- Poruka
- 95.554
Čak i da nije branio svoje zanimanje za reči na kojima se mogu videti "otisci ljudskih prstiju" semantičkim argumentima, Dragoslava Andrića nije bilo moguće pokolebati u njegovim namerama da sakuplja izraze koji se neće naći u nekom rečniku književnog jezika; on je strasno voleo taj razbarušeni i neobuzdani jezički varijetet, od koga je zazirala većina njegovih kolega
https://www.vreme.com/mozaik/deca-jezickog-greha/
Piše:Slobodan KostićAntrfile: Jovan Ćirilov
Dragoslav AndrićDragoslav Andrić nije dočekao objavljivanje drugog izdanja Rečnika žargona.
On se "oteo" – kako bi verovatno rekao neko od onih taksista sa Železničke stanice,
bioskopskih tapkaroša, redovnih gostiju savskih bircuza ili prestupnika iz zatvora u Padinskoj Skeli koji su ovom prevodiocu,
antologičaru i piscu bili nepresušan izvor svega onoga što gravitira ka neknjiževnom govoru ili jeziku ulice –
pre nego što se u izdanju Zepter Book Worlda pojavila ova knjiga na koju se čekalo gotovo tri decenije.
Još kada je davne 1976. godine izašlo prvo izdanje dela koje je ubrzo steklo neku vrstu kultnog statusa,
bilo je više nego očigledno da će knjiga dobiti svoj nastavak
. Ne samo zbog toga što je žargon po prirodi stvari u stalnom previranju, menjanju i pokretu, i što bi njegova slika,
ma koliko precizna i pouzdana bila u jednom trenutku, vremenom sve manje nalikovala na svoj uzor,
već što je i sam Dragoslav Andrić sve više podsećao na predmet svog interesovanja.
Njegovo prvobitno zanimanje za "jezik koji je zasukao rukave i prionuo na posao"
, što je na tragu jednog novinskog razgovora sa Karlom Sandbergom istaknuto kao definicija žargona u oba izdanja knjige
, pretvorilo se u neku vrstu posvećenosti i pasionirane strasti u sakupljanju žargonskih izraza,
u kojoj je teško razlučiti granicu između posla i načina života.
U pauzama više od sto trideset prevedenih knjiga poezije i proze sa engleskog, francuskog, ruskog i nemačkog jezika,
zbog čega je i dobio najznačajnije nagrade za ovu vrstu umeća, Dragoslav Andrić je neprekidno beležio žargonske izraze
. Činio je to u gotovo svakoj prilici na papirićima, blokovima i notesima od kojih se nije odvajao, tako da je svoje interesovanje pretvorio
u neku vrstu društvene igre zapitkivanja. On se pritom nije libio da zagazi što dublje u socijalnu marginu da bi našao ono što mu je bilo potrebno
, jer reči koje su njega zanimale nisu mogle da se čuju u akademskim krugovima književnih prevodilaca, niti u pozorištima gde je radio kao dramaturg.
.
Dragoslav Andrić nije se libio da zaustavlja ljude na ulicama kada bi u prolazu čuo nešto od onoga što ga je zanimalo,
prilazio bi jednostavno i bez zazora, iznosio svoje kolekcionarske pobude i pokušavao da izvuče što više reči od svojih slučajnih,
često zbunjenih sagovornika kojima nije bilo lako objasniti da poseduju nešto vredno, čega inače nisu bili svesni
. Bilo je tu najrazličitijih otpora kakvi su se i mogli očekivati prema jednoj ovakvoj delatnosti,
: Drugačije Dragoslav Andrić ne bi ni sakupio materijal za svoju knjigu
. Vojnički žargon suvereno je vladao jedino u "trakeljarama", narkomanski sleng mogao se najbolje upoznati u krugu onih koji će odmah razumeti šta je to "vujdo", "kartončić", "vica" ili kako se najbolje "juri zmaj", o "fucikama" se, naravno, moglo na pravi način pričati jedino sa njihovim "singericama",
dok se autentični govor onih koji su skloni "poparisanju" može upoznati jedino u "rupingeru".
Dragoslav Andrić učio je taj neobični jezik "pod nož", osećajući da bi svaki drugi pokušaj u najboljem slučaju doveo do pogrešnog akcenta koji trajno obeležava stranca u krugovima posvećenika u određeni jezički milje. Tako je za trideset godina narasla povelika knjiga dvosmernog Rečnika žargona
koja sada ima oko 16.000 odrednica, što je skoro dvostruko više od broja stavki koje su se našle u prvom izdanju.
Pritom Dragoslav Andrić, kao kada je objavio Stereo stihove u kojima je tek mnogo godina kasnije uočena prosvetiteljska vrednos
t, nije previše mario za naklapanja pojedinih lingvista kako je žargon navodno nešto potpuno bezvredno,
neka vrsta korova u bašti književnog jezika sa kojim se treba obračunati šibom standardnog govora,
čvrstom stegom gramatike i tvrdom skamijom zvaničnog pravopisa.
Tako je taj govor koji će uvek biti izvan zvaničnih rečnika književnog jezika dobio zasluženu posvetu u obliku jedne obimne knjige,
ali je srpski žargon zauvek ostao bez svog staratelja koji je ovo napušteno čedo pokupio sa ulice,
omogućivši mu da postane koliko-toliko ravnopravan član jedne jezičke zajednice.
Kada se već uspravio na svojim klimavim nogama, žargonu preostaje jedino da se sada postara o sebi,
pokušavajući da stekne neke nove poklonike.
Kratki izvodi iz "Rečnika žargona"
alkoholičar – levča, bombondžija, drinker, maliganer, mokri, brat, noga, ocuganac, sunđer, trubač, fenjer, cevča, cepanica, cirer, cirkaroš,cugavela, cugaroš, cuger, cugoš, šljokar, šljokara, blefer, zurna, lizać, lizač, sujumez, džiber, šuleja, slana džigerica, alkos, alkoman, alhos,
janpika, kapilaš, kapljina, leš, lokator, lokica, lokva, narkotičar, noga, pijanista, ronac, sisar, tropaš, tuš, flašoljub, Flaš Gordon, cirke,
cirkulator, džibos, šikator, šljemara, šljemac
alkoholičar koji obično pije sam – soler,solo trinker, trzavac, trzator;
alkoholičar (na radnoj akciji) – kantinar, kantinaš;
povremeni alkoholičar – pijanista;
uglađeni alkoholičar – šanksonijer;
težak alkoholičar – pijanždrka, hidrocentrala;
neizlečiv alkoholičar – utopljenik, delirko, drug Tremens, Navipova reklama;
biti težak alkoholičar – imati votku u kolenima;
bombardovanje – rokanje, rokačina;
sirena koja najavljuje vazdušnu opasnost odn. bombardovanje – šizela;
sirena koja objavljuje prestanak vazdušne opasnosti odn. bombardovanja – smirela;.
drug – kardaš, buraz, burazer, frajer, bale, batan, gotivac, orao, orlušina, ortak, pajdaš, pajtaš, pale, pulen, rođak, aver, gotivac,
kalauz, haver, baki,pajt, pajtos, plivadon, rtać, fraca, fracer, fradža, frend, frendać, frentač, jara, lik, ortak, pajtos, balvan, lega, picos;
dobar odn. odan ili pouzdan drug – laf, brončul, lepi, maksimalna faca, maksi faca, tipilić, bratara, ćoća;
najbolji drug – najlaf, (asoc.: engl.) najfrend;
drug iz razreda – (asoc.: klasa) klasen, klasić;
drug sa kojim se ide u potragu za devojkama – (asoc.: v. kresati) kres-ortak;
biti veoma dobar drug s nekim – (asoc.: moći nekome psovati majku bez uvrede) biti (s nekim) na jebi si mater,
biti vezan (za nekoga) slepim crevima;
baš si drug! – majka si!, sila si!.
polni akt odn. polni odnos odn. polni čin – kovanje, akanje, bukarenje, gajtarenje, lipačenje, maštračenje, surduknuće, tarabljenje, trndžanje
, džokanje, šebečenje, šiljčenje, ordžanje, fukanje, trtkanje, drndanje, prčenje, taslačenje, trandžanje, vožnja, gađanje, glagol, guženje
, zavitlavanje, zezanje, jahanje, jeb, jeba, jebancija, *******, kecanje, kokanje, krevetovanje, krkanje, krljanje, mešanje, nabadanje, okidanje
, ona stvar, ono, oprem bato, *******, pumpanje, radnja, rke-koke, rkete-kokete, rokanje, roksovanje, struganje, tucanje, hopa-cupa, cepanje,
čerečenje, čukanje, ševa, ševanje, ševkanje, bodljevina, keksir, poklapa, sedlanje, taboisanje, taja, heftanje, zigovanje, zitovanje, keksanje
, keksovanje, kembečenje, ribovanje, tucaža, aerobik, bodenje, jebež, košarka, kresanje, montiranje, mrčenje, muvaža, opaljivanje, opaljot
peglanje, primenjena umetnost, provetravanje, prc, prcaža, siz, sklek, sladak piškavac, snoška, spojka, strelovanje, tamburanje, transfuzija
, trpanje, tucaljka, ubod, utovar, firc, fircanje, fircovanje, heklanje, hoblanje, horizontalni tango, čukanje, ševijana, ševka, šišanje, znojić, trandžić.
političar – uticajan političar – budža, budžovan, glavonja, drmator, zverka, mudo, mudonja, gorogan, drmadžija, budžos.
policajac – porijan, sivori, stegnat, džandar, anđeo, žandar, žaca, žacman, zub, Milisav, milkan, milkoš, miljkovac, micoš, (skr. ) mupovac
, paja, pajkan, pandur, (asoc.: boja uniforme) plavac, cajkan, cale, šinter, aver, ala, Anđelko, babaj, badža, biritan, bujerac, vuk, gavran, glodar, gonič,
(asoc.: palica) gumeni, dever, (asoc.: žica koja povezuje mikrofon sa radio-stanicom) drot, drotar, đuf, ekser, zemljak, ker, kljun, kokošar, komišak, komišnjak, kuvar, kundak, kurton, lešinar, mur, murija, murijaš, murja, murjaš, murka, murkač, Pavel, papar, papir, pefazon, (asoc.: palica) plastični, pule, razmetljivac, rain, rainac, (asoc.: Sekretarijat unutrašnjih poslova; ptica grabljivica) sup, Surčinac, taraba, taradro, tetreb, truker, hala, džukela, palica, bob, dahija, žuti, kolega, kondor, (asoc.: milicionar) mikan, mili, murijak, (asoc.: v. murija) murijaner, murjak, murjan, murkan, pajac, pajkos, pajoš, papan, pilićar, prikan, teget, Teodor, cajoš, (asoc.: boja uniforme) šljiva, šljivar, (asoc.: ker) av-av, anđelčić, bambus, vujander, (asoc.: plava odeća) dinamovac, doberman, drover, drop, dustabanlija, (asoc.: kapo) kapos, klovn, (asoc.: boja uniforme) ljubičica,( asoc.: boja uniforme) mastiljavi, maneken, Milan, Mile, milek, Miler, mili, Miloš, micajac, micac, muzičar, organ, paki, panduraš, papika, (asoc.: v. penderek) pendrač, plavi bakča, prezervativ, priki, pubijaner, pubiš, puki, pukica, rezanac, supić, cajka, cajkoš, šicko, (asoc.: lik iz crtane serije) štrumpf, štrumf;
vojni policajac – žandar, žaca, pajkan
; policajac najnižeg čina – prašinar;
saobraćajni policajac – organ, pirat, (asoc.: v. žandar;žandit, beloglavi sup, kokošar;
saobraćajni policajac na motociklu – marsovac;
policajac koji vodi psa – keravac;
policajac sa pendrekom – (vucibatina;
policajac sa toki–vokijem – vokerac, tužibaba;
policajac u noćnoj smeni – beskućnik;
trudnica – ikravica, stomaklija, škembava treba, klinconoša, putujući kvasac.
sjajan – u ***** materinu, boli glava, bomba, vrisak, grom, da padneš na dupe, jeziv, ko Bog, ko zmaj, ko izmišljen, krvav, lud, moćan, mrtav,
opasan, prva liga, puška, strašan, tip-top, famozan, fantastičan, boli glava – uši otpadaju, gala, ekstra, mega, nemoguć, obarantan, strava, super,
fantazija, besan, bruka, brutalan, vris, vrišteći, gajan, genijalština, grozan, dizel, do bola, do jaja, duzdibidus, žešći, žiška, zakon, zmaj, zmajevit,
jebitačan, katastrofa, krvav ko gerla Ravijojla, krviš, krvišan, kuliš, laća, laćan, laćaran, laćo, lačan, lačo, ludilo, ludnica, maks, maksi, maksimalan
, maksimilijan, masan, mastan, moćnoća, mračan, mutan, neukapirljiv, penal, perverzan, picikato, prejak, smrt, stravioza, stravičan, straobalan, strog
superiška, supiška, to nije zdravo, turbo, ubistven, fensi, havarija, haj-faj, haos, džajan, mrak, pendža, džava, menstruaciozan.