DANI BOJENI SUMNJOM...

Plasi me pomalo jesen, a vec joj svuda pratim tragove
i plasim se sto ih ima i u meni,
I vec u sebi savladavam neke nove pragove
a nisu ni meki ni zeleni...

Bojim se da ce prolece zakasniti, poneka proleca kasne
a ono posebno cekano, nikad ne dodje
Misli me more, cudne neke, zbrkane i nejasne
da ce kraj mene samo da prodje.

I vec zauzimam busiju i cekam, cekam nesto sto nije ni proslo
i osecam se kao pas koji je cekao vozove
i tako zagledana, bojim se da necu ni videti kad bude doslo
i necu moci cuti da mene zove.......

Ali, jos laste nemirne nisu, jos uvek im je spokojan let
jos uvek nisu krenule put daljina,
znam da jos imam vremena da s njima krenem u svet
nekih samo meni znanih toplina,

da cu sacuvati toplotu suncanih dana,da me greju
onda kad sve okuje zima,
i da cu zvoncici neki koje samo ja cujem da se smeju
reci da proleca uvek u meni ima...

I tako, cas plasljivo, cas s nadom ja leto ispracam
i smejem se sebi i strahovima svojim,
cas poletno hodim, a vec sledeci cas se vracam
i dane sumnjama,ko jesen lisce, bojim

I ne znam, otkud ovo nesto vragolasto u meni
tera me da se smejem, i kad razloga nemam...
Da li se to nesto u mojoj dusi pocinje tek da zeleni
ili ja samoj sebi opet novu zamku spremam....

(Biljana)

Pogledajte prilog 302286

 

[orfej sa ibra]

Da li se to nesto u mojoj dusi pocinje tek da zeleni
ili ja samoj sebi opet novu zamku spremam....

ZAMKA

Dok te nisam ugledala
ja za ceznju nisam znala
i za nespokoj
a sad kad tebe vidim
kao dete se postidim
sanjam dodir tvoj

BONAMI

 

[LJILJA MMM]

I tako, cas plasljivo, cas s nadom ja leto ispracam
i smejem se sebi i strahovima svojim,
cas poletno hodim, a vec sledeci cas se vracam
i dane sumnjama,ko jesen lisce, bojim

Boje jeseni....boje prošlog........boje budućeg u trenu sadašnjem.....po ivici leta svi mi hodamo

 

[bracaco]

Lepi stihovi

 

[zxy]

Haha .lepo se ti zabavljaš Biljo a lepa ti je i pesma.
Samo ...ne uzbudjuj se mnogo,ne biramo mi našu sudbinu
nego sudbina bira nas ,u to nemoj da sumnjaš

 

[*BILJA*]

Zasad, za drage posetioce ovog Bloga (ove pesme) divna pesma divne ali skoro zaboravljene pesnikinje, pa i ovim putem je otkidam od zaborava, u cast Vama, meni, svima, ali najvise NJOJ:

OPROSTI

Oprosti, slučaju, što te nazivam sudbinom.
Oprosti, sudbino, ako se možda varam.
Nek se ne ljuti sreća što je za sebe prisvajam.
Nek mi ne zamere mrtvi što jedva svetlucaju u mom sećanju.
Oprosti, vreme, za sijaset nezapaženog sveta u trenutku.
Oprosti, stara ljubavi, što novu smatram prvom.
Oprostite mi, daleki ratovi, što cveće nosim kući.
Oprostite, otvorene rane, što se bodem po prstu.
Oprostite, očajnici, za ploču sa menuetom.
Oprosti, narode na stanici, za moj san do pet ujutru.
Praštaj mi uvredu, nado, što se ponekad nasmejem.
Praštajte, pustinje, što s kašičicom vode ne potrčah,
I ti jastrebe, već godinama isti, u istom kavezu,
Nepomičan, zagledan uvek u istu tačku,
Praštaj, pa čak i da si punjena ptica.
Oprosti, posečeno drvo, za četiri noge od stola.
Oprosti, veliko pitanje, za male odgovore.
Istino, ne obraćaj na mene preveliku pažnju.
Veličino, ukaži mi velikodušnost.
Otrpi, tajno postojanja, što čupam niti iz tvog lamenta.
Ne osuđuj me, dušo, što te retko imam.
Izvinjavam se svemu što ne mogu biti svuda.
Izvinjavam se svima što ne mogu biti svaki i svaka.
Znam da me ništa opravdati neće dokle god živim
Jer samoj sebi stojim na putu.
Ne uzmi mi za zlo, besedo, što pozajmljujem patetične reči
A onda ulažem napor da ih učinim, tobože, lakim.

Vislava Simborska

P.S. Veceras (nocas, svakom ponaosob) do tada

 

[YHYK]

Веома интересантна песма. Дубоко прожета осећањима, емотивна, животно армирана, суптилна у изражају...одаје крху особу, слабашну на животне таласе који носе све пред собом...изражава немоћ супротстављању грубе стварности, где смо само "једна сламка међу вихорове"!

Песник је исувише пасиван, крхак,...полунеми посматрач набујале реке, у страховима како и где да је прегази. Песник се потпуно предаје захукталој природи око себе...без помисли да би сам могао нешто учинити?? Или је то само тренутак ...кроз који понекад сви пролазимо?
Ако песма заиста одсликава стање душе аутора кроз дужи период живота...онда ту имам неколико идеја.
Хвала.