- Poruka
- 7.234
Broj zavisnika od video-igrica je sve veći, a starosna granica sve niža, na lečenje kod psihologa dolaze čak i trogodišnjaci.
- Jedan od najekstremnijih slučajeva sa kojima sam se susreo je bio momak koji dve godine nije izašao iz kuće jer je igrao igrice. Ova zavisnost se ne razlikuje suštinski od patološkog kockanja, a smatram da se može staviti rame uz rame sa heroinskom zavisnošću - objašnjava Milan Radovanović, psihološki savetnik savetovališta Entera MR.
S pojavom tableta i pametnih telefona mlađa populacija je sve ugroženija, a zavisnost se prosečno javlja kod jedanaestogodišnjaka dok je prethodnih godina donja starosna granica bila 16 godina.
- Procenjuje se da je 10 odsto ljudi koji koriste internet zavisno. Pojavljuju se video-igrice koje su usmerenije ka mlađoj deci, a mališanima je veoma lako da se snađu na tabletu i internetu i to olakšava igranje. Učimo decu da budu pasivni posmatrači nečega što izlazi iz četvrtaste kutije, stavljajući ih da gledaju crtaće kako bi se zanimali i tu se krije početak problema - tvrdi psiholog.
Zavisnici od video-igrica, takozvani gejmeri, povlače se u sobu, prekidaju kontakt sa prijateljima, dolazi polako do povlačenja iz škole i čitav svet počne da se vrti oko monitora.
Da bi se zavisnost potpuno ispoljila, vezanost za internet morala bi da bude destruktivna po privatni život i lične odnose, a odvojenost od računara morala bi da dovede do neugodnih simptoma.
- Imali smo decu koja su prestajala da izlaze iz sobe, rekorder je bilo 36 sati u kontinuitetu. Dete je izgubilo potrebu da ide do toaleta, to je radilo samo kad baš mora, tuširalo se nije danima. Govor je nestajao, a dete je ispustilo neki neartikulisani zvuk kada mu je majka ušla u sobu da mu donese sok. Iznerviralo ga je što ga je prekinula dok igra igricu i on ju je gađao flašom. To je bio okidač da ga dovede na terapiju - priča Radovanović.
Kasnije je dečak izašao iz kuće i krenuo prema mostu, gde ga je majka zatekla kako stoji na ivici, objašnjava psiholog.
Ispadi agresije javljaju se kod težih oblika kada se zavisnost potpuno formirala, a postoji i čitav niz psiholoških posledica.
- Ne smete detetu koje je zavisno da oduzmete kompjuter, tablet ili telefon jer je to njegov izvor sreće. Kada zavisniku oduzmete izvor sreće, javljaju se suicidne ideje, može doći do samopovređivanja, histerije. Zato je važno postepeno odvikavati dete od igrica - priča Milan Radovanović.
Kada se formira sindrom zavisnosti, odvikavanje traje najmanje godinu dana, a nakon toga se traži da dete ne igra igrice.
Radovanović je objasnio da je sve više od jedne trećine slobodnog vremena pored kompjutera rizično ne samo za decu već i za odrasle.
- IT zanimanje je trenutno aktuelno, a roditelji čija deca sede nepomično po celi dan misle da će postati odlični programeri. Neće svako dete koje to radi postati kompjuterski stručnjak, to je pogrešno razmišljanje - objašnjava on.
Iz igraonica...
Da igrice igraju ne samo dečaci već i devojčice, govori slika iz igraonica. Ne igrati igricu znači ne biti kul.
- Neću valjda da se smaram kad mogu da imam supermoći, da ubijam ljude, da vozim kola i sve ono što ovako ne mogu. Zato igram igrice - kaže trinaestogodišnjak koga smo zatekla u igraonici kod Vukovog spomenika.
Nikola (17) objašnjava: „Ne smemo da izneverimo jedni druge i zato moramo stalno da igramo. Mi smo tim“.
Proces odvikavanja je pakao
- Kasno smo shvatili da dete ima problem. Histerija, bojkotovanje glađu, depresije, čupanje kose... kroz sve to smo prošli. Mislila sam “super što je kod kuće, na bezbednom je”, a umesto da se zabrinem, bila sam srećna. Opasnost vreba iz sobe, šaljite decu da se druže u parkovima, ne tolerišite izostanke iz škole i družite se sa njima - kaže S. R., majka petnaestogodišnjakinje.
Kupovali smo mu najbolje telefone...
I. J. iz Beograda je svom sinu Nikoli kupila prvi mobilni telefon kada je krenuo u prvi razred osnovne škole radi njegove bezbednosti. Da bi bio ukorak s vremenom, roditelji su mu poklanjali nove telefone na kraju uspešne školske godine.
- Mislili smo da ga nagrađujemo, a zapravo smo mu iskopali rupu. Non-stop je gledao u telefon, skidao igrice i igrao ih. Deca sve to brzo nauče, a mi smo se ponosili što se naš Nikola razume u tehnologiju. Kasnije je vrag odneo šalu. Kada su počele loše ocene, oduzela sam mu telefon za kaznu na tri dana i on je pobegao kod drugara od kuće - priča ova majka.
Prilikom prve posete psihologu Nikoli je konstatovana zavisnost. Odvikavanje je trajalo više od dve godine.
- Izgubio je drugare, pamćenje mu je slabije i sada se plašim da se ponovo ne navuče na igrice - kaže I. J.
Trogodišnjak nije ispuštao tablet
- Mihailo je bio napredno dete. Brzo je naučio da hoda, priča... Dok sam završavala svoje obaveze, davala sam mu tablet da se zanima. Bio je na sigurnom, imala sam ga na oku, a on je bio miran - kaže N. Đ.
Kada je jedne noći krenula do toaleta, videla je svetlost iz sinovljeve sobe.
- Šokirala sam se kada sam ga videla da igra igrice na tabletu usred noći. Tada sam shvatila da sam ga crtaćima i držanjem u sobi pored tableta otrovala - priznaje ova majka.
Svaki kasniji pokušaj odvajanja od male kockaste zanimacije završavalo se bacanjem po podu, vrištanjem, urlanjem i grebanjem.
- Grebao je pod, urlao je, bila sam preplašena - kaže Mihailova majka.
Zahvaljujući psihologu Mihailo je prestao da igra igrice na tabletu veoma brzo, jer kod tako male dece ne može da se formira duboka zavisnost.
Smrtni slučajevi
Čovek iz Južne Koreje 2005. je umro nakon što je 50 sati bez prekida igrao igrice, a 2012. jedan čovek na Tajvanu pronađen je mrtav ispred svog kompjutera. U rukama je imao džojstik koji nije ispustio ni kada je doživeo infarkt. Mladi Britanac umro je igrajući igricu 12 sati bez prestanka.
Destruktivne igrice
Prva kontroverzna video-igra nastala je 1976. i zvala se „Pedestrijan“ (pešak). U njoj biste se vozili kolima i gazili pešake. Da bi bila prihvatljivija, pešake su zamenili zombijima i tako je nastao čuveni „Death Race“.
- Jedan od najekstremnijih slučajeva sa kojima sam se susreo je bio momak koji dve godine nije izašao iz kuće jer je igrao igrice. Ova zavisnost se ne razlikuje suštinski od patološkog kockanja, a smatram da se može staviti rame uz rame sa heroinskom zavisnošću - objašnjava Milan Radovanović, psihološki savetnik savetovališta Entera MR.
S pojavom tableta i pametnih telefona mlađa populacija je sve ugroženija, a zavisnost se prosečno javlja kod jedanaestogodišnjaka dok je prethodnih godina donja starosna granica bila 16 godina.
- Procenjuje se da je 10 odsto ljudi koji koriste internet zavisno. Pojavljuju se video-igrice koje su usmerenije ka mlađoj deci, a mališanima je veoma lako da se snađu na tabletu i internetu i to olakšava igranje. Učimo decu da budu pasivni posmatrači nečega što izlazi iz četvrtaste kutije, stavljajući ih da gledaju crtaće kako bi se zanimali i tu se krije početak problema - tvrdi psiholog.
Zavisnici od video-igrica, takozvani gejmeri, povlače se u sobu, prekidaju kontakt sa prijateljima, dolazi polako do povlačenja iz škole i čitav svet počne da se vrti oko monitora.
Da bi se zavisnost potpuno ispoljila, vezanost za internet morala bi da bude destruktivna po privatni život i lične odnose, a odvojenost od računara morala bi da dovede do neugodnih simptoma.
- Imali smo decu koja su prestajala da izlaze iz sobe, rekorder je bilo 36 sati u kontinuitetu. Dete je izgubilo potrebu da ide do toaleta, to je radilo samo kad baš mora, tuširalo se nije danima. Govor je nestajao, a dete je ispustilo neki neartikulisani zvuk kada mu je majka ušla u sobu da mu donese sok. Iznerviralo ga je što ga je prekinula dok igra igricu i on ju je gađao flašom. To je bio okidač da ga dovede na terapiju - priča Radovanović.
Kasnije je dečak izašao iz kuće i krenuo prema mostu, gde ga je majka zatekla kako stoji na ivici, objašnjava psiholog.
Ispadi agresije javljaju se kod težih oblika kada se zavisnost potpuno formirala, a postoji i čitav niz psiholoških posledica.
- Ne smete detetu koje je zavisno da oduzmete kompjuter, tablet ili telefon jer je to njegov izvor sreće. Kada zavisniku oduzmete izvor sreće, javljaju se suicidne ideje, može doći do samopovređivanja, histerije. Zato je važno postepeno odvikavati dete od igrica - priča Milan Radovanović.
Kada se formira sindrom zavisnosti, odvikavanje traje najmanje godinu dana, a nakon toga se traži da dete ne igra igrice.
Radovanović je objasnio da je sve više od jedne trećine slobodnog vremena pored kompjutera rizično ne samo za decu već i za odrasle.
- IT zanimanje je trenutno aktuelno, a roditelji čija deca sede nepomično po celi dan misle da će postati odlični programeri. Neće svako dete koje to radi postati kompjuterski stručnjak, to je pogrešno razmišljanje - objašnjava on.
Iz igraonica...
Da igrice igraju ne samo dečaci već i devojčice, govori slika iz igraonica. Ne igrati igricu znači ne biti kul.
- Neću valjda da se smaram kad mogu da imam supermoći, da ubijam ljude, da vozim kola i sve ono što ovako ne mogu. Zato igram igrice - kaže trinaestogodišnjak koga smo zatekla u igraonici kod Vukovog spomenika.
Nikola (17) objašnjava: „Ne smemo da izneverimo jedni druge i zato moramo stalno da igramo. Mi smo tim“.
Proces odvikavanja je pakao
- Kasno smo shvatili da dete ima problem. Histerija, bojkotovanje glađu, depresije, čupanje kose... kroz sve to smo prošli. Mislila sam “super što je kod kuće, na bezbednom je”, a umesto da se zabrinem, bila sam srećna. Opasnost vreba iz sobe, šaljite decu da se druže u parkovima, ne tolerišite izostanke iz škole i družite se sa njima - kaže S. R., majka petnaestogodišnjakinje.
Kupovali smo mu najbolje telefone...
I. J. iz Beograda je svom sinu Nikoli kupila prvi mobilni telefon kada je krenuo u prvi razred osnovne škole radi njegove bezbednosti. Da bi bio ukorak s vremenom, roditelji su mu poklanjali nove telefone na kraju uspešne školske godine.
- Mislili smo da ga nagrađujemo, a zapravo smo mu iskopali rupu. Non-stop je gledao u telefon, skidao igrice i igrao ih. Deca sve to brzo nauče, a mi smo se ponosili što se naš Nikola razume u tehnologiju. Kasnije je vrag odneo šalu. Kada su počele loše ocene, oduzela sam mu telefon za kaznu na tri dana i on je pobegao kod drugara od kuće - priča ova majka.
Prilikom prve posete psihologu Nikoli je konstatovana zavisnost. Odvikavanje je trajalo više od dve godine.
- Izgubio je drugare, pamćenje mu je slabije i sada se plašim da se ponovo ne navuče na igrice - kaže I. J.
Trogodišnjak nije ispuštao tablet
- Mihailo je bio napredno dete. Brzo je naučio da hoda, priča... Dok sam završavala svoje obaveze, davala sam mu tablet da se zanima. Bio je na sigurnom, imala sam ga na oku, a on je bio miran - kaže N. Đ.
Kada je jedne noći krenula do toaleta, videla je svetlost iz sinovljeve sobe.
- Šokirala sam se kada sam ga videla da igra igrice na tabletu usred noći. Tada sam shvatila da sam ga crtaćima i držanjem u sobi pored tableta otrovala - priznaje ova majka.
Svaki kasniji pokušaj odvajanja od male kockaste zanimacije završavalo se bacanjem po podu, vrištanjem, urlanjem i grebanjem.
- Grebao je pod, urlao je, bila sam preplašena - kaže Mihailova majka.
Zahvaljujući psihologu Mihailo je prestao da igra igrice na tabletu veoma brzo, jer kod tako male dece ne može da se formira duboka zavisnost.
Smrtni slučajevi
Čovek iz Južne Koreje 2005. je umro nakon što je 50 sati bez prekida igrao igrice, a 2012. jedan čovek na Tajvanu pronađen je mrtav ispred svog kompjutera. U rukama je imao džojstik koji nije ispustio ni kada je doživeo infarkt. Mladi Britanac umro je igrajući igricu 12 sati bez prestanka.
Destruktivne igrice
Prva kontroverzna video-igra nastala je 1976. i zvala se „Pedestrijan“ (pešak). U njoj biste se vozili kolima i gazili pešake. Da bi bila prihvatljivija, pešake su zamenili zombijima i tako je nastao čuveni „Death Race“.
.Hehe kako se svet menja...Iako se mi generacije menjamo tako se i roditelji prilagodjavaju.Kao neka evolucija na primer.Ima nastavnika mladjih generacija koji razumeju decu i pokusavaju sebe staviti na njihovu poziciju kako su oni bili isti kada su bili mali.Ali opet dete od 3 godine da igra igrice?Nebih rekao.Mozda da ali to je najverovatnije gradsko dete.Roditelji im verovatno rade a deca u kuci ceo dan dosadjuju se tako da im kupe neki tip "zabave"da se neosecaju izostavljenim.Ovo je samo MOJE licno misljenje i NEPODRZAVAM da deca od 3 godine igraju igrice,zapravo jako mi je cudno i skoro nerealno da dete ima takav mozdani kapacitet da sa 3 godine vec moze upravljati poprilicno komplikovanom spravom za njihove godine....
