne bi trebalo da bude lakoveran.
Interesantno je primetiti šta o drugim svetovima kaže Krishna:
ā-brahma-bhuvānal lokāh
punar āvartino ’rjuna
mām upetya tu kaunteya
punar yanma na vidyate
“Sve planete u materijalnom svetu, od najviše do najniže, mesta su patnje, na kojima se odvija uzastopno rađanje i umiranje. Ali onaj ko dostigne Moje prebivalište, o Kuntin sine, nikada se više ne vraća.”
Bhagavad-gita 8.16.
Uporedite ovo sa Postanjem – i biće vam jasno ko je bliži istini.
Dalje.
“1:20 I reče Bog: 'Neka povrvi vodom vreva živih stvorova, i ptice
neka polete nad zemljom, svodom nebeskim!' I bi tako.
1:21 Stvori Bog morske grdosije i svakovrsne žive stvorove što mile
i vrve vodom i ptice krilate svake vrste. I vidje Bog da je dobro.
1:22 I blagoslovi ih govoreći: 'Plodite se i množite i napunite vode
morske! I ptice neka se namnože na zemlji!'
1:23 Tako bude večer, pa jutro - dan peti.
1:24 I reče Bog: 'Neka zemlja izvede živa bića, svako prema svojoj
vrsti: stoku, gmizavce i zvjerad svake vrste!' I bi tako.
1:25 I stvori Bog svakovrsnu zvjerad, stoku i gmizavce svake vrste.
I vidje Bog da je dobro.
1:26 I reče Bog: 'Načinimo čovjeka na svoju sliku, sebi slična, da
bude gospodar ribama morskim, pticama nebeskim i stoci - svoj zemlji
- i svim gmizavcima što puze po zemlji!'
1:27 Na svoju sliku stvori Bog čovjeka, na sliku Božju on ga stvori,
muško i žensko stvori ih.
Po 1:28 I blagoslovi ih Bog i reče im: 'Plodite se, i množite, i napunite
zemlju, i sebi je podložite! Vladajte ribama u moru i pticama u vazduhu i
svim živim stvorovima što puze po zemlji!'
1:29 I doda Bog: 'Evo, dajem vam sve bilje što se sjemeni, po svoj
zemlji, i sva stabla plodonosna što u sebi nose svoje sjeme: neka vam
budu za hranu!
1:30 A zvijerima na zemlji i pticama u vazduhu i gmizavcima što puze po
zemlji u kojima je dah života - neka je za hranu sve zeleno bilje!' I bi tako.
1:31 I vidje Bog sve što je učinio, i bijaše veoma dobro. Tako bude
večer, pa jutro - dan šesti.”
Načinimo čoveka na svoju sliku znači da neko nekome govori da se stvori nova vrsta na nečiju sliku. Šta god bilo koji vernik ovde rekao - jasno je da se ovde ne radi ni o kakvom bogu, nego, budući da je ovde original sumerski Ep o Gilgamešu, o Enkaju, Enlilu i ostalim annunaki posetiocima naše planete, koji su po uzoru na sebe stvorili ljudsku vrstu. Mogla su razgovarati dva annunaki genetičara, a možda i sam Enkaj sa njima. Dalje, bog uopšte nije on, jer ako je on, ili otac, onda je bez sumnje muškarac. Ako je muškarac - onda on mora da poseduje polne karakteristike. Ako ih poseduje i ima potrebu za razmnožavanjem - onda je on životinja. U tom slučaju, naime ako je on otac, onda mora da postoji i majka. Da li su ljudi, prema Postanju, odnosno Epu o Gilgamešu, plod protiv-prirodnog bluda boga oca i majke prirode? Ako li je, pak, bog stvorio ljude po svom obličju - onda on nije ni muško ni žensko - ili je u stvari i muško i žensko; onda je bog hermafrodit. U tom slučaju bi njegov prvorođeni sin, kako je to jednom prilikom rekao italijanski pisac Tomazo Kampanela, kao i sva ostala njegova deca, da bi zadržali porodični karakter, morali biti to isto, što nije slučaj. I na kraju, mogu misliti kakav je bog iz Postanja kad su ljudi ovakvi kakvi su.
“2:1 Tako bude dovršeno nebo i zemlja sa svom svojom vojskom.
2:2 I sedmoga dana Bog dovrši svoje djelo koje učini. I počinu u
sedmi dan od svega djela koje učini.
2:3 I blagoslovi Bog sedmi dan i posveti, jer u taj dan počinu od svega
djela svoga koje učini.
2:4 To je postanak neba i zemlje, tako su stvarani.”
Da, dragi moji diskutanti, ali po Epu o Gilgamešu, a ne prema Mojsijevoj viziji ili prema “božjem planu”.
Dno dna. 
Kad bi neki tupan danas, pod pretpostavkom da ne zna astronomiju, čitao Postanje, pomislio bi da je Zemlja najvažnija tačka u svemiru i da sve postoji zbog nje.