DECA IZ ZVECANSKE

[vesna1356]

evo vec dva puta sam odnela odecu obucu i igracke za decu iz zvecanske i posebnu radost sam osetila u srcu zadnji put kad sam bila deca su se igrala u dvoristu pogled mi je privukao malisan otprilike oko 4 godine stajao je pored ograde i imao je neke posebne oci tuzne i srecne ja sam toliko bila potresena sa tim pogledom da danima nisam mogla da se oporavim od njegove tuge i dan danas se secam njegovih ociju i cesto mislim na njega

 

[cvukut]

Ja redovno odlazim tamo i odusevljena sam tom decom. Oni su zapravo mali ljudi koji moraju sve da urade sami i brzina i uspe[nost njihovog sazrevanja zavisi iskljucivo od njihovog prirodnog potencijala, jer nema ko da im pomogne. Sestre su uglavnom divne ali ih je jako malo i nemaju puno vremena da se posvete svakom detetu ponaosob.
Bilo bi divno kada bi ljudi na njih gledali sa vise razumevanja i kada ih ne bi marginalizovali. Znam neke koji su usvojili decu odatle i ulepsali svoj zivot.

 

[jelena1974]

Spremna sam da se prikljucim akciji, pa me zanima kakva je organizacija?
Ja sam stvari i igracke uglavnom nosila u Sremcicu i u Drinku Pavlovic( mislim da se tako zove dom na Senjaku), iz `geografskih` razloga, ali i zbog toga sto se jos nisam usudila da se `suocim` sa Zvecnskom...Nemojte me pogresno razumeti, ne stedim ja sebe, ali nemam pojma kako bih izasla odatle a da ne povedem tu decu sa sobom..
Jos nesto, vec dugo(to znaci i pre nego sto sam postala majka,a bila sam u tripu a cu ja sigurno imati problema da zatrudnim) imam ideju usvojim ili uzmem na hraniteljstvo dete(ili vise njih). Sad mi je sve verovatnije da ce to biti hraniteljstvo iz jednog razloga- cini mi se da je birokratska procedura manje komplikovana, a manje vise poenta je ista- pomogli smo nekom da odraste, pruzili mu ljubav i sretnije detinjstvo.
E, sad to se ne bi desilo narednih godinu -dve , pa pitanje nije goruce, ali generalno mi se namecu sledeca pitanja:
- odemo u dom, vidimo tamo svu onu nesretnu decicu,svim je potrebna ljubav i paznja, i kako cujem, svi se zalepe za tebe...i kako da se odlucimo kome cemo bas mi biti rodielji-hranitelji, i kako da ostavimo ostalih xy pari tuznih ociju koje mozda nikada nece saznati kako izgleda zivot u porodici, vec su jednom ostvljeni, a onda po ko zna koji put nisu izabrani da im neko bude mama i tata- sta su oni krivi? kad ce oni biti izvuceni iz sesira?verovatno nikada... sta te oke da ocekuju od zivota?
- kada se uzima u hranieljstvo, da li to podrazumeva da su deca starija ili se isto mogu uzeti jako mala deca?
- vec imamo devojcicu...zanima me iskustvo nekoga ko prvo ima svoje dete, a potom je usvojio ili uzeo u hraniteljstvo decu? kakav je `roditeljski instikt`? Da li bilo kakva, makar podsvesna razlika u odgajanju te dece? kakav je odnos rodjenog i usvojenog deteta?Naravno , sve ovo uglavnom zavisi od roditelja, i svi se verovatno trude da nema tih razlika...ali ipak pitam se , ne bih volela da bilo kada ispliva ono `ti nisi moja mama`, ona nije moja sestra...Majke se plase i kako ce moci da vole drugo dete [posle prvog,ali to priroda regulise...ovde priroda nema sta da regulise, samo `mozak`...e. pa sta ako ovaj regulator `poludi`? ili se mozda javi isti onaj roditeljski instikt kao da je `rodjeno` dete..
e, da , a sto se tice akcije za pomoc deci- tu sam a moj mail je jelena 1974ethotmail tacka com

 

[annamarija]

Kao prvo zelim sve da vas pozdravim .Ovaj forum sam slucajno nasla i nisam mogla a da vam se ne javim na ovu temu.Vidim da ste svi velikog srca i plemeniti po o vom sto sam procitala ovde ....
nebi sad posebno zelela da komentarisem svaku poruku mada su mi misli bujale u glavi kada sam sve ovo citala.Jooooooj pa trebalo bi mi pet dana da vam kucam i opet nebi mogla sve da vam ispricam sa kakvim sam emocijama ovo citala......
Hajde da ne duzim sad nesto previse pokusacu ukratko da vam obrazlozim zasto sam ovde bas na ovu temu.Ja sam sa svojom porodicom prihvatila u svoj skromni dom jednu slatku malu jednogodisnju devojcicu,tacnije bila je nesto mladja od godinu dana (beba).Suprug i ja imamo i nasa dva sina i sad smo zapravo kompletni kao porodica sa nasim novim ,malim clanom......Joj nemozete zamisliti kakav je to bio osecaj kada smo je izvodili iz doma (Zvecanske),verujte skoro isti kao kada smo izlazili iz porodilista sa sinovima,kuci je napravljen docek,naravno u krugu porodice koji su organizovala braca.....Verujte sad vise nemogu da zamislim nasu porodicu bez nje kao da je sa nama od rodjenja, ona je nasa cerka,sestra,unuka.....Mada je odskora kod nas nepunih 2 meseca ali te emocije i ta osecanja su jaka i iskrena.
Svesni smo i toga da je zivot cudan ponekad i surov i da neznamo sta nam nosi u buducnosti,i spremni smo na sve jer je ona kod nas na Hraniteljstvu mada je predvidjeno na trajno ali je uvek bolje spremiti se na lose i ceniti ono dobro,tako da i mi negde sad vec i nju vidimo u buducnosti nase porodice da ce ostati kod nas dok nebude dovoljno jaka i spremna da krene svojim zivotnim putem naravno uz nasu podrsku i pomoc.
Uffffffffffff,ala me odvuce tema,da vas nebi sad zamarala ovako odjednom ako nekog nesto zanima pitajte rado cu vam odgovoriti ,zaista mi je drago sto je otvorena ova tema i da ce mozda nekome probuditi zelju ,ideju ili bilo sta drugo povodom nase dece jer svi su oni nasi dok su tako mali i bespomocni a najmanje krivi za svoje zivotne sudbine......
Puno vas pozdravljam i nadam se da ce mo razresiti mnoge zablude i dileme

 

[cvukut]

Molim Vas zanima me sve u vezi Zvecanske, jer se vrlo ozbiljno bavim problematikom dece bez roditeljskog staranja. Možete li da govorite o svojim iskustvima: kako ste se odlučili na to, koje ste imali poteškoće (procena podobnosti....), kakvi su Vam utisci iz same Zvečanske...Bilo bi dobro da o tome govorite javno, a ako Vam je neugodno možete se javiti i meni licno na tel.064/1886424 ili mail. presecki@infosky.net

 

[annamarija]

Da cvukut naravno da je bolje o ovome pricati javno,nemam cega da se stidim ili da krijem naprotiv ponosna sam na sebe i svoju porodicu.Bilo bi mi drago da se ljudi probude i otrgnu od predrasuda,da ne cekaju bolja vremena nebili napravili nesto plemenito ..... Ma kroz sve to smo prosli.Ja sam jos kao mala uvek mastala o tome kako cu jednog dana da budem MAMA, -"jedva cekam da porastem i da imam decu...." ali i kao devojcica sam vec uveliko razmisljala i o deci koja zive u domu bez roditelja.Kako sam ja odrastala i sazrevala tako i ta zelja da rodim troje dece i uzmem iz doma dvoje.....Ali kada sam zaista odrasla i shvatila kakva su vremena mislilas sam da je to samo pusta zelja :? .Slucajno sam na poslu slusajuci radio cula socijalnu radnicu koja je opsirno pricala na temu hraniteljstva,onda mi je sinula ideja da bi i mi to mogli pokusati.Bukvalno sam nazvala muza tel. i pitala ga da li se on slaze samnom,i on je bio u soku da mu to tako saopstavam ali odgovor je bio da to sve proverim izbliza i ozbiljnije i ako je tako da me podrzava.Jos tog dana sam zakazala razgovor sa istom socijalnom radinicom....
Prvo razgovor samnom i muzom,pa oni dosli kod nas (teren) u posetu,testovi,razgovori,potrebna dokumentacija...I kada smo to sve uspesno prosli krenuli smo na obuku,edukaciju kroz radionice za buduce hranitelje...ostalo je bilo samo da cekamo sto se meni oduzilo nekih 1,5 dana ali vredelo je cekati.
Procena nas ,iskreno malo sam se plasila toga,jer Boze nismo lovatori,cak nemamo ni svoju kucu zivimo u kuci njegovih,u nekih 60-ak kvadrata,...sve u svemu plasilo me.Kada sam to iznela njima oni su se nasmejali i rekli da ta deca ne moraju da zive u palati ,i bitno je da ispunjavamo osnovne potrebe zivota,i kad sam realno razmislila tako je ako je dobro nasoj deci nista nece ni tom detetu kao i sto jeste.Testovi i razgovor to mi se dopalo sto su nas propustili kroz "sake" jer je potrebno svakom da ga malo preispita strucno lice i proceni koliko smo ustvari u o vom slucaju podobni kao roditelji,jer da to nisamo prosli trazili bi strucnu pomoc zbog nase dece.....
Odlazak u Zvecansku .Za to mi je trebalo vreme da se pripremim psihicki a imala sam to vreme.Nije to samo otici odneti paket garderobe i slatkise ,izaci isplakati se i nastaviti dalje.Moram biti pribrana i smirena da bi me dete prihvatilo sto pre i bolje jer od toga dosta zavisi preuzimanje deteta,kakav se kontakt ostvari izmedju deteta i hranitelja (usvojioca).Joj,ja sam mislila da cu svisnuti kada udjem i suocim se sa svim tim malim ceznjivim okicama a nemogu im svima pomoci na najdolji nacin,cak nesmem ni da pokazem simpatije drugom detetu ako mi se dopadne to moras kriti da deca ne bi patila i budila sebi lazne nade.Mi smo odlazili cetiri dana uzastopce u poseti nasoj devojcici ipeti dan je otpustena iz doma.Ponosna sam na sebe kako sam hrabro podnela sve te slatke poglede,pruzene rukice ka nama...Bili smo skoncentrisani samo na nju i radovali se svako novom gestu pokretu koji nam je pokazivao da nas ona prihvata.prvi dan nije nas htela ni taknuti samo nas je fokusirala pogledom ozbiljnog lica,vec drugi dan kad smo se pojavila odreagovala je na nas osmehom, i ostvarili smo kontakt dodirom pipala je nase lice ali i dalje dostojna svoje ozbiljnosti...ali svaki dan smo zaista super napredovali nijednom nije zaplakala sto je meni bilo drago.Cetiri dana joj nismo culi glasica ni plac,ni smeh niti gukanje.Ali kad su nam je odukli za izlazak petog dana i doneli je ona je gukala,mazila se s nama iako mala kao da je znala ko smo i sta cinimo za nju,mada realno to je bilo samo njeno prepoznavanje i opustanje sa nama koji smo joj bili totalni stranci.
Trudila sam se da u sto kracim crtama opisem otkud?kako?zasto?Na kraju sve se svodi na emocije,zelje,ljubav,humanost.I ovo sto sam sad podelila sa vama je samo delic onoga sto zaista jeste, tema je opsirna i bilo bi lepo da se vise pozabavimo ovim jer je zaista vredno truda i vremena posveceno deci bez razlike koje i kakve dece svi oni imaju pravo na ljubav,neznost,brigu,detinjstvo,porodicu.Njima je potrebno da im pruzimo ljubav a materijalne vrednosti verujtemi bar ono sto sam videla u tome ne oskudevaju .

 

[Blonde77]

Imam 27 godina i ja sam dete iz Zvecanske. Imala sam tu srecu da me uzmu divni ljudi, nazalost mama je umrla nakon 9 godina a tata kad sam imala 14. Usvojili su me kad sam imala 7 meseci. Ziveli su kratko za ono koliko su mi bili potrebni ali dovoljno da kazem da ih volim najvise na svetu i da nikoga vise nebih mogla sem njih da zovem mama i tata. To je bilo potpuno usvojenje a starateljstvo nadamnom je preuzeo centar za socijalni rad i moja sestra od tetke. Svoje bioloske roditelje nikada nisam upoznala niti bilo koga od mojih bioloskih rodjaka. Niti imam neku specijalnu zelju za upoznvanjem. Jedino sto bih volela da znam jeste da li je bilo nekih bolesti u porodici cisto da znam sutra zbog svoje dece.
Sada sam srecno udata ali dece nemamo. Upravo juce je propao moj prvi pokusaj vantelesne oplodnje.Nadam se sledecem uspesnom postupku.
Ja osnivam drugu vrstu nevladine organizacije koja ce se baviti problemima steriliteta a samim tim smo usko vezani sa usvajanjem dece i po statutu. Dokumenta su u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.
Za razmisljanje o usvajanju dece jos mi je rano imam tek 27 godina ali u svakom slucaju imala dece ili ne to stoji kao moja zelja da usrecim bar jedno dete i pruzim mu ljubav i sansu kakva je meni pruzena.
Ako treba bilo kakva omoc stojim vam na raspolaganju.

 

[annamarija]

Dragomi je sto si se i ti javila sa tvojim zivotnim iskustvom,zelim ti mnogo srece u drugom pokusaju vantelesne oplodnje.Volela bi da cujem tvoju pricu kako si saznala da tvoji roditelji nisu u stvari bioloski roditelje,jer cest je slucaj kod male usvojene dece da se to krije godinama.Ja ne mogu i ne zelim da krijem istinu od nase devojcice ali me cisto zanima kako si se osecala kada si to onako zrelije shvatila.ako ne zelis ili nemozes da to izneses razumem te i podrzavam.

 

[Blonde77]

Anamarija nije mi nikakav problem da pricam o tome. Ja od kad znam za sebe znam da sam usvojena sto mislim da je jako dobro jer dete tada nauci da zivi sa tim. Jako je to nezgodno ako dete sazna od nekog drugog ili ako sazna u pubertetu.
Ja se tacno nesecam kad su mi rekli jer sam bila jako, jako mala. Mama mi je ispricala posle da je bila neka emisija na TV-u o usvojenoj deci i da mi je ona onda rekla da ona i tata nisu mogli da imaju bebu i da su i oni mene usvojili. Moja reakcija je bila da ja hocu brata ili sestru i da idemo ponovo da uzmemo bebu odatle. Mama nije mogla da mi objasni koliko je to komplikovana procedura i da oni imaju dosta godina... pa smo se dogovorili da odemo u Zvecansku i da ako u istom boksu i krevetcu gde sam ja bila bude beba nju ce mo da uzmemo ako nebude nista. Naravno ona je javila u Zvecansku da dolazimo i da sklone bebu iz krevetca. E, te tuge se secam kad sam ostala bez brata ili sestre. Secam se dugackog hodnika i poslednjeg boksa u dnu hodnika. Penjala sam se na prste da bih mogla da vidim kroz ono stako eto koliko sam bila mala. Ko danas se secam praznog dugog krevetca sa leve strane do zida i prozora. Bila sam jako tuzna.
Majka mi je bila prosvetni radnik a otac profesionalni vozac. Nismo imali previse ali nismo ni ziveli u bedi za bananicu se uvek imalo. Uvek su me smatrali za ravnopravnog clana porodice a ne kao dete i nista se nije krilo od mene. jedino cega sam imala u izobilju to je bila njihova neizmerna ljubav. To je nacinilo od mene zenu sigurnu u sebe nikada nisam imala problem identiteta. Nikada nisam imala problema ni sa drugom decom niti su me zadirkivali zbog toga sem jednom ali sam tada vec bila veca oko 13-14 god. na sta sam ja odgovorila " Mene su moji roditelji birali, mene su uzeli od sve one dece tamo a tebe su tvoji dobili i moraju da te vole takvu kakva jesi"
Moj savet je okruziti decu ljubavlju i paznjom i izrasce u dobre i normalne ljde sa pravim sistemom vrednosti. Sto pre im recite istinu ali nikad neblatite njihove bioloske roditelje. Ostavite njima kad porastu da donesu zakljucak. Samo istina i sve ce biti ok. Ako bilo sta precutite to se sazna nikada vise necete vratiti njihovo poverenje. Ljubav to je ono sto je deci potrebno tako grade samopouzdanje a kad im napravite takav temelj nista ih u zivotu nece moci srusiti. Pogledajte na mom primeru imala sam samo 9 godina kad mi je mama umrla i znala sam da se izborim sa tim gubitkom jer me je ona naucila da budem jaka, snazna i istrajna u svojim namerama i da stojeci podnesem poraz. Tata je bio malo slabijeg obrazovanja ali dobrodusan covek, miran, tih, povucen i neizmerno me voleo na sebi svojstven nacin.
Ja znam da sam da me neko na ovom svetu neizmerno voleo, neizmerno zeleo da budem bas ja njihova cerka i to ce me uvek drzati na pravm putu, putu kojim su oni zeleli da ja idem. Sada neodustajem od pokusaja vantelesne oplodnje i pokusaja da imam bar jednu bebu jer je to i moj i njohov nedosanjani san.
Never ever give up!
Pozdrav
Blonde
p.s. Tu sam za bilo sta sto vas zanima

 

[cvukut]

Odlazim redovno u Zvečansku i kontaktiram uglavnom sa decom sa smetnjama u razvoju, jer je njima neophodan i blagotvoran individualni kontak. Od kada sam time počela da se bavim potpuno su mi se izmenili životni principi i prioriteti. Ono što ja pružam njima nije ništa u odnosu na ono što oni meni daju. Nisam nikada bila loš čovek, ali plemenitost koju oni udahnjuju je apsolutno neverovatna svima onima koji se nikada sa njima nisu sreli, a pogotovo onima koji misle da se sve rešava uplatom na žiro račun. Mislila sam da je najtužnije kada je detet ostavljeno, ali sam uvidela da je mnogo strašnije kada je ostavljeno zato što je bolesno ili hendikepirano! Jedna mama deteta sa smetnjama u razvoju je rekla da su to anđeli slomljenih krila i potpuno je u pravu. Volela bih kada bih mogla majkama koje su ostavili takvu decu da ispričam koliko su oni slatki i vredni ljubavi. Kao što vidite stavila sam se u poziju zaštitnika te dece i svim srcem i svojim načinima propagiram da ih roditelji ne napuštaju!

 

[HeBePoBaTaH_]

Jeste obradovali decu iz Zvečanske nekim poklonima, indivudulano ili preko firme?
Danas Sv.Nikola, NG samo što nije...
SO?

 

[cvukut]

Bilo mi je najtužnije kada sam spoznala činjenicu da oni ne znaju da se raduju i da im pokloni u onom uobičajenom smislu ništa ne znače, odnosno služe samo da im skrenu pažnju na 2-3 minuta. Oni se obraduju bilo čemu, znači nije potrebno da to bude igračka, jer kroz takvo davanje im pokazuješ da misliš na njih i da ti je do njih stalo. Naravno, ovo se odnosi na decu koju upoznaš i sa kojom si u kontaktu. Deca tamo nisu materijalisti, oni ništa ne žele, jer ni ne znaju šta je to što im treba.

 

[HeBePoBaTaH_]

Citat:
Original postavio cvukut
. Deca tamo nisu materijalisti, oni ništa ne žele, jer ni ne znaju šta je to što im treba.



Znači: nećete ništa da im poklonite, jer ta deca ne znaju šta žele i ničemu se ne raduju? TAKO?
Ko kaže da se deca ne raduju poklonima? Nama su se obradovali...zato što se nismo prema njima ponašali kao prema nekome ko je obeležen, a deca provale kad imaju posla sa onima koji žale sopstveni život, u stvari.. Odrasle treba žaliti...
Ne postoje nesrećna deca, odrasli ih čine takvima.
I ne zaboravite da to ne radite zbog sebe ...

 

[Blonde77]

Mislilm da si pogresno skapirao. Pa nemozes tamo otici praznih ruku ali mislim da Cvrkut hoce da kaze da se oni ustvari obaduju paznji i emocijama koje im pruzamo i da su zbog toga pokloni manje vazni kao vid materijalne paznje.

 

[annamarija]

Jeste obradovali decu iz Zvečanske nekim poklonima, indivudulano ili preko firme?
Danas Sv.Nikola, NG samo što nije...
SO?

Hmmm....Pitas da li smo obradovali decu danas na njihov praznik ,NG,....Vidi ovako neko se seti njih za te praznike tu mogu da dodam jos i uskrs i eventualno deciju nedelju....Sta je sa ostalim danima?Ko ih se seti svaki dan ko im pruzi NESTO svaki dan ili bar jednom nedeljno??????Njima je potrebna LJUBAV!!!! Pokloni koji se donesu to je samo hladan predmet koji samo oni mogu da vole a sta oni dobijaju?Plisani meda nezna da pevusi uspavanku ,da ljuljuska kad nesto boli ili su uplaseni,da ih zagrli i pomiluje toplim rukama,meda nema tihe otkucaje srca u grudima koje moze da voli.....Ja iskreno pozdravljam sve ljude dobre volje koji makar i tako pomognu toj deci kroz igracke ,slatkise,novac,garderobu....svako onako kako moze i misli da je ispravno.Zaista nemislim da je bilo koji oblik paznje suvisan ali postoje stvari koje su im mnogo vise potrebne a nekosta nista i skoro svako moze samo ako hoce.
Ja licno vaspitavam i ucim decu da nije nasa ljubav samo ako im nesto vredno i veliko kupimo vec da smo zajedno,slozni i zdravi...Tako da se i svi praznici posebno razlikuju po tome sto ih ucimo obicajima a pokloni ne menjaju stvar jer im kupujemo onda kada potrebe to zahtevaju (igracke su deo potrebe detinjstva),ali su svakodnevno okruzeni porodicom i ljubavlju.A iz mog iskustva sa decom bez roditeljskog staranja tvrdim i znam da im je najprece i naj potrebnije ljubav,dom,porodica...izvesti ih iz takvih institucija u stvarni svet.Puno vas sve pozdravljam

 

[HeBePoBaTaH_]

Ne dovodim u sumnju ničije dobre namere, ali ne možeš previše da očekuješ od ljudi. Vi ste se ovde posvetili, u dobroj meri, brizi o toj deci, neki su i usvojioci. Ima jedna stvar koju sam primetio..tamo kada ulaze ljudi, ulaze kao da je reč o bolnici, kao da sa tom decom nešto nije OK, ne svi, ali ima onaj muk, meni je to jako ružno i neiskreno, a deca to osečaju. Tamo su klinci super, kao i svuda. Mogu da se igram sa njima i da ih obiđem dvaput godišnje, mala je ta sreća kada se neko obraduje, ali ne mogu da ih vodim kući, iz objektivno-subj. razloga. Razumem da apeluješ da bi trebalo da se deca zbrinu, da takvi domovi uopšte ne postoje, ali to je, nažalost, nemoguće. Onda, barem, da ne budemo deklarativno humani, svako nek pomogne koliko može...nemoj da me grdiš što ne idem češće i što ne usvojim dete, svako od dva miliona Beograđana neka nešto učini...

 

[cvukut]

Ja uopšte ne mislim da su ta deca bolesnija od drugih! Tužna mi je samo činjenica što većina ljudi o njima tako misli. Kad god se pomene usvojenje deteta prva reakcija okoline je "ko zna ko su mu roditelji i kakve gene nosi".Pitam se koliko se tih skeptika zapitalo kakvi su njihovi geni i nasleđe.Sigurno je da ne može svako da ode da ih upozna lično ili se druži sa njima, i da će se na hraniteljstvo ili usvojenje odlučivati samo neki ljudi, ali definitivno svako može da se o njima informiše jer samo znanjem možemo, vremenom, izmeniti svoje predrasude.E za to se zalažem svim srcem i postupcima!