(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
DAR I KVAR
Put ka vrhu je uvek uzbrdo
Te je stoga pentranje teško i sporo
Put od vrha uvek je nizbrdo.
Umeće življenja je da se ne strmekneš pri silasku
Ili
Lako je sjuriti se, ali je teško lagano silaziti
Uživajući u onom što silazak donosi…a donosi
Ne, nemojte mi reći da je svaki silazak crn, tužan, grozan
Da nosi u rukama samo kvar a zaboravi dar
Jer nije
Samo klonuo duh nam ne da da vidimo sav uravnotežen šareniš
A stanje duha se, hvala Stvoritelju, može menjati ako se želi
Pametno nam i s razlogom tu odluku Stvoritelj dodeli.
Pa zar i penjanje nije bilo teško i šareno?
Zar i tada onako izubijani nismo kukali, bogoradali,
Previjali rane i poderotine psujuću sudbu?
Ali smo i silno uživali u vremenu nam datom i ostvarenom
Koristili dar da popravimo ili preživimo kvar.
U osnovi, sva vremena su ista.
Zaključak:
Svako vreme ima svoje darove i kvarove
Živimo sadašnje darove da ne bi živeli kvarove
Jer samo proživljen dar je lek za kvar
OJHAAA
PS Dobro vam vrelo jutro darodavci...
