DECA UCE IZ PRIMERA

[Hellen]

Неће бити дрвља и камења! Можда само различито схватамо термине критика и казна. Казна не мора бити само физичка казна, а и критика не мора да значи осуда! Ја критику сматрам као добронамерно и конструктивно указивање на грешке са циљем да се оне више не понове или да дете схвати неисправност свог поступка!

 

[trejsi]

Неће бити дрвља и камења! Можда само различито схватамо термине критика и казна. Казна не мора бити само физичка казна, а и критика не мора да значи осуда! Ја критику сматрам као добронамерно и конструктивно указивање на грешке са циљем да се оне више не понове или да дете схвати неисправност свог поступка!

I ja tako mislim.

 

[Dr_Igi]

Pozdrav svima, tema je bas osetljiva pa evo da kazem
i neka svoja iskustva,koja me teraju na razmisljanje.
Slazem se pre svega sa stavom da je ljubav i pokaziva
nje iste prema deci preduslov za zdrav i normalan ra-
zvitak.Ljubav kao termin u ovom slucaju moze biti po-
gresno protumacena,pogotovu sto je prirodno,urodjeno
osecanje i svi mislimo da je pruzamo nesebicno i neo-
graniceno.Moja iskustva su tu podeljena.Kako objasni-
ti da dvoje dece od istih roditelja i iz porodice ko-
ja zastupa sva normalne moralne i eticke stavove,
jednostavno nisu ni slicni.Stariji srednjoskolac na
kome se izlila sva ljubav i paznja,jednostavno ima
svoje kriterijume i merila koji se kose sa necim sto
ja i zena smatramo kao prirodnim i nesto sto i sami
gajimo kao kult porodice.Uspesan aktivni sportista
odlican ucenik pravi mamin i tatin sin jednostavno iz
nekih (verujem da ni on ne zna) razloga gubi intere-
sovanja,postaje lenj.Iako deca nisu klonovi i svaki
nosi svoju crtu i licnost,nemoguce je ne uporedjiva-
ti ih sa drugom decom pa makar to bilo i na nivou
porodice.Elem,mladji osnovac, i za svoje godine ok.
prezainteresovan za mnoge oblasti,i sve sto to sa so-
bom nosi,ni nalik starijem a isti prostor odrastanja
isti model vaspitanja.Ljubavi koliko hoces.Uz svo po-
stovanje i uvazavanje misljenja pedagoga i psihologa
mislim da ljudi preskacu genetski kod deteta i mislim
da se mi roditelji ubismo da dokazemo koji je put i
nacin najbolji za vaspitavanje svoje dece.Ja u mom
slucaju neznam gde gresimo da li to uopste i radimo.
Kad mi kazu adolescencija i ja to treba da shvatim
kao nesto normalno,sav se najezim.

 

[Fantina]

neznam gde gresimo da li to uopste i radimo.
Kad mi kazu adolescencija i ja to treba da shvatim
kao nesto normalno,sav se najezim.

Što? Zar si ti preskočio adolescenciju i odmah uleteo u zrelo doba? I pitaš gde grešite?
Kad već pitaš, mislim da grešite u tome što ne dozvoljavate svom starijem sinu pravo na promenu, na oscilacije, na pad, na samosvojnost, na njegov sopstveni razvoj koji podrazumeva i krize, naročito adolescentske.
A da, usled neshvatanja, težište stavljaš na genetiku kao obrazloženje - nije ni to baš aktivan pristup "problemu". Osim toga, psiholozi ne prenebregavaju uticaj genetskog faktora, ali o njemu ne znaju dovoljno ni genetičari da bi time mogli da upravljaju, a nekmoli druge fele. Pa, kad već ne mogu da se menjaju geni (što bi bila linija manjeg otpora i užas nad užasima), onda daj da menjamo nešto u pristupu, u ponašanju, u sredini, to se barem može. I odatle, kako god da se tebi čini, roditelji nikada nisu isti prema svakom detetu, kao što ni ovi nemaju identično raspoređene iste gene, normalno, inače bismo svi bili kao štancovani, više bismo bili mravi nego ovo što smo.
Dakle, iako nisi tražio, pokušaću da ti dam jedan savet: prihvati celim sobom razvojno doba u kome se tvoje dete nalazi, nauči nešto o tome, podseti se nekih svojih manifestacija iz toga doba (pa nisi valjda bio toliko adaptirano dete da se ništa, ama baš ništa nije ispoljilo kao promena u tvojoj adolescenciji u odnosu na prethodno detinjstvo?), okani se ideje o kultovima - iako je dete deo porodice, ono je i individua i funkcioniše i u drugim grupama, ne samo u porodici.
I voli to svoje dete i pričaj sa njim, nemoj samo da zahtevaš i čudiš se.

 

[daxa]

Svaka cast Fantina! Mnogo mozemo da naucima od Vas. Mislim da je jedna od kljucnih stvari da roditelji ne zaborave da su bili DECA. Nekako mnogi jedva cekaju da porastu da bi postavljali uslove, komandovali, bili autoritet, glavni, kaznjavali i kritikovali. Kao da im je to bila jedina zelja u detinjstvu da rade kad odrast. A to verovatno ima neke veze sa naucenim modelom ponasanja u porodici.(ne mislim ninakoga sa ove teme pricam uopsteno) Setite se svih nerazumevanja od strane vasih roditelja i pomozite svom detetu da pregura jedan od najtezih perioda u zivotu.

 

[NenaS]

neznam gde gresimo da li to uopste i radimo.
Kad mi kazu adolescencija i ja to treba da shvatim
kao nesto normalno,sav se najezim.

Što? Zar si ti preskočio adolescenciju i odmah uleteo u zrelo doba? I pitaš gde grešite?
Kad već pitaš, mislim da grešite u tome što ne dozvoljavate svom starijem sinu pravo na promenu, na oscilacije, na pad, na samosvojnost, na njegov sopstveni razvoj koji podrazumeva i krize, naročito adolescentske.
A da, usled neshvatanja, težište stavljaš na genetiku kao obrazloženje - nije ni to baš aktivan pristup "problemu". Osim toga, psiholozi ne prenebregavaju uticaj genetskog faktora, ali o njemu ne znaju dovoljno ni genetičari da bi time mogli da upravljaju, a nekmoli druge fele. Pa, kad već ne mogu da se menjaju geni (što bi bila linija manjeg otpora i užas nad užasima), onda daj da menjamo nešto u pristupu, u ponašanju, u sredini, to se barem može. I odatle, kako god da se tebi čini, roditelji nikada nisu isti prema svakom detetu, kao što ni ovi nemaju identično raspoređene iste gene, normalno, inače bismo svi bili kao štancovani, više bismo bili mravi nego ovo što smo.
Dakle, iako nisi tražio, pokušaću da ti dam jedan savet: prihvati celim sobom razvojno doba u kome se tvoje dete nalazi, nauči nešto o tome, podseti se nekih svojih manifestacija iz toga doba (pa nisi valjda bio toliko adaptirano dete da se ništa, ama baš ništa nije ispoljilo kao promena u tvojoj adolescenciji u odnosu na prethodno detinjstvo?), okani se ideje o kultovima - iako je dete deo porodice, ono je i individua i funkcioniše i u drugim grupama, ne samo u porodici.
I voli to svoje dete i pričaj sa njim, nemoj samo da zahtevaš i čudiš se.

AMEN! Glas razuma!!! Bravo!!!

 

[SINDI]

Svaka cast Fantina! Mnogo mozemo da naucima od Vas. Mislim da je jedna od kljucnih stvari da roditelji ne zaborave da su bili DECA. Nekako mnogi jedva cekaju da porastu da bi postavljali uslove, komandovali, bili autoritet, glavni, kaznjavali i kritikovali. Kao da im je to bila jedina zelja u detinjstvu da rade kad odrast. A to verovatno ima neke veze sa naucenim modelom ponasanja u porodici.(ne mislim ninakoga sa ove teme pricam uopsteno) Setite se svih nerazumevanja od strane vasih roditelja i pomozite svom detetu da pregura jedan od najtezih perioda u zivotu.

Apsolutno! Kad god mom sinu drzim "lekciju" setim se sta sam ja sve radila samo da bih kontrirala roditeljima koji su bili ugledni, patrijarhalni, cestiti, radni i uzasno strogi, i imali su stav -ako nisi ono sto mi ocekujemo , ne postojis...Dugo sam pravila nemoguce p.i.z.darije iz cistog inata, i vredjalo me je sto postavljaju uslove da bi me voleli...Danas kao roditelj drugacije posmatram i njihove i moje postupke, ali osnovna greska u koju upadamo svi, je da decu proglasavamo losom na osnovu njihovih postupaka...Deca zele bezuslovnu ljubav, i deca nisu nikad losa, samo ponekad postupaju lose...
A prica o genetici je izlisna...Sustina ljudskih bica je da su razlicita, nista vise i nista manje...