Дара из Јасеновца (Антонијевић/Дракулић 2020)

[THORGAL]

Ако би се на филмско платно реално пренели усташки злочини у Јасеновцу, већина гледалаца би филм напустила пре половине.
Антонијевић је најавио да ће његов филм моћи да се приказује и деци.
Треба наћи неку средину а шта ће на крају испасти, видећемо.
Ево фотки са сета:

U toku je i snimanje dugometražnog igranog filma „Dara iz Jasenovca“ reditelja Predraga Gage Antonijivića. Film je podržan na konkursu Filmskog centra Srbije u kategorioji sufinansiranja proizvodnje filmova na nacionalne teme.
Sinopsis: Posle ustaško-nemačke ofanzive na Kozari, lokalno stanovništvo završava u koncentracionimlogorima. Među njima je i dvanaestogodišnja Dara sa svojom majkom i dva brata. O sudbini oca ne znaju ništa. Užas koji će preživeti u logoru Stara Gradiška učiniće da odraste preko noći. Darinu majku i starijeg brata ubijaju, a misija njenog života postaje da sačuva život mlađeg brata. Mnoga deca iz logora Stara Gradiška odvođena su u domove širom Hrvatske ili smeštana po porodicama ali velika većina je ubijena ili umrla usled neljudskih uslova u logoru i raznih bolesti. Dara se svim silama bori da spasi brata. Svi događaji u filmu pisani su na osnovu autentičnih svedočanstava preživelih logoraša. Darina sudbina je sudbina samo jednog deteta Kozare, a ono što su preživeli ne sme nikada biti zaboravljeno.
Reditelj Predrag Gaga Antonijević.
Film režira Predrag Gaga Antonijević, reditelj filmova O pokojniku sve najlepše, Mala i Zaspanka za vojnike. Scenaristkinja je Nataša Drakulić, direktor fotografije je Miloš Kodemo, S.A.S., montažer Filip Dedić, scenograf Goran Joksimović. Dušica Vuksanović je maskerka, a Ivanka Krstović kostimografkinja.
U filmu glume deca iz Republike Srpske: Biljana Čekić, Marko Pipić, Nikola Radulj, Rajko Lukač, Anđela Janjić, Milica Janjić, kao i glumci iz Republike Srpske: Anja Stanić Ilić, Zlatan Vidović, Željko Erkić, Nikolina Friganović, Sandra Ljubojević. U ovom filmu značajne uloge igraju i glumci iz Srbije: Nataša Ninković, Bojan Žirović, Jovo Maksić, Igor Đorđević, Marko Janketić, Vuk Kostić, Radoslav Rale Milenković.
Producenti ovog ostvarenja su Predrag Gaga Antonijević (Dandelion production inc) i Maksa Ćatović (Film danas doo).
Nastanak filma podržali su i Filmski centar Srbije i Vlada Republike Srbije, kao i: Pokrajinska Vlada Vojvodine, Opština Sombor, Opština Bela Crkva, Železnice Srbije AD, Infrastrukture železnice Srbije AD, Srbija Kargo AD, Srbija Voz, RMU Rembas.

FILMSKI CENTAR SRBIJE

 

[Sotir zvani djubre]

Od istorijskih igranih serija i filmova trenutno se osim Dare iz Jasenovca radi i na projektima kao sto su Kosare, Svetozar Miletic, Aleksandar od Jugoslavije, Vreme smrti i Vazdusni most.

 

[Sotir zvani djubre]

Marko Janketic je bio gost Kulturnog dnevnika i govorio je o filmu i svojoj ulozi. Ja da budem iskren i ne gajim neke velike nade, prosto jer nemam poverenja u Antonijevica a jos manje u Natasu Drakulic... Zaspanka za vojnike nije bas nesto ispala, tako da sumnjam da ce i ovo, ali ajde, pogledacemo naravno, pa kako bude..

 

[Sotir zvani djubre]

Potresne scene na setu filma "Dara iz Jasenovca"

https://mondo.rs/Zabava/Film/a1260447/Dara-iz-Jasenovca-novi-film-snimanje.html

 

[Sotir zvani djubre]

Kusturica NE SNIMA film o Jasenovcu

https://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:838088-Kusturica-NE-SNIMA-film-o-Jasenovcu

A najjaci su ovi teoreticari zavere u komentarima kako udba ne da

 

[Sotir zvani djubre]

Istorijska drama „Dara iz Jasenovca“ premijerno 22. oktobra 2020. godine

https://www.fcs.rs/38885/

 

[електрика]

То Хрвати нека гледају, ја немам снаге.

 

[Анета]

Треба одгледати филм. Повратићеш снагу ако је престанеш расипати на Усташке тролове на политици.

 

[Khal Drogo]

Предраг Антонијевић и Наташа Дракулић су се латили тешког и захтјевног задатка да на филмском платну дочарају ту нашу преболну причу и никад зацијељену рану. Колико ће бити успјешни, моћи ћемо дати суд кад филм погледамо, оно што је сигурно, како год да испадне, биће изложени нападима са разних страна. Као што је нападима изложена апсолутно одлична серија "Сенке над Балканом", и ту када прочитам те атаке, разлоге због којих нападају, бесмислене прозивке, поставим питање. Побогу људи, па шта очекујете? Филм по обрасцу тзв партизанских филмова, са обрнутим улогама, и гдје ће једино бити важна пропагандна и идеолошка димензија? Или да се пази да се недај Боже неки не увриједе јер је нарушен један задати калуп када се говори о том времену?
Па ако ће неког погодити вјеродостојан приказ тог времена, кога брига, ако ће неке сцене бити потресне (као рецимо у филму "Окупација у 26 слика") и то код неких изазвати нелагоду, кога брига, треба тежити вјеродостојности и ако се та тема обрађује не бјежати од потресних сцена.

У сваком случају и Антонијевић и Наташа и глумачка екипа заслужжују признање што су се латили посла гдје знају да ће бити прозивани од којекаквих "експерата" и закерала. Оно што је добро је да се снима филм који ће дочарати те ужасе, страхоте. и судбину српске дјечице са Козаре.
Вјерујем да ћемо наредних година имати још филмских пројеката који ће дочарати српска стратишта у ендехазији, у времену постојања Југе бјеше пуно тих тзв партизанских филмова гдје се ипак пазило шта и како обрадити, о Јадовном и првим покољима Срба (некако период од априлског слома и устанка у јулу бјеше "затамњен") избјегаало се писати, није се о томе ни причало и недај Боже кроз филм обрадило, а толико би ужаса. Сада је вријеме да се то исправи. Наравно важно је да то буду добри и занимљиви за гледање филмови, исто важи и за филм "Дара из Јасеновца", само тако ће испунити сврху и дочарати страхоте кроз које су пролазили наши сунароници у времену ендехазије.

 

[gost 248950]

Važna tema, nadam se da će biti kako treba i realizovana. A to ne verujem da je teško. Jedini konc logor za decu u WW2. Hrvati treba da se posipaju pepelom zbog toga dok je svijeta i vijeka.

 

[gost 248950]

I mislim da ne treba da prave Anu Frank. A verovatno će se to ipak desiti. Treba da bude autentična, naša srpska priča o žrtvi i zločincu. Naslanjanje na Anu Frank bi samo otupilo oštricu.

 

[Џорџи]

Film „Dara iz Jasenovca“ reditelja Predraga Antonijevića predstavljaće Srbiju u trci za 93. nagradu Američke akademiјe filmske umetnosti i nauke – Oskar, u kategoriјi za naјbolji međunarodni film (International Feature Film Award), saopštio je danas Filmski centar Srbije.

Film je odabrala komisija u sastavu Dobrivoje Tanasijević – Dan Tana (član Američke akademije filmske umetnosti i nauke, član komisije po predlogu FCS-a) Miroslav Lekić (ispred Udruženja filmskih umetnika Srbije), dr Ivana Kronja i Tanja Bošković (po predlogu AFUN-a), Sandra Perović (ispred Upravnog odbora FCS-a), Dara Džokić (ispred Udruženja filmskih glumaca Srbije) i Dejan Lutkić (po predlogu FCS-a).

„Komisija izražava veliko zadovoljstvo, jer smo ove godine imali izuzetno kvalitetnu, žanrovski raznoliku filmsku ponudu. Izabrani film „Dara iz Jasenovca“ je emotivno snažna drama koja se bavi istorijskom traumom nudeći pre svega poštovanje prema žrtvama. Tema je izuzetno značajna, bolna i traumatična, pri čemu je film izbegao zamku da se ponovo probude aveti prošlosti jer nije stavljen u politički diskurs. Tragične okolnosti nisu predočene u kontekstu opšteg zločina, već je tragedija personalizovana. Zločin ima svoje ime i prezime, tako da se film ne bavi brojkama i opštim mestima, već pojedinačnim sudbinama, stvarajući na taj način veoma sugestivnu sliku tragedije koja se dogodila. Bila je potrebna velika hrabrost celokupne autorske ekipe da se prihvati tako delikatne teme“, navedeno je u obrazloženju odluke komisije.

Članovi komisije ističu visok umetnički kvalitet filma, vrsnu režiju, britak scenario, fotografiju koja doprinosi vizuelnoj poetici filma, muziku, scenografiju i kostim, kao i ekspresivnu glumu postignutu u ovom „ansambl filmu“ (naročito kada je reč o ženskim likovima). Kroz sudbinu čitavih porodica, prikazana je snaga volje malog čoveka, kao i ogromna ljubav i čovečnost u okolnostima koje su teško zamislive

https://www.danas.rs/kultura/film-dara-iz-jasenovca-srpski-kandidat-za-nagradu-oskar/

 

[Emihs]

Пих колико дуго нам је требало да снимимо филм о Јасеновцу.Срамота...

 

[Mstislav]

Prvo da vidimo kakav je. Nemanjici su takodje obecavali vizuelno pa usledio totalni fijasko.

 

[Џорџи]

Ma mislim ovde moze da se dize buka oko nominacije, kao da oni znaju ko je za nas dobar glumac,nista se u svetu ne izdvaja sta se snima pa nesto mora da se nagradi

 

[Khal Drogo]

Вјерујем да је ово добра одлука.
Такође, не треба гајити илузије, иза награде "Оскар" у категорији за међународни филм иувијек стоје политички мотиви, ту сама вриједност филма нема никакву важност и ту су у прошлости награду покупили неки апсолутно умјетнички безвриједни филмови. Али јесте прилика да се преко филма афирмише прича о ужасу Јасеновца и да се људи ван Србије упознају са том нашом преболном причом и никад зацијељеном раном.

Предраг Антонијевић и Наташа Дракулић су се латили тешког и захтјевног задатка да на филмском платну дочарају ту језиву и потресну причу. Колико су били успјешни, моћи ћемо дати суд кад филм погледамо, оно што је сигурно, како год да испадне, биће изложени нападима са разних страна. Као што је нападима изложена апсолутно одлична серија "Сенке над Балканом", и ту када прочитам те атаке, разлоге због којих нападају, бесмислене прозивке, поставим питање. "Побогу људи, па шта очекујете?" Филм по обрасцу тзв партизанских филмова, са обрнутим улогама, и гдје ће једино бити важна пропагандна и идеолошка димензија? Или да се пази да се недај Боже неки не увриједе јер је нарушен један задати калуп када се говори о том времену?
Па ако ће неког погодити вјеродостојан приказ тог времена, кога брига, ако ће неке сцене бити потресне (као рецимо у филму "Окупација у 26 слика") и то код неких изазвати нелагоду, кога брига, треба тежити вјеродостојности и ако се та тема обрађује не бјежати од потресних сцена.
У сваком случају и Антонијевић и Наташа и глумачка екипа заслужжују признање што су се латили посла гдје знају да ће бити прозивани од којекаквих "експерата" и закерала. Оно што је добро је да се снимио филм који ће дочарати те ужасе, страхоте. и судбину српске дјечице са Козаре.

 

[Џорџи]

Ja ocekujem nemoguce,a to je da ne nabacuju 200 besmislenih statista u kadar od 5m,kako ne mozete da uporedite filmove 80ih gde prosto ide prica koja se pamti dan danas , nista na silu ne izvlace i nikog od glumaca ne izvicu,najmanji problem bi bio da li ce scenario ispratiti istoriju od glumaca koji su zalutali na akademiju

 

[THORGAL]

Ево и првих инсерата пошто трејлера још увек нема. Одлично изгледа.
Усташе су језиве.

Долазак у логор 6:33

Часна сестра Барта Пулхарија држи пропагандни говор српској деци, а улази Љубо Милош са усташкињама Мајом Буждон и Божицом Обрадовић 10:56

Анте Врбан и Лубурић играју игру смрти са логорашима 17:31

Два логораша на насипу 22:37

Дара, њен брат и логорашица 27:27

 

[THORGAL]

NEMOGUĆE JE OSTATI RAVNODUŠAN On je odgledao Daru u Gračanici: Ta trauma je i danas prisutna u našem društvu

TE scene iz filma emotivno pokrenu svaku osobu i nemoguće je da ne budete izmešteni iz zone konfora. Ta trauma je realna, a i danas je prisutna u našem društvu. Zato je normalno da izaziva emocije ne samo što smo pripadnici srpskog naroda već je ljudski emotivno reagovati na tu bol.

Ovim rečima Stefan Radojković, istoričar i saradnik Muzeja žrtava genocida iz Beograda opisuje za Novosti svoje utiske iz filma “Dara iz Jasenovca” srpskog kandidata za Oskara. Naime, ovaj mladi istoričar objašnjava da je na Kosovu i Metohiji prisutan više godina unazad, jer se u svom doktorskom radu bavi opstankom Srba na Kosovu i Metohiji od 1999 godine. Iako nije prisustvovao premijeri filma, koja je prikazana 25. novembra, Stefan ističe da je odgledao film pre dva dana i pojašnjava da je tih dva sata i deset minuta koliko traje film unutar bioskopa sve “prštalo od emocija”.

-Nemoguće je zaista da bilo ko ostane ravnodušan na scene iz filma čija se radnja odvija u leto 1942. godine kada su Srbe koji su se na Kozari sklonili od ustaških masakara, zarobile trupe Nezavisne Države Hrvatske zajedno sa nemačkim jedinicama i stanovništvo poveli u logore. Raznorazne sudbine Srba u Jasenovačkim logorima su zaista bolne i traumatične; ne zna se da li je teže gledati patnje zbog teških i nehigijenskih uslova, mučenja, ubistva, umiranja starih ili male dece - pojašnjava Stefan koji napominje da se Dara, devojčica koju u odvode Staru Gradišku, Logor br. 5, sa majkom i dva brata, bori svim silama da izbavi mlađeg brata koji joj je preostao.

- Jedina svetla tačka u filmu, kao i tokom postojanja logora, jeste ta što čuvena Diana Budisavljević uspeva da iz ovih logora izbavi oko 12000 dece, većinom srpske - dodaje naš sagovornik koji je u Gračanici boravio i povodom svog doktorskog rada u kojem u sklopu istraživanja obavlja razgovore sa relevantnim sagovornicima ali je kako naglašava, na Kosmetu boravio i zbog profesionalnih obaveza u okviru Muzeja žrtava genocida.

OSKAR

I dok pojašnjava da je akcenat filma na zločinu i smrti te ponavlja da je glumačka ekipa u filmu odlična, odnosno da je epopeja i stradanje Srba Kozare i Potkozarja istinit istorijski događaj, Radojković ipak iskazuje bojazan da film “Dara iz Jasenovca” neće na odgovarajući način “komunicirati sa žirijem” koji je, kako ističe, iz drugačijeg kulturnog i civilizacijog miljea odnoso smatra da je film prilagođen više domaćoj publici nego žiriju koji odlučuje ko će biti dobitnik prestižne filmske nagrade Oskar, a čiji je kandidat i pomenuti film.

новости

 

[Џорџи]

Ево и првих инсерата пошто трејлера још увек нема. Одлично изгледа.
Усташе су језиве.

Долазак у логор 6:33

Часна сестра Барта Пулхарија држи пропагандни говор српској деци, а улази Љубо Милош са усташкињама Мајом Буждон и Божицом Обрадовић 10:56

Анте Врбан и Лубурић играју игру смрти са логорашима 17:31

Два логораша на насипу 22:37

Дара, њен брат и логорашица 27:27

Evo na prvi sekund statisti iz voza neubedljivi,cisti ko suza

 

[Vuk Samotnjak]

Premijera filma "Dara iz Jasenovca" 5. februara u SAD

 

[THORGAL]

Новинари су јуче гледали филм на затвореној пројекцији. Ево и првих рецензија:

"Дара из Јасеновца": Брутална истина о злогласном концлогору
Извор: Tanjug
Новинар Танјуга је видео дугочекивани филм у чијем средишту је девојчица Дара која се суочава са необјашњивим размерама холокауста у Независној држави Хрватској након што је заједно са мајком и браћом доспела у комплекс концентрационих логора познат као Јасеновац.

У улози Даре сјајно се снашла девојчица Биљана Чекић која сведеним глумачким средствима успела да дочара унутарњу тескобу изазвану ужасима који је окружују у настојању да спаси живот макар млађем брату.

На новинарско питање за време настајања филма шта је заправо основна замисао и циљ редитеља Антонијевић је рекао "Направићемо филм у којем ће се видети како су нас клали, а не како су нас спашавали".

То је и остварио.

Бриталне сцене егзекуција српских логораша у Јасеновцу по истинитости су у рангу Зафрановићевим сценама у једном од најважнијих остварењу "Окупација у 26 слика".

Љубо Милош, злогласна Нада Шакић и њен брат Вјекослав Макс Лубиурић представљени су као морбидни злочинци који на лицу места у току оброка или разговора са другим официрима убијају без разлога несрећне људе који је судбина одвела у Јасеновац.

Такође страхоте деце у Јасеновцу чије мајке бивају депортоване немачке концентрационе логоре приказане у су скоро докуменрном техником.

Управо те сцене би расплакале и најокамењенија срца.

Остварењу можда недостаје контекст у којем је логор настао за време Другог светског рата.

Антонијевић је направио филм о којем ће се несумњиво дуго полемисати у контексту регионалних односа држава насталих након распада СФРЈ.

Међутим, несумњиво је да оставрење "Дара из Јасеновца" након скоро 70 година открива трагедију која се догађала у Јасеновцу, концентрационом логору који је једни у фашизмом поробљеној Европи имао простор за децу, заправо болницу у којој су та деца умирала од хладноће и глади, када нису била убијана.

Noizz.rs /

Miloš Dašić

Naša istorija je prepuna stvari, o kojima se nije pričalo na vreme i na pravi način, zbog čega danas postoji mogućnost da se na neke od bitnih trenutaka stradanja našeg naroda i ne obraća pažnja, ili se možda čak i ne daje na značaju koji bi trebalo. Tako da filmovi o Drugom, Prvom svetskom, ali i o ratovima od pre 20. veka su zaista potrebni, ali mislim da ne treba da izgledaju kao Dara iz Jasenovca.

I sad ja imam tu (nezahvalnu) situaciju, u kojoj treba da kažem da mi se nije dopao film o Jasenovcu, jednom od najvećih stradanja našeg naroda, i jednom od nesvakidašnjih zlodela za svetsku istoriju, čime ću verovatno po default opciji da se svrstam u tabor onih jednih, što nisu oni drugi.

Film Dara iz Jasenovca je naš ovogodišnji kandidat za Oskara i za neki mesec znaćemo da li će naš film konačno dobaciti do onog najužeg kruga nominovanih. Ovaj film prati odlazak glavne junakinje Dare i njene porodice u logor, kao i paralelnu priču iz drugog logora, u kojem je zarobljen njen otac. Dara, kako film prolazi, ostaje bez članova porodice i prijatelja i pokušava da po svaku cenu sačuva svog najmlađeg brata, dok sa druge strane njen otac pokušava da dobije neku informaciju o njegovoj porodici i da pobegne. Za nešto malo više od dva sata prisustvujemo teškim i mučnim scenama krvoločnog ubijanja od strane Ustaške vojske. Predah koji dobijamo u scenama zlodela, nisu momenti u kojima možemo da uzmemo vazduh, već više momenti strepnje i straha šta će se dalje dogoditi. Nakon filma prosto se osećate pretučeno i izubijano kao da ste i vi sami bili u logoru. Ako je to bio cilj, onda je valjda film uspeo.
Dara iz Jasenovca
Foto: MCF Promo

Što se tehničke strane filma tiče, mislim da ni sami autori nisu znali gde bi i šta su hteli sa ovim filmom, da li da on bude mali autorski film sa teškim scenama, nalik raznim nekim koje smo gledali u prethodnim godinama na različitim festivalima, ili da bude epska ratna drama o stradanju, pošto bi trebalo da više vuče na to s obzirom na poruku, priču, a i državne pare. Tu onda ne uspeva, jer nakon što nas u prvoj polovini šokira u drugoj polovini upadne u jednu mučnu monotoniju svakodnevice logora što opet kažem, ako je bio cilj da se i vi kao gledalac nađete u logoru, onda je sve ok, film je uspeo.

Pitanje se postavlja za koga je pravljen ovaj film? Srbi ovaj mračni deo istorije u nekoj meri znaju. Sa druge strane, Hrvati u sve češćim situacijama negiraju broj žrtava i svake godine pomalo smanjuju, a zapad da se ne lažemo, 2020. godine baš briga za ovu priču. Pogotovo ako u njoj njega nema kao princa na belom konju da spasi Daru i njenu porodicu. Tako da kao i u milion slučaja pre, imamo srpski film koji će samo Srbi gledati i coktati, plakati i vikati: joj šta nam rade.
Možda su ovi likovi zaslužili, neki bajkoviti tarantinovski kraj, gde na kraju u taj logor upadaju Bata Živojinović, Boris Dvornik i Smoki Samaradžić, pobiju govna, spašavaju svu decu i žene iz logora. Možda, kad im već stvarni život i istorija nisu doneli happy end.

 

[rv12aval]

Na osnovu inserata iz filma imam utisak da je film potpuna katastrofa kao i prethodni Antonijevićev projekat "Zaspanka za vojnike", film koji bolje da nije nikad ni snimljen. Tek sada vidim da je zapravo jasno da se s ovom tematikom ne treba poigravati i da snimanje filma ovakve tematike ne treba prepustiti ljudima koji nisu vrhunski umetnici i majstori zanata. Na stranu to što film od početka prate skandali. Pored svega naopakog i svega što prati ovaj film, izbor glumaca je katastrofalan. Glumci izabrani da glume ustaške koljače su zgodni, dok logoraše glume osobe bez ikakve harizme, uverljivosti ili glumačkog umeća. Još jedno bizarno popišavanje po žrtvama. Daj Bože da u ovo doba korone ovaj film ostane neprimećen i bude zaboravljen.

Užase Jasenovca može dočarati samo neki dokumentarac ili mešavina igrane i dokumentarne forme gdje bi bili prikazana svedočanstva i autentični snimci kao u filmu "Dnevnik Dijane Budisavljević" koji je prikazao autentične i jezive snimke mršave dece. Samo taj kratki autentični snimak je bio dovoljan za punu spoznaju o užasima Jasenovca u filmu čija autorka nije ni imala puno želje da pominje ustaški genocid. Zato su ovima puna usta tog genocida, ali su napravili film koji je neuverljiva splačina. Evo ostaviću ovde svedočenje iz knjige "Sjećanja Jevreja na logor Jasenovac ". To svedočenje Jevrejina iz Zagreba koji se tada zatekao u Jasenovcu upravo opisuje dolazak Srba sa Kozare u Jasenovac, dakle nešto što se prikazuje i u ovom filmu. Teško da bilo kakva izmišljena priča u vidu filmskog scenarija može biti uverljivija i potresnija od opisa stvarnih događanja u tom svedočanstvu.

Iz knjige "Sjećanja Jevreja na logor Jasenovac " u izdanju Saveza jevrejskih opština Jugoslavije:

"Od maja 1942 počeli su dolaziti ogromni transporti žena, djece, staraca i drugih muškaraca sa Kozare, na desetine hiljada su bili dotjerani, svaki dan po 2-3 hiljade, a dovozili su i plijen od nedužnih seljaka: svu marvu, svinje, kukuruz, brašno, žito, kola i sve što se moglo dovući. Blago se raznijelo brzo raznim ustaškim bojnama i ekonomijama. A onda su na red došla djeca od novorođenčeta do 15 godina koja su oduzeta majkama i prebačena u poseban dio logora. Scene i nastale tragedije kada su djecu oduzimali majkama sa grudi su neopisive i ostaju nezaboravne za cijeli život. Majkama su govorili da vode djecu samo na liječnički pregled da vide da li su zdrava da idu s njima u Njemačku na rad. Zatim su ih posebno zatvorili i ostavili ih 4 dana bez vode i hrane. Jedne noći su svu stariju djecu odveli i pobili maljevima i željeznim šipkama. Grobari su cijelu noć morali odvoziti mrtvu djecu van logora gdje su ih pokapali. O tome mi je pričao jedan grobar očevidac tih strašnih događaja. Poslije 10 dana pobili su i grobare. Kada su završili sa starijom djecom došao je red i na mlađu do 6 godina starosti. Ovih oko 600 su pobacali u veću prostoriju pošto su dobro zatvorili sva vrata i prozore pustili su u prostoriju plin ciklon. Tako su ih sve pogušili. Zatim su na red došli i starci. Preko 1500 staraca i starica su odvojili od mlađih i jednog dana ih dovedoše prema Jablancu, da se idućeg dana ti koljači vrate onako krvavi, zasukanih rukava i pijani. Po cijeli dan su se vucarali po logoru, smijali se pred zatočenicima, pjevali i hvalili se kako su jučer imali mnogo posla. Oko 200 djece nisu pobili, od 6-12 godina, nego su im obukli ustaška odijela, davali im nešto bolju hranu, podučavali ih u baratanju oružjem i učili ih pjevati razne ustaške pjesme. Poslije dva mjeseca je došlo nekoliko autobusa kojim su ih odvezli nekamo iz logora. Jedan dan poslije onoga kad su ugušili 600 djece plinom je došla jedna njemačka komisija i izabrala je sve ljepše i mlađe djevojke i jače muškarce, pa ih u nekoliko transporata odvezoše, navodno na rad u Njemačku."

 

[THORGAL]

Glumci koji glume ustaše (Đorđević, Kostić, Bogdanović, Janketić) su jezivi a ne zgodni. I svi fizički liče na ustaše koje igraju (Vrbana,Majstrovića, Miloša, Luburića).
Jedino je Alisa Radaković koja igra Nadu Šakić lepa ali je takva i bila prava Šakićeva kao mlada a Antonijević je pričao da je namerno napravio takav izbor jer je hteo đavola u anđeoskom liku.

Evo i utisaka o filmu Ranka Pivljanina sa Nove:
Nije ništa novo da ljudi posle gledanja filmova ili pozorišnih predstava, naročito onih koji duboko poniru u ljudsku emociju i ponore čovečijeg zla, budu u nekom posebnom stanju i da im treba vremena da se priberu i svare ono što su videli. Sa projekcije filma "Dara iz Jasenovca" izašao sam ošamućen, a tokom gledanja se odigravalo nešto čudno: grč u stomaku nije dao suzama na oči. Bila je to teška, ali ubedljiva poruka i signal da su Predrag Gaga Antonijević kao reditelj, Nataša Drakulić kao scenarista i fenomenalna glumačka ekipa uradili nešto vrhunsko na jednoj od najskliskijih tema sa kojom su mogli da se uhvate ukoštac.

 

[Emihs]