bRu zLi
Poznat
- Poruka
- 9.401
Daning-Kruger efekat
Seminalna studija koju su 1999-te godine objavili Dejvid Daning i Džastin Kruger (psiholozi sa Kornel univerziteta) objašnjava deo krenk fenomena, kao i mnoge druge slične fenomene u društvu. Radi se o veoma jednostavnom eksperimentu. (Celu studiju možete naći na ovom linku.)
Odavno je poznato da većina ljudi smatra sebe makar "prosečnim ili malko iznad proseka" u svakoj oblasti u kojoj im se postavi pitanje. Očigledno iz same definicije reči "prosek", ovo ne može biti istinito. Daning i Kruger su odlučili da ovo pitanje dublje ispitaju.
Okupili su grupe ljudi (oko 40-50 učesnika u svakoj pojedinačnoj studiji), i pitali ih da na skali od 0 do 100 procene svoju sposobnost iz određene oblasti (pitanja su postavljana za matematiku, logičko razmišljanje, poznavanje gramatike, itsl.). Zatim su im dali test, i pitali ih koliko pitanja misle da će moći da tačno reše. Zatim su ljudi pokušali da reše test. Rezultat?
http://1.***************/_6vydZpzxYgU/SgZ95oLm1EI/AAAAAAAAAF0/q63VB-fbDXA/s400/dunning-kruger+1.JPG
Crne kružne tačke povezane sivom linijom pokazuju rezultat na testu. Neki ljudi su rešili jedva 10% pitanja, dok su drugi rešili preko 90%, i ovo je graf koga dobijamo kada njihove rezultate poređamo po veličini. Ali šta kada na ovaj isti graf dodamo njihova predviđanja o sopstvenoj sposobnosti?
Spostvena procena sposobnosti je označena kvadratima, a procena "kako će proći na testu" je označena trouglovima. Kao što možemo da vidimo, ljudi koji su dobili najbolje rezultate na testu - oni koji su tačno rešili najveći broj pitanja - su prethodno mislili da se nalaze oko 70%, i potcenili su svoju sposobnost. Ljudi koji imaju osrednje poznavanje su veoma precizno procenili svoju sposobnost, i njihovi predviđeni rezultati se poklapaju sa stvarnim rezultatima koje su dobili.
Ali šta sa onima koji su dobili najgore ocene? Oni su procenili svoju sposobnost na prosečno istom nivou kao i ljudi koji su dobili najbolje! Iako su u stvari mogli da reše manje od 10% problema, mislili su da će moći da reše preko 70%!
Praktično identični rezultati su dobijeni u svim oblicima koje su Daning i Kruger ispitali. Ljudi koji su u najnižih 25% po znanju matematike, logike, gramatike...univerzalno smatraju da su "negde oko 70-75%".
Kao dodatak na ove studije, Daning i Kruger su uradili još jednu. Učesnike su pitali da procene svoje znanje (kao i ranije), ali su im nakon toga dali da pogledaju rešene primerke prethodnih testova. Zatim su ih ponovo pitali da daju procenu svog znanja i sposobnosti, pa su im nakon svega toga dali da urade novi test.
Rezultati? Ljudi sa najboljom sposobnošću su povećali svoju procenu: pogledali su test i videli su da znaju kako da reše mnoga pitanja na testu. Ali ljudi sa najmanjom sposobnošću? Oni ne samo što nisu smanjili svoju percepciju, već su je i u mnogim slučajevima čak i povećali! Iako su videli pitanja na koja ne znaju odgovor, oni su prosto podrazumevali da niko drugi ne zna odgovor, i da je otud njihovo znanje i dalje natprosečno!.
Drugim rečima, ljudi koji ne znaju ništa o nekoj oblasti nemaju ni sposobnost da procene znanje drugih, niti ideju koliko toga u stvari ne znaju. Kao što je jedan komentator studije rekao, "ljudi koji ne poznaju matematiku na višem nivou od množenja misle da je trigonometrija primer najkompleksnijeg i najtežeg dela matematičke teorije".
Kada ne znamo koliko ne znamo, mi težimo da smatramo da su drugi bliski nama po znanju. Ljudi koji su svesni koliko toga ne znaju teže da budu mnogo ponizniji, i da potcene svoju sposobnost i znanje.
Korelacija sa većinom krenkova je veoma očigledna. Njima veoma osnovne informacije o obzervacijama, činjenicama i idejama nauke koju napadaju dolaze kao potpuno iznenađenje. Međutim, ovo je samo deo krenk psihologije; mada je precenjivanje sopstvene sposobnosti neophodno, ono nije dovoljno. Ljudi koji ne poznaju određenu oblast teže da promene ili bar umere svoje mišljenje nakon što se susretnu sa činjenicama i objašnjenjima; istinski krenk, međutim, ne odustaje - čak i ako se specifičan argument (nakon velikog napora i borbe) pokaže netačnim, krenku je i dalje očigledno da tu i dalje nešto ne štima.
Mi protiv njih
Iako ne želimo da to sebi priznamo, Daning-Kruger efekt teži da kači sve nas, osim ako specifično ne uvežbamo sami sebe da mu se usprotivimo. Ali postoje i mnogi drugi primeri krenk psihologije koji su prisutni kod većine ljudi.
Veliki deo ljudske psihologije je zasnovan na strategijama koje maksimizuju koheziju grupe. Između ostalih, jedan od osnovnih mehanizama na osnovu kojih se grupa drži na okupu je zajedničko verovanje. Ovo je verovatno najznačajnija stvar za održanje bilo koje ljudske grupe: što je cena zajdničkog verovanja veća, to je veća i grupna kohezija.
Šta ovo znači?
Ako imamo klub ljudi koji uzgajaju kaktuse, radi se o grupi koju okuplja verovanje niske cene: kaktusi su lepe biljke koje je zanimljivo gajiti. Otud, članovi ove grupe nisu duboko uvreženi u grupu, i neće preterano patiti ako moraju da je napuste (niti će ideja o napuštanju biti teška).
Na drugom ekstremu, ako imamo religioznu organizaciju koja veruje da čovek svoje prihode mora da daje vođi kulta, to je verovanje sa veoma visokom cenom. Čovek koji prihvati to verovanje neće lako odustati od njega, i biće spreman da u slučaju potrebe uloži i još veću cenu (recimo, da da svoj život u odbranu kulta) radije nego da ga napusti i odustane od svog ulaganja.
Drugim rečima, što više uložimo u članstvo u nekoj zajednici, to je teže iz nje istupiti.
Ovo izgleda kao sasvim očigledna stvar, ali ima jednu neočiglednu neuropsihološku posledicu. Ako naša pripadnost grupi zavisi od određenog verovanja, i ako je cena tog verovanja visoka, mi nećemo biti spremni da uzmemo u razmatranje činjenice koje se protive datom verovanju.
Primeri za ovo su sveprisutni, ali je možda najbolji anegdota. Pripadnici jednog plemena u Amazonu su verovali da se ljudi mogu pretvoriti u veštice koje uđu u stabla drveća, i odatle otrovnim strelicama gađaju ljude, i time proizvode bolest. Pripadnici drugog plemena, u Indoneziji, veruju da su uzrok bolesti duhovi mrtvih koji nastavljaju da se svete nakon smrti. Kada je jedan antropolog opisao Indonežanima verovanja Amazonaca, oni su umrli od smeha - kako su naivni ti Amazonci, u kakve sve gluposti veruju. Kada je opisao Amazoncima verovanja Indonežana, dobio je isti efekt - kako su naivni ti Indonežani, u kakve sve gluposti veruju.
Kao šlag na tortu, antropolog je ovu anegdotu jednom pričao u prisustvu lokalnog pentekostalnog sveštenika, koji doslovno veruje u postojanje veštica i demona, redovno "leči" ljude tako što isteruje demone iz njih, i često u svojim propovedima upozorava na mračnu magiju kojom "satanisti" napadaju vernike. Propovednik se, naravno, grohotom smejao naivnim i glupim ljudima iz oba plemena...eto, u kakve sve gluposti oni veruju...
Pre nego što se čitaoci ovog teksta osete superiornim nad svima ovima, vredi reći da nijedan čovek nije potpuno imun na ovaj efekt. Trivijalan primer: sećam se razgovora iz srednje škole, kada smo razmatrali superiornost srpskog jezika nad engleskim po pitanju hemije. Zašto? Pa, srpski jezik kaže kalijum za element K, a natrijum za Na, tačno kao što treba; engleski, s druge strane, koristi "potasijum" za K i "sodijum" za Na. Pritom, uopšte nismo ni primetili obrnutu činjenicu da sprski element O naziva kiseonik, a element N naziva azot, dok engleski koristi mnogo tačnije oblike (oxygen, nitrogen).
Svi mi patimo od kognitivne disonance povremeno, svi težimo da posmatramo svoju grupu i svoje razmišljanje kao automatski ispravno (a sva druga kao manje tačna), i svi imamo težnju ka Daning-Kruger efektu. I ovo nas, u proseku, čini podložnim žrtvama za širenje pseudonaučnih ideja.
Seminalna studija koju su 1999-te godine objavili Dejvid Daning i Džastin Kruger (psiholozi sa Kornel univerziteta) objašnjava deo krenk fenomena, kao i mnoge druge slične fenomene u društvu. Radi se o veoma jednostavnom eksperimentu. (Celu studiju možete naći na ovom linku.)
Odavno je poznato da većina ljudi smatra sebe makar "prosečnim ili malko iznad proseka" u svakoj oblasti u kojoj im se postavi pitanje. Očigledno iz same definicije reči "prosek", ovo ne može biti istinito. Daning i Kruger su odlučili da ovo pitanje dublje ispitaju.
Okupili su grupe ljudi (oko 40-50 učesnika u svakoj pojedinačnoj studiji), i pitali ih da na skali od 0 do 100 procene svoju sposobnost iz određene oblasti (pitanja su postavljana za matematiku, logičko razmišljanje, poznavanje gramatike, itsl.). Zatim su im dali test, i pitali ih koliko pitanja misle da će moći da tačno reše. Zatim su ljudi pokušali da reše test. Rezultat?
http://1.***************/_6vydZpzxYgU/SgZ95oLm1EI/AAAAAAAAAF0/q63VB-fbDXA/s400/dunning-kruger+1.JPG
Crne kružne tačke povezane sivom linijom pokazuju rezultat na testu. Neki ljudi su rešili jedva 10% pitanja, dok su drugi rešili preko 90%, i ovo je graf koga dobijamo kada njihove rezultate poređamo po veličini. Ali šta kada na ovaj isti graf dodamo njihova predviđanja o sopstvenoj sposobnosti?
Spostvena procena sposobnosti je označena kvadratima, a procena "kako će proći na testu" je označena trouglovima. Kao što možemo da vidimo, ljudi koji su dobili najbolje rezultate na testu - oni koji su tačno rešili najveći broj pitanja - su prethodno mislili da se nalaze oko 70%, i potcenili su svoju sposobnost. Ljudi koji imaju osrednje poznavanje su veoma precizno procenili svoju sposobnost, i njihovi predviđeni rezultati se poklapaju sa stvarnim rezultatima koje su dobili.
Ali šta sa onima koji su dobili najgore ocene? Oni su procenili svoju sposobnost na prosečno istom nivou kao i ljudi koji su dobili najbolje! Iako su u stvari mogli da reše manje od 10% problema, mislili su da će moći da reše preko 70%!
Praktično identični rezultati su dobijeni u svim oblicima koje su Daning i Kruger ispitali. Ljudi koji su u najnižih 25% po znanju matematike, logike, gramatike...univerzalno smatraju da su "negde oko 70-75%".
Kao dodatak na ove studije, Daning i Kruger su uradili još jednu. Učesnike su pitali da procene svoje znanje (kao i ranije), ali su im nakon toga dali da pogledaju rešene primerke prethodnih testova. Zatim su ih ponovo pitali da daju procenu svog znanja i sposobnosti, pa su im nakon svega toga dali da urade novi test.
Rezultati? Ljudi sa najboljom sposobnošću su povećali svoju procenu: pogledali su test i videli su da znaju kako da reše mnoga pitanja na testu. Ali ljudi sa najmanjom sposobnošću? Oni ne samo što nisu smanjili svoju percepciju, već su je i u mnogim slučajevima čak i povećali! Iako su videli pitanja na koja ne znaju odgovor, oni su prosto podrazumevali da niko drugi ne zna odgovor, i da je otud njihovo znanje i dalje natprosečno!.
Drugim rečima, ljudi koji ne znaju ništa o nekoj oblasti nemaju ni sposobnost da procene znanje drugih, niti ideju koliko toga u stvari ne znaju. Kao što je jedan komentator studije rekao, "ljudi koji ne poznaju matematiku na višem nivou od množenja misle da je trigonometrija primer najkompleksnijeg i najtežeg dela matematičke teorije".
Kada ne znamo koliko ne znamo, mi težimo da smatramo da su drugi bliski nama po znanju. Ljudi koji su svesni koliko toga ne znaju teže da budu mnogo ponizniji, i da potcene svoju sposobnost i znanje.
Korelacija sa većinom krenkova je veoma očigledna. Njima veoma osnovne informacije o obzervacijama, činjenicama i idejama nauke koju napadaju dolaze kao potpuno iznenađenje. Međutim, ovo je samo deo krenk psihologije; mada je precenjivanje sopstvene sposobnosti neophodno, ono nije dovoljno. Ljudi koji ne poznaju određenu oblast teže da promene ili bar umere svoje mišljenje nakon što se susretnu sa činjenicama i objašnjenjima; istinski krenk, međutim, ne odustaje - čak i ako se specifičan argument (nakon velikog napora i borbe) pokaže netačnim, krenku je i dalje očigledno da tu i dalje nešto ne štima.
Mi protiv njih
Iako ne želimo da to sebi priznamo, Daning-Kruger efekt teži da kači sve nas, osim ako specifično ne uvežbamo sami sebe da mu se usprotivimo. Ali postoje i mnogi drugi primeri krenk psihologije koji su prisutni kod većine ljudi.
Veliki deo ljudske psihologije je zasnovan na strategijama koje maksimizuju koheziju grupe. Između ostalih, jedan od osnovnih mehanizama na osnovu kojih se grupa drži na okupu je zajedničko verovanje. Ovo je verovatno najznačajnija stvar za održanje bilo koje ljudske grupe: što je cena zajdničkog verovanja veća, to je veća i grupna kohezija.
Šta ovo znači?
Ako imamo klub ljudi koji uzgajaju kaktuse, radi se o grupi koju okuplja verovanje niske cene: kaktusi su lepe biljke koje je zanimljivo gajiti. Otud, članovi ove grupe nisu duboko uvreženi u grupu, i neće preterano patiti ako moraju da je napuste (niti će ideja o napuštanju biti teška).
Na drugom ekstremu, ako imamo religioznu organizaciju koja veruje da čovek svoje prihode mora da daje vođi kulta, to je verovanje sa veoma visokom cenom. Čovek koji prihvati to verovanje neće lako odustati od njega, i biće spreman da u slučaju potrebe uloži i još veću cenu (recimo, da da svoj život u odbranu kulta) radije nego da ga napusti i odustane od svog ulaganja.
Drugim rečima, što više uložimo u članstvo u nekoj zajednici, to je teže iz nje istupiti.
Ovo izgleda kao sasvim očigledna stvar, ali ima jednu neočiglednu neuropsihološku posledicu. Ako naša pripadnost grupi zavisi od određenog verovanja, i ako je cena tog verovanja visoka, mi nećemo biti spremni da uzmemo u razmatranje činjenice koje se protive datom verovanju.
Primeri za ovo su sveprisutni, ali je možda najbolji anegdota. Pripadnici jednog plemena u Amazonu su verovali da se ljudi mogu pretvoriti u veštice koje uđu u stabla drveća, i odatle otrovnim strelicama gađaju ljude, i time proizvode bolest. Pripadnici drugog plemena, u Indoneziji, veruju da su uzrok bolesti duhovi mrtvih koji nastavljaju da se svete nakon smrti. Kada je jedan antropolog opisao Indonežanima verovanja Amazonaca, oni su umrli od smeha - kako su naivni ti Amazonci, u kakve sve gluposti veruju. Kada je opisao Amazoncima verovanja Indonežana, dobio je isti efekt - kako su naivni ti Indonežani, u kakve sve gluposti veruju.
Kao šlag na tortu, antropolog je ovu anegdotu jednom pričao u prisustvu lokalnog pentekostalnog sveštenika, koji doslovno veruje u postojanje veštica i demona, redovno "leči" ljude tako što isteruje demone iz njih, i često u svojim propovedima upozorava na mračnu magiju kojom "satanisti" napadaju vernike. Propovednik se, naravno, grohotom smejao naivnim i glupim ljudima iz oba plemena...eto, u kakve sve gluposti oni veruju...
Pre nego što se čitaoci ovog teksta osete superiornim nad svima ovima, vredi reći da nijedan čovek nije potpuno imun na ovaj efekt. Trivijalan primer: sećam se razgovora iz srednje škole, kada smo razmatrali superiornost srpskog jezika nad engleskim po pitanju hemije. Zašto? Pa, srpski jezik kaže kalijum za element K, a natrijum za Na, tačno kao što treba; engleski, s druge strane, koristi "potasijum" za K i "sodijum" za Na. Pritom, uopšte nismo ni primetili obrnutu činjenicu da sprski element O naziva kiseonik, a element N naziva azot, dok engleski koristi mnogo tačnije oblike (oxygen, nitrogen).
Svi mi patimo od kognitivne disonance povremeno, svi težimo da posmatramo svoju grupu i svoje razmišljanje kao automatski ispravno (a sva druga kao manje tačna), i svi imamo težnju ka Daning-Kruger efektu. I ovo nas, u proseku, čini podložnim žrtvama za širenje pseudonaučnih ideja.
