Deca iz prvog braka

[Only Beer]

Znam za jedan slucaj iz mog detinjstva. Jako mucan i tezak slucaj. Otac i majka su mu se razveli, on je ostao kod majke. Majka se bacila sa mosta u Savu, pa je mali presao kod ota, macehe i dve sestre da zivi. Ona ga je tako maltretirala, to je bilo strasno. Na primer kad je cerkama dozvoljavala da ostanu jos napolju, njega je terala u kucu. Uvek mu je jasno do znanja stavljala da ga ne voli. Decko je sad vec punoletan i o njemu se brine ujak vec neko vreme. Otac? Otac teski alkos, kojeg je ta druga zena ubila u pojam, znaci ni "a" nije smeo da kaze, a video je sve.

 

[medved_bg]

Mislim da bih mogla decu iz prvog braka da prihvatim kao svoju. Toliko, da mi se čini da bih eventualne probleme imala jedino sa majkom deteta (zbog "trpanja na teritoriju").
Ebg, čovek pored svog rođenog usvoji drugo koje mu nije ni rod ni pomozbog, pa ih ne odvaja, a kamoli da odvaja svoje dete od sestre/brata.

 

[medved_bg]

Evo jedne divne priče o "maćehi na dvoje".
http://blog.b92.net/text/10614/Maceha-na-dvoje/

Inače, ceo blog je neprocenjiv, žena piše priče svoje stare bake Evdokije...

 

[november child]

..dok nisam imala svoju decu, mislila sam da cu sigurno pored svojih (nekoliko ) usvojiti bar jedno..
..bila sam sigurna da bih mogla da volim podjednako i to usvojeno dete..
..medjutim, od kada sam majka, sasvim sam sigurna da bi to bilo sasvim nefer prema tom detetu,
poshto u dubini dushe osecam da to jednostavno - nije isto..
..bila bih ja, objektivno, dobar roditelj tom detetu, bilo bi voljeno i ravnopravno sa mojom decom,
ali bih morala stalno svesno da se trudim da to bude tako..a dete bi to, verujem, nekako znalo i osecalo..
..volim ja i decu moje sestre, brata, ali je ta ljubav neuporediva po kvalitetu (ne i kvantitetu) sa onom koju osecam prema svojoj deci..

..sa druge strane, u mojoj deci volim i njihovog oca..
..u suludoj shbbkbb situaciji da ja, sa mojom decom, pozelim da provedem zivot sa chovekom koji ima svoju decu,
verujem da bih i u njima volela choveka chiji su..

 

[donamileva]

Мени се све време у глави врти она глупа песма ,,Једно дете мало без мајке остало''
Знам много примера где ниједно дете није запостављено, иако је било ,,мојих'' ,,твојих'' и ,,наших''.
Иначе, бринем о туђој деци и волим их, али не бих могла да волим туђу децу као своју, па нека сам најгора на свету зато!
И мислим да се не бих удала за неког ко има децу из првог брака. Но, ако би се десило, не бих запоставила ту децу, посебно зато што је њима најтеже.

..dok nisam imala svoju decu, mislila sam da cu sigurno pored svojih (nekoliko ) usvojiti bar jedno..
..bila sam sigurna da bih mogla da volim podjednako i to usvojeno dete..
..medjutim, od kada sam majka, sasvim sam sigurna da bi to bilo sasvim nefer prema tom detetu,
poshto u dubini dushe osecam da to jednostavno - nije isto..
..bila bih ja, objektivno, dobar roditelj tom detetu, bilo bi voljeno i ravnopravno sa mojom decom,
ali bih morala stalno svesno da se trudim da to bude tako..a dete bi to, verujem, nekako znalo i osecalo..
..volim ja i decu moje sestre, brata, ali je ta ljubav neuporediva po kvalitetu (ne i kvantitetu) sa onom koju osecam prema svojoj deci..

..sa druge strane, u mojoj deci volim i njihovog oca..
..u suludoj shbbkbb situaciji da ja, sa mojom decom, pozelim da provedem zivot sa chovekom koji ima svoju decu,
verujem da bih i u njima volela choveka chiji su..

upravo tako
ne bih se udala za čoveka koji decu iz prvog braka , osim eventualno ukoliko je udovac...jednostavno čini mi se da takva udaja nosi sa sobom težak bagaž na koji ja jednostavno nisma spremna.
Pro tome, da ne budem pogrešno shvaćena, ne izjednačavam decu sa koferima, već sve ono što jedan razvod mislim da nosi sa sobom
Ne kažem da su ti ljudi manje vredni, manje poželjni, manje u stanju da vole i razumeju
Ja sam problem, ne želim da se u našem odnosu provlače kontakti i obaveze sa bivšom, strah da možda tu decu više voli, da u njima vidi nju i sl...
uz to ja ponekad (istina retko, ali mi je žao što se to uopšte desi) tako izgubim živce i sa svojom decom, da me strah da kad bi tako izgubila živce sa takvim detetom, bilo bi kao da ga zlostavljam...
Možda je pogrešno, ali je tako

 

[7sins]

Bila je slicna tema pa sam se vec izjasnila. Moj muz ima dve cerke iz prvog braka koje zive sa nama, pa evo skoro vec 9 godina. Nas dvoje imamo dvoje nase dece, znaci cetvoro ukupno. Njih dve su bile bas male kad se muz razveo od bivse, tako da sam ih ja prakticno podigla kao svoju decu. I zaista jesam, nikad ih nisam odvojila od moje dece, kako sam vaspitavala svoju tako sam i njih dve, kad sam gubila zivce sa svojom decom, gubila sam i sa njima dvema, ali uvek mnogo opreznije, suzdrzanije.... da ne bi izgledalo kao da ih namerno kinjim, maltretiram....One su sada velike devojcice, muz i ja smo se trudili koliko god smo mogli, ali su uvek vukle na stranu svoje majke, koja ih btw, nije htela. Ona je pravi primer one druge teme, htela je njega da kazni zbog razvoda pa mu je "uvalila" decu, cak mu je jednom prilikom i rekla "Hteo si razvod, e pa sad ces videti kako je kad decu moras da podizes..." No, ona nije tema ove price. Kako su rasle tako sam primecivala da se sve vise odvajaju od moje dece, njih dve se drze zajedno, dok moje dvoje guraju u stranu. A moji klinci ih obozavaju, njih dve su im idoli.... To mi je uvek malo smetalo, jer i moji klinci sada to primecuju, pa im nije jasno zasto se to tako desava. Da skratim pricu, prihvatiti decu iz prvog braka supruznika je po meni velika obaveza i odgovornost, veca od one koju treba da imamo prema svojoj deci. Sve oci su uprte u tebe, kako radis, kako se ponasas, kako sta kazes, kako si ih pogledala.... a to zna da bude naporno, i mislim da to ne moze svako. A da ne pricam o svakodnevnim trzavicama sa bivsom i o tome kako podriva nas kucni mir, kako kontrira svemu onome sto ih mi ucimo.... Da imam izbor da sve uradim ponovo od pocetka, mislim da ne bih prolazila kroz istu pricu. Da nemam svoju decu mozda bih razmisljala drugacije, ali ovako meni su moja deca prioritet. Volim ih, ali ne na nacin na koji volim svoju decu i ne tim intenzitetom.

 

[Ванда]

Bila je slicna tema pa sam se vec izjasnila. Moj muz ima dve cerke iz prvog braka koje zive sa nama, pa evo skoro vec 9 godina. Nas dvoje imamo dvoje nase dece, znaci cetvoro ukupno. Njih dve su bile bas male kad se muz razveo od bivse, tako da sam ih ja prakticno podigla kao svoju decu. I zaista jesam, nikad ih nisam odvojila od moje dece, kako sam vaspitavala svoju tako sam i njih dve, kad sam gubila zivce sa svojom decom, gubila sam i sa njima dvema, ali uvek mnogo opreznije, suzdrzanije.... da ne bi izgledalo kao da ih namerno kinjim, maltretiram....One su sada velike devojcice, muz i ja smo se trudili koliko god smo mogli, ali su uvek vukle na stranu svoje majke, koja ih btw, nije htela. Ona je pravi primer one druge teme, htela je njega da kazni zbog razvoda pa mu je "uvalila" decu, cak mu je jednom prilikom i rekla "Hteo si razvod, e pa sad ces videti kako je kad decu moras da podizes..." No, ona nije tema ove price. Kako su rasle tako sam primecivala da se sve vise odvajaju od moje dece, njih dve se drze zajedno, dok moje dvoje guraju u stranu. A moji klinci ih obozavaju, njih dve su im idoli.... To mi je uvek malo smetalo, jer i moji klinci sada to primecuju, pa im nije jasno zasto se to tako desava. Da skratim pricu, prihvatiti decu iz prvog braka supruznika je po meni velika obaveza i odgovornost, veca od one koju treba da imamo prema svojoj deci. Sve oci su uprte u tebe, kako radis, kako se ponasas, kako sta kazes, kako si ih pogledala.... a to zna da bude naporno, i mislim da to ne moze svako. A da ne pricam o svakodnevnim trzavicama sa bivsom i o tome kako podriva nas kucni mir, kako kontrira svemu onome sto ih mi ucimo.... Da imam izbor da sve uradim ponovo od pocetka, mislim da ne bih prolazila kroz istu pricu. Da nemam svoju decu mozda bih razmisljala drugacije, ali ovako meni su moja deca prioritet. Volim ih, ali ne na nacin na koji volim svoju decu i ne tim intenzitetom.

Надала сам се да ћеш одговорити на ову тему. Мислим да је тачно тако. И онај ко каже да туђу децу воли исто као своју - лаже!
(Ја мислим да бих стално мерила и да бих се бојала да ћу својој деци нешто ускратити)

 

[bezazlena]

ako stavim na stranu da bi me deca iz prvog braka stalno podsecala na bivsu zenu i to da je on zauvek preko njih vezan za nju, kao i sve komplikacije koje nastaju gajenjem tudje dece, mislim da bi moja sposobnost, volja i zelja da odgajam tu decu zavisila prilicno od materijalnog stanja. jedna stvar je da im on placa alimentaciju, a sasvim druga je da ta deca zive sa nama, samim tim su i troskovi veci. ako ne bismo bili u nekom specijalno dobrom materijalnom stanju, naravno da bih razmisljala koliko je mojoj deci uskraceno zbog tudje dece.

Da skratim pricu, prihvatiti decu iz prvog braka supruznika je po meni velika obaveza i odgovornost, veca od one koju treba da imamo prema svojoj deci. Sve oci su uprte u tebe, kako radis, kako se ponasas, kako sta kazes, kako si ih pogledala.... a to zna da bude naporno, i mislim da to ne moze svako.

plus psiholoski aspekt.
sa ovim se slazem, jer to tako dozivljavam, iako nemam prakticno iskustvo. sa sopstvenom decom je jednostavno veca sloboda.

 

[vd]

naravno da je lakše gajiti samo svoju decu ali nekima je i to problem...

 

[crna ovčica]

Vec je postojala slicna tema gde sam pisala o svom slucaju...
MM ima dvoje dece iz prvog braka koja zive sa nama. Ja sam upala u njihov zivot nekih 4-5 godina nakon razvoda i jedne duze veze tako da sto se tice ljubomore i bivse zene nije bilo problema.
Veci mi je problem bio sto je njegova cerka ostala u kontaktu sa tom devojkom pa su me stalno uporedjivali sa njom. Majka im se preudala. nije da ih ne voli ili slicno, zove ih svaki dan, ali oni jednostavno retko kad idu kod nje (zivi u drugom gradu). Kad ih je socijalno pitalo kod koga zele da zive hteli su tatu. Vole njegovu sestru, tj.tetku i dedu i babu, za njih su jako vezani. Cini mi se sad da su se od majke poptuno udaljili. Ona mi nije jasna, tj. kako izdrzava da ne ide na rodjendane, roditeljske sastanke itd. Nadala se da se u njega niko nece zaljubiti sa tom decom...
Ja sam samo 10 godina starija od njegove cerke i 17 od sina pa sam pokusala da im budem samo prijatelj.
Trudim se da im se ne mesam u zivot, na letovanja ne volim da idem bez njih jer volim da smo na okupu.
Oni su sjajni, vaspitani i apsolutno nikad mi nisu pravili probleme. Naravno da je cerka povremeno ljuta na mene, ogovara me itd, ali to kratko traje. Pa takve probleme imaju i majke sa rodjenom decom.
Desava se i da mi kaze da me voli. Ponekad je tuzna kad cuje da rodbina, tj. njena baka vise voli mene od njene majke ...
Ja se na nju uglavnom ljutim kad ne zeli da mi pomaze u kuci, ali ne vicem na nju vec kazem njenom ocu da mi pomoc treba. Svi mi imamo veoma dobro organizovan zivot, ja i mm zahtevan posao, cerka fakultet, sin skola a i zaljubio se nedavno, tako da bas i ne stizemo da se svadjamo.

E sad, ja i mm radimo na zajednickom detetu..I priznajem da cu voleti vise dete koje cu mozda dojiti, nositi u stomaku, hraniti, to i mm zna. Ali to ne znaci da cu zagorcavati zivot njegovoj deci.
Vec 3 godine zivimo zajedno i poprlicno nam dobro ide.
Od njegove dece trazim samo da me ne tretiraju kao sluskinju, vec da pospremaju za sobom.
Kad god imam novca dajem im, a sto se tice ljubavi imaju je puno, i od tetke i oca i bake i deke a od mene podrsku i ljubav prijatelja.
Cak sam i nekoliko puta izasla u grad sa njegovom cerkom Sincic je u svom svetu, pocele da ga drmaju bubice a cerka je jedan divan covek koji raste u zrelu zenu i sto je starija to me vise razume i lakse joj je samnom i meni sa njom.

Nekad ovakve kombinacije mogu da funkcionisu i sigurna sam da bi me mm izbacio iz stana da sam losa maceha. Jednom prilikom sam mu reklada znam da njih stavlja ispred mene i to mi apsolutno odgovara. Cak me je i privukla njegova privrezenost deci, to mi je i govorilo da ce i prema zajednickoj deci biti dobar otac.

 

[ariela]

Imao sam nekada davno prijatelje koji su imali troje dece.

Jedno je bilo samo njegovo iz prvog braka, a drugih dvoje su bili njihovi.

Razlika u godinama nije bila velika.

Zena nije mogla da sakrije svoju mrznju prema njegovom detetu.

Iako je dete imalo svega 7-8 godina i bilo vrlo poslusno , strasno ga je maltretirala...

Gore nego neka maceha iz spanskih serija, cak gore nego zla maceha iz bajke..

Muz nikako nije uspevao da zastiti dete jer zena je bila neverovatno agresivna i posesivna...


Dete je ipak sve prezivelo i nekako se spaslo...Sada je vec svoj covek...Divan covek...


Jednom sam je onda direktno pitao zasto tako maltretira tog slatkog decacica, a ona mi je rekla da je to sasvim NORMALNO: da ni jedna zena ne podnosi decu iz predhodnih barkova, samo neke to kriju a neke ne...

Ostao sam zapanjen, ali jos ni danas, kada se toga setim, ne znam da li je to tacno ili nije....

to je primer zene vestice...a koliko ih samo ima...meni je uzasno zao te dece dusa me boli kad vidim ponekad slican primer...Od mojih nekadasnjih komsija sin se ubio u 19. god jer je bio uzasno maltretiran od nove zene svog oca...Kad sam je srela jednom izigravala je zrtvu ali mi se gadila...Nije tacno da svi mrze decu iz prvog braka svog muza...ako volim tog coveka prihvatam i sve njegovo sto ima sa sobom... Te zene zasluzuju bozju kaznu...