Deca su najveci dusmani covekovi!

[Ewa Kant]

Nema nikog u zivotu u koga se vise nadamo i uzdamo, a takodje nema nikoga ko vise moze da nas izneveri i razocara.

Koja je onda prava rec?

Blajbi, pitajmo nase roditelje koloko smo ih iznevjerili i razocarali?Toliko ce i nasa djeca nas.

 

[Padre]

Ma ne zove se knjiga Kreativnog centra tek tako "Ta slatka mala cedovista"

 

[NT Vending]

Deca su izuzetno sebicna stvorenja.

Iz te sebicnosti nekada cine i zlo roditeljima.

Na zalost, nije kraj kada si ih osposobio za zivot. (Kamo srece da je tako!)

Problem se nastavlja i dalje.

Ne kazem da tu genetika i vaspitanje nemaju odredjenu ulogu, ali tvrdim da u globalu ima malo roditelja koje deca na neki nacin nisu razocarala.

Naravno, ne ocekujem da to neko prizna. Ovde pogotovo.

Ne kaze se uzalud da je majcinska ljubav SLEPA.

Stvarno si nenadmasan, mora se priznati!

Skoro sve tvoje teme, a pratim "tvoj rad" jos sa "Posao i novac", su takve da ti u njima velicas sebe, direktno ili indirektno(valjda te niko drugi ne velica pa ti forum dobro dodje), a optuzujes druge za neuspjehe u poslu, neznanje, glupost, svi su glupi, samo ti si pametan, niko od nas u Srbiji i bivsoj Jugi nista ne zna, cak ni kako se vodi neka piljara koju imas i na koju si ponosan kao da si vlasnik Delte, samo ti bi to znao da si u Srbiji, dosta je takvih tema u Posao i novac, da se ne ponavljam, konstantno si u sukobu s nekim, konstantno provociras i provociras.I to, samo po sebi, ne bi ni bilo toliko strasno, nisam tome pridavao neki veliki znacaj, iskren da budem razmisljao sam ovako: to je neki dosadni cicica koji misli da je popio svu pamet ovoga svijeta i da mladji od njega nista ne znaju dok se njemu ne obrate za savjet, dozivljavas sebe kao velikog vraca bez cijeg amina nista nije moguce, takvih cicica je i ovdje koliko hoces, hoce to sa godinama, izlape ljudi, ***...

Ali, kad sam procitao ovu tvoju temu zaista sam ostao zapanjen!Pa covjece ti mrzis i prezires i rodjenu djecu, ti ni sa njima nisi uspio uspostaviti neki normalan kontakt, i oni su ti najveci dusmani?!I, naravno, oni su krivi za takav tvoj i njihov odnos, samo otkrivas i istrazujes nove razloge u njima zasto je to tako, gdje su to ONI pogrijesili, trazis i od nas potvrdu da su djeca zaista takva da bi olaksao svoju bijednu poziciju i jos jednom potvrdio sebi da je problem iskljucivo u djeci, ti nigdje nisi pogrijesio, ti si savrsen.Nigdje ne vidjeh, makar da si spomenuo, da je dio problema i u tebi!Zamisli, i to je teoretski moguce...

Volio bih da se u temu ukljuci i neki psihijatar i dijagnosticira to tvoje stanje, to tvoje oboljenje jer je vise nego jasno da si poremecena licnost, drska, sebicna, samo JA pa JA.Nije mi namjera da te vrijedjam iako ti ovo moze i tako zvucati, pitam se samo postoji li makar dio tvoje duse koji ce sebi postaviti pitanje "Ima li u svemu tome makar mrvica i moje krivice"?

Ako u tome uspijem smatracu da sam uradio veliku stvar...

 

[SonjaSavic]

Jesu. Neposredno ili posredno. Roditelji decu vole vise od sebe, zato su u savrsenom polozaju da postanu zrtve svojih dragocenih potomaka na ovaj ili onaj nacin, cak i kada svoju zrtvu ne prepoznaju ili je prihvataju.

 

[Linejna]

Ziva sam samo zato sto zivim za moje dete.
Ona je centar mog univerzuma.

 

[NT Vending]

Jesu. Neposredno ili posredno. Roditelji decu vole vise od sebe, zato su u savrsenom polozaju da postanu zrtve svojih dragocenih potomaka na ovaj ili onaj nacin, cak i kada svoju zrtvu ne prepoznaju ili je prihvataju.

Pa ljudi pobogu, kako vi to odgajate svoju djecu pa postaju skoro pa, Boze mi oprosti, neki monstrumi cije ste vi zrtve?Smatrate li da ste i vi krivi zbog takvog, ocigledno, naopakog odgoja?

Pa zar nije normalno da roditelj na neki nacin bude pozrtvovani za svoju djecu?Kad su mali da ustaju i hrane ih npr., presvlace, izdrzavaju, muce se da bi njima obezbijedili bolju buducnost, mislim na zrtvu u tom smislu, sta je tu nenormalno?Tako su radili i vasi roditelji za vas, zar ne?Tako je otkad je svijeta i vijeka, sta vi hocete, da taj prirodni slijed dogadjaja poremetite i izmijenite?

 

[SonjaSavic]

Nemam decu. Ne želim ih i sumnjam da ću ih ikada poželeti. Nemam nikakav stav niti emocije prema tudjoj deci, ni pozitivne ni negativne.
Prethodni komentar je bio sasvim opšteg karaktera. Nisam imala nameru da uvredim roditelje i njihove potomke. Jednostavno tako osećam i svesna sam da me to prilicno izdvaja iz generalno prihvaćenog šablona.

 

[NT Vending]

Nemam decu. Ne želim ih i sumnjam da ću ih ikada poželeti. Nemam nikakav stav niti emocije prema tudjoj deci, ni pozitivne ni negativne.
Prethodni komentar je bio sasvim opšteg karaktera. Nisam imala nameru da uvredim roditelje i njihove potomke. Jednostavno tako osećam i svesna sam da me to prilicno izdvaja iz generalno prihvaćenog šablona.

Pa to je vec posten odgovor!Necu ulaziti u tvoja osjecanja niti razloge zasto je to tako, ali se ne slazem s njima, mislim da grijesis i volio bih da to i sama shvatis.Vjeruj mi da ces ostati uskracena za jedno prelijepo i neponovljivo iskustvo, nikad nije kasno da malo razmislis o ovome...

Necu ti pominjati one fraze tipa"djeca su najvece blago" itd, mada su apsolutno tacne, ali i precesto u upotrebi pa postaju pomalo i dosadne, ali cu ti reci da je rodjenje djeteta ubjedljivo najradosniji i najveci dogadjaj u zivotu jednog covjeka.

Neki ljudi u zivotu prodju zaista dosta toga i ponekad misle da ih vise nikakav dogadjaj ne moze obradovati niti razdrmati jer su"sve u zivotu prosli, svako dobro, imali sve, postigli sve" itd., rodjenje djeteta ih jednostavno probudi iz tog sna i shvate da je to taj dogadjaj i taj osjecaj koji baci u zaborav sve dotadasnje dozivljaje, ovaj je jednostavno neponovljiv i neuporediv sa svima ostalima, najpotpuniji i najintenzivniji, najradosniji.

A ako nakon toga dodje i normalan i pravilan odgoj tog djeteta (sto iskljucivo zavisi od roditelja) mislim da nema mjesta eventualnom razocaranju kad ono odraste.Bice najvise onakvo kakvim smo ga mi nacinili.

 

[SonjaSavic]

Hvala, jer mislim da pokušavaš da promeniš moj stav iz plemenitih pobuda
Međutim, ja ne volim decu, ne raznežim se kad ih vidim. Nisam ih volela ni kad sam ja bila dete. Ne mrzim ih, samo ne osećam ništa. Bezveze mi je kada mi se neko obrati rečima "jao, vidi što je mali i sladak" a ja treba kao da odglumim neku razneženost. Svesna sam da ću teško naći muškarca koji je ne samo kompatibilan mom mentalnom sklopu, nego i koji ne želi decu, ali ne mogu i neću da odustanem od sebe. Imam 32 godine, uopšte me čak ne privlači ni menjanje partnera, nisam zaposlena, imam dobre prihode sa strane (od nasledstva), dakle imam svo vreme ovog sveta i obožavam da sviram, da se šetam, da čitam, i da se angažujem oko kućnih ljubimaca. Ukratko, srećna sam. Ljude sa decom najčešće izbegavam jer su u velikom broju preagresivni i nemaju drugih tema do svoje dece, a to je prilično zamorno. Dosta žena poružni i udeblja se posle trudnoće, prestanu da vode računa o sebi, i kad ovo kažem ne mislim samo na fizički izgled već na sva životna interesovanja koja izlaze iz sfere dece. Ukoliko pokušaš da im lepo objasniš kako tebe njihova deca ne zanimaju vređaju se, a neki postanu otvoreno neprijatni i zavidni (zašto zaboga ja toliko putujem a njihova deca ne mogu na more? kako mogu kupovati tako skupe igračke za psa?) Uverena sam da mnogi ljudi imaju decu samo da bi bili "normalni", da bi se uklopili u mejnstrim, a ne zato što to zaista žele, i oni najpre spadaju u kategoriju roditelja čija su deca dušmani, jer su se ne želeći odrekli sebe.

 

[BLAJBI]

Međutim, ja ne volim decu, ne raznežim se kad ih vidim. Nisam ih volela ni kad sam ja bila dete. Ne mrzim ih, samo ne osećam ništa. Bezveze mi je kada mi se neko obrati rečima "jao, vidi što je mali i sladak" a ja treba kao da odglumim neku razneženost. .

Cudno je to da ima tako mnogo lepe i pametne dece, a tako malo pametnih i lepih ljudi.....

 

[NT Vending]

Hvala, jer mislim da pokušavaš da promeniš moj stav iz plemenitih pobuda
Međutim, ja ne volim decu, ne raznežim se kad ih vidim. Nisam ih volela ni kad sam ja bila dete. Ne mrzim ih, samo ne osećam ništa. Bezveze mi je kada mi se neko obrati rečima "jao, vidi što je mali i sladak" a ja treba kao da odglumim neku razneženost. Svesna sam da ću teško naći muškarca koji je ne samo kompatibilan mom mentalnom sklopu, nego i koji ne želi decu, ali ne mogu i neću da odustanem od sebe. Imam 32 godine, uopšte me čak ne privlači ni menjanje partnera, nisam zaposlena, imam dobre prihode sa strane (od nasledstva), dakle imam svo vreme ovog sveta i obožavam da sviram, da se šetam, da čitam, i da se angažujem oko kućnih ljubimaca. Ukratko, srećna sam. Ljude sa decom najčešće izbegavam jer su u velikom broju preagresivni i nemaju drugih tema do svoje dece, a to je prilično zamorno. Dosta žena poružni i udeblja se posle trudnoće, prestanu da vode računa o sebi, i kad ovo kažem ne mislim samo na fizički izgled već na sva životna interesovanja koja izlaze iz sfere dece. Ukoliko pokušaš da im lepo objasniš kako tebe njihova deca ne zanimaju vređaju se, a neki postanu otvoreno neprijatni i zavidni (zašto zaboga ja toliko putujem a njihova deca ne mogu na more? kako mogu kupovati tako skupe igračke za psa?) Uverena sam da mnogi ljudi imaju decu samo da bi bili "normalni", da bi se uklopili u mejnstrim, a ne zato što to zaista žele, i oni najpre spadaju u kategoriju roditelja čija su deca dušmani, jer su se ne želeći odrekli sebe.

Naravno, to me je i podstaklo da ti se ovako obratim.Cini mi se da nisi potpuno izgubljen slucaj, kad ti se desi to sjetices se i nadam se da ces tad biti jos srecnija i jos zadovoljnija, uvjerices se u ovo sto pisem.Ako Bog da, kaze nas narod.

U pravu si za to da svi roditelji ponekad postanu dosadni ako pricaju samo o svojoj djeci, posebno ako to pricaju onima koji nemaju djecu, o tome treba voditi racuna u drustvu, ali svi roditelji to rade nesvjesno, nista strasno i nista opasno.Meni su moji prijatelji, ponekad izgledali dosadno dok su stalno pricali o svojoj djeci, kad sam ja postao roditelj ponavljao sam njihove greske dok to nisam ukapirao, sad me roditelji razumiju pa mi to i ne zamjeraju ako se zaboravim

Zena moze biti i privlacna i lijepa i poslije trudnoce, naravno, ako to zeli, postoji aerobik, fitnes itd, nije ni to nista strasno, zena koja je navikla da izgleda lijepo takva ce biti i poslije porodjaja, dakle, opet nista strasno i nista opasno.

Kod normalnih ljudi se ta zelja da imaju potomstvo rodi spontano, ne radi uklapanja u neke sablone niti drustvene norme, samo budale i glupaci robuju normama koje su drugi nametnuli, normalni ljudi uzivaju u tome sto ce postati roditelji, sa radoscu iscekuju taj dogadjaj, nenormalni ih prave bez ikakvih emocija, ima svega, govorim o vecini, uvjeren sam da je kod vecine u pitanju iskrena pobuda i da djecu radjaju jer ih zele, neki tu radost predosjete, kaze im se samo, pa joj podju u susret, a neki kao ti, nadam se, to odmah ne prepoznaju, malo se bune, osporavaju, izbjegavaju..., ali kad im se desi bice jos srecniji jer ce im to promijeniti zivot iz korjena, na bolje, naravno, kad ti se desi - shvatices, to je osjecaj koji je prosto neuporediv i neponovljiv.

Zato, nemoj da ti kasnije bude zao sto nisi sebi omogucila taj luksuz da dozivis takav osjecaj..., bioloski sat je neumoljiv..., putovanja nikud nece izmaci...