nema pravila i nema reda kao sto ga nema ni u mojoj glavi u poslednje vreme,zato mi nemoj zameriti,ne znam da li svracas jos uvek ovde,ali nije ni bitno,i onako cu i ovaj tekst izbrisati,jer sve vezano za tebe ne mogu da objasnim i ne zelim vise ni da dozivljavam ni prezivljavam.Trudila sam se da budem ono sto si osmislio za mene,da te ne izneverim,da uvek budem tu,da uspem,da ne odustanem ,ne posustanem,da budem osmeh i da trajem.Ne vredi,nije dovoljno,ono sto me je mucilo nisam umela da pretocim u reci i kada bih rekla nesto to nije bilo ni blizu istini o onome sto je trebalo da kazem,uvek pogresno,neumereno,neukusno,glasno...nisam ti nikada nista zamerrala osim sto nisi prepoznao moju tugu,sto nisi na nju odgovorio osmehom,sto si prestao da me osecas,sto si mi skocio na glavu,sto mi nisi bio prijatelj kada mi je najvise trebalo i sto si me lako prodao,to nije moj debeli koji je znao da me nasmeje kada mi je bilo tesko,sto je trpeo moje ludosti i nije ih uzimao za zlo.Ja te vise ne poznajem i to sto sada srecem svaki dan je samo senka onoga sto sam volela,cemu sam se radovala,onoga sto je bila moja prva i zadnja misao,moj razlog da budem bolja da idem napred,moja razlog da hocu vise i da hocu tebe takvog a nikada nisam znala i nisam smela to da ti kazem.I gde smo sad ,ja i dalje ne vidim svoj svet bez tebe i na silu pokusavam to da vratim,a svaki moj pokusaj su jos jedna zatvorena vrata jos jedna ruzna rec o meni i mom ponasanju,pogresno tumacenje statusa,pogleda i sala,i nema nazad.Ja sam se potrosila,umorila izgubila sam samu sebe u pokusavanju da se uklopim ,da i tebi i njemu budem po meri,da nikoga ne razocaram,da budem najbolja.Mnogo Mile mene,za veliko nista od tebe.Ne zameram,nisam ni trebala nicemu da se nadam,to nije bio taj leptir i nikada to nisam bila ja.
