Дођи.
Причаћу ти о Љубави, Истини, Путу,
јер друго не умем.
Дођи,
Ни једна те прича неће освојити тако.
Дођи и читаћу ти,
као мајка чеду на крилу,
о једном давно прохујалом времену
које и нас сутра чека,
о људима и зверима, злоби и јунаштву,
од постанка света.
Дођи,
заборавићеш све што си био до сада
и видећеш ко си, шта можеш и јеси.
Дођи,
ту магије нема, ни лукавих нимфи,
стараца мудрих крај пута,
паметних шехерезада,
ту је само истина о Човеку који за тебе страда.
Дођи и видећеш себе
у бескрајној гомили што путем се ваља,
смеје се, руга и гази,
у песак баца Оног што прашта,
који је храни и мази.
И биће те стид што тако бива
и ко је та грозна гомила,
без наде, љубави, вере,
што светитеље своје распиње, дере.
И онда тако,
За неко време, кад клас у твојој души исклија,
заридаћеш и ти за том гомилом што је ничија.
И нећеш стати и нећеш моћи
да не вапиш за њом у самоћи,
чудан себи и светини тој,
што руке прободене љубиш,
што разум свој светски - пред Господом губиш.
Причаћу ти о Љубави, Истини, Путу,
јер друго не умем.
Дођи,
Ни једна те прича неће освојити тако.
Дођи и читаћу ти,
као мајка чеду на крилу,
о једном давно прохујалом времену
које и нас сутра чека,
о људима и зверима, злоби и јунаштву,
од постанка света.
Дођи,
заборавићеш све што си био до сада
и видећеш ко си, шта можеш и јеси.
Дођи,
ту магије нема, ни лукавих нимфи,
стараца мудрих крај пута,
паметних шехерезада,
ту је само истина о Човеку који за тебе страда.
Дођи и видећеш себе
у бескрајној гомили што путем се ваља,
смеје се, руга и гази,
у песак баца Оног што прашта,
који је храни и мази.
И биће те стид што тако бива
и ко је та грозна гомила,
без наде, љубави, вере,
што светитеље своје распиње, дере.
И онда тако,
За неко време, кад клас у твојој души исклија,
заридаћеш и ти за том гомилом што је ничија.
И нећеш стати и нећеш моћи
да не вапиш за њом у самоћи,
чудан себи и светини тој,
што руке прободене љубиш,
што разум свој светски - пред Господом губиш.
???
