- Poruka
- 15.221
Otvaram temu za drage mame sa starijom decom koja se još nisu osamostalila pošto živimo u vreme kada se brzo živi.
Ko juče da je bilo, 4 i po kila mesa a sad stotinjak kila i sem kilaže nikakve promene a i malo je osedeo. :sad:
Ponaša se isto ko troddler ili pred polazak u školu pošto nema fensi izraz za ovo drugo.
Jede minimum tri put dnevno, sve mama pazi da bude raznovrsno, pere zubiće pred spavanje.
a primetila sam da stalno piše nešto na kompjuteru. Kompjuteri su budućnost za Srbiju.
Traži pare za kladžu. Kažem mu sine da tako tražiš posao i ženu našao bi do sutra.
"Ćuti kevo, daj dvesta kinti javio mi kum sigurica na Stoke City a drugi tiket na Arsenal"
Taman sam izvadila zadnje pare što sam mislila sutra za leba da imamo kad na vratima povika:
"Kevo, daj da sipam tri litre čorbe u auto zajebavaju me ortaci da sam zaboravio da vozim"
Ja kud ću šta ću, podignem jastučnicu i čaršaf i dam mu 500 kinti, duša me boli kakvi su mu vršnjaci.
Moraću da porazgovaram sa njihovim roditeljima jer negativno utiču na mog sina i nabijaju mu komplekse.
"Daj kevo i kafu da naručim dok popunjavam tiket, neću valjda ko slepac tamo da sedim sat i po bez makar jedne kafe?"
Ajd izvadim iz čarape što sam mislila da kupim onaj lastiš pa da mu promenim na trenerci, dolazi proleće trebaće mu.
A opet ako sedi dugo za praznim stolom smejaće mu se neko, bolje da sedi sat i po sa ladnom kafom.
To je sad trendi kod omladine a velika je trauma ako se dete oseti indisponiranim u odnosu na drugu decu.
"E kevo, izvini, javlja mi na mobilnom da nemam kredita a i sos kredit sam potrošio"
Srce mi se steglo kad sam čula da mi se sin izvinjava, kako je pažljiv pa sve pazi da me ne povredi.
Samo što nisam zaplakala, odem do kupatila, pomerim veš mašinu - nije mi bilo žao one hiljadarke što sam čuvala za nedaj Bože.
Kad je izašao počela sam da plačem kako dobro dete a nema šanse da nadje posao i da se oženi makar posao.
Imamo fore još par godina a sa 50 oćeš nećeš ne možeš da budeš ničije dete.
Eh, sreća majkina, ima i gorih slučajeva što isto ne rade al našli pusto žesnko pa se neki razveli posle prvog deteta.
Deca prave decu a nisu se zaposlila. Moraćemo da uvedemo i policijski čas ko tamo u Americi, uredjenoj zemlji gde svi žive ko niko.
E šta sam htela da pitam...
Juče mi u samoposluzi rekla komšinica Dara da je umrla učiteljica što bila razredna našoj deci pre 23 godine.
Ta učiteljica je bila malo starija od komšinice a ja sam najmladja, al nek ide po redu.
Da li reći detetu da mu umrla učiteljica koja ih učila kako se živi, kako biti čovek, da je drugarstvo važnije nego leba u kući.
Ove danas lezilebovićke više misle na platu po Beogradu nego na decu a i što bi - nisu njena
al čim čuju štrajk odma potrče na ulicu .
Ko juče da je bilo, 4 i po kila mesa a sad stotinjak kila i sem kilaže nikakve promene a i malo je osedeo. :sad:
Ponaša se isto ko troddler ili pred polazak u školu pošto nema fensi izraz za ovo drugo.
Jede minimum tri put dnevno, sve mama pazi da bude raznovrsno, pere zubiće pred spavanje.
a primetila sam da stalno piše nešto na kompjuteru. Kompjuteri su budućnost za Srbiju.
Traži pare za kladžu. Kažem mu sine da tako tražiš posao i ženu našao bi do sutra.
"Ćuti kevo, daj dvesta kinti javio mi kum sigurica na Stoke City a drugi tiket na Arsenal"
Taman sam izvadila zadnje pare što sam mislila sutra za leba da imamo kad na vratima povika:
"Kevo, daj da sipam tri litre čorbe u auto zajebavaju me ortaci da sam zaboravio da vozim"
Ja kud ću šta ću, podignem jastučnicu i čaršaf i dam mu 500 kinti, duša me boli kakvi su mu vršnjaci.
Moraću da porazgovaram sa njihovim roditeljima jer negativno utiču na mog sina i nabijaju mu komplekse.
"Daj kevo i kafu da naručim dok popunjavam tiket, neću valjda ko slepac tamo da sedim sat i po bez makar jedne kafe?"
Ajd izvadim iz čarape što sam mislila da kupim onaj lastiš pa da mu promenim na trenerci, dolazi proleće trebaće mu.
A opet ako sedi dugo za praznim stolom smejaće mu se neko, bolje da sedi sat i po sa ladnom kafom.
To je sad trendi kod omladine a velika je trauma ako se dete oseti indisponiranim u odnosu na drugu decu.
"E kevo, izvini, javlja mi na mobilnom da nemam kredita a i sos kredit sam potrošio"
Srce mi se steglo kad sam čula da mi se sin izvinjava, kako je pažljiv pa sve pazi da me ne povredi.
Samo što nisam zaplakala, odem do kupatila, pomerim veš mašinu - nije mi bilo žao one hiljadarke što sam čuvala za nedaj Bože.
Kad je izašao počela sam da plačem kako dobro dete a nema šanse da nadje posao i da se oženi makar posao.
Imamo fore još par godina a sa 50 oćeš nećeš ne možeš da budeš ničije dete.
Eh, sreća majkina, ima i gorih slučajeva što isto ne rade al našli pusto žesnko pa se neki razveli posle prvog deteta.
Deca prave decu a nisu se zaposlila. Moraćemo da uvedemo i policijski čas ko tamo u Americi, uredjenoj zemlji gde svi žive ko niko.
E šta sam htela da pitam...
Juče mi u samoposluzi rekla komšinica Dara da je umrla učiteljica što bila razredna našoj deci pre 23 godine.
Ta učiteljica je bila malo starija od komšinice a ja sam najmladja, al nek ide po redu.
Da li reći detetu da mu umrla učiteljica koja ih učila kako se živi, kako biti čovek, da je drugarstvo važnije nego leba u kući.
Ove danas lezilebovićke više misle na platu po Beogradu nego na decu a i što bi - nisu njena
al čim čuju štrajk odma potrče na ulicu .
