Данас

Данас је умро човек.
Млад.
Изненада.
Трагедија је потпуна због начина на који је умро.
Срећом, умро је брзо.
И, то меј не натерало да размислим.
О смрти.
Лакше је кад људи умиру споро.
Можда не њима али онима око њих сигурно јесте.
Имају времена да се спреме.
Да се припреме.
Овако, неко им просто буде истргнут из живота.
Отет.
А кад је смрт одложена...
Не знам, сви ми знамо да смо смртни али као да одбијамо свест о томе.
Смрт је увек негде далеко, у неком сивилу будућности која је непредвидива.
Ко зна, можда можемо и да је преваримо...
Надамо се томе. Сигурно се надамо.
И, ја мислим да ти људи који дуго болују за нас умиру оног дана кад сазнамо од чега болују.
Тад њихова смрт постане реалан догађај, а не нешто што је само у магловитој будућности.
А сваки наредни дан се гледа као поклон и прилика да се ствари доведу у ред.
Ако нису.
А обично нису.
И онда растанак постане болан али не и трагичан.
Лакше се оде и лакше се остане.
Али, кад неко умро брзо и нагло, онда је то заиста трагично.
За оне који остају.
Онима који умиру углавном је исто...

 

[LJILJA MMM]

I ja mislim isto.....kada znaš i čekaš imaš vremena da se oprostiš. Ipak i tada imaš osećaj da nisi sve izrekao... sve što treba, sve što misliš ....vreme.....tako užasno nekad nedostaje i tako mnogo nerečenog ostaje kad život lopovom postaje....jer krade....uvek nam nekog ukrade......

 

[Dijenek]

Никад није могуће све рећи.
Чак ни у мислима.
Треба се само надати да смо рекли довољно...

 

[smokvicica]

znam o cemu govoris.danas sam pisala o tome da mi je rodjeni brat umro u dvadeset cetvrtoj godini.lekari su mu prognozirali 6 meseci,ali smo uspeli da ga sacuvamo dve godine.bol je bio stravican,ali ocekivan.tako da me je ova tvoja prica posebno takla

 

[zxy]

Brza smrt jeste tragična iako je lakša jer čovek nije stigao da napravi zqavršni bilans a on i jeste cilj svega proživljenog.Odlazi gore nespreman da ne znaju šta će sa njim;verovatno će da ga vrate brzo na popravni,reinkarniranog naravno

 

[Emin@]

Ne znam bas..Tesko je to izcekivanje.Strasno tesko i veruj mi,znam o cemu pricam...Izgubila sam dve mlade i meni veoma drage osobe ...Isto su im prognoze bile na nekoliko meseci i strasno je to....Nervi se istanjue..Nada koliko moze da bude dobra toliko i pogubna.Covek se trudi da sve pokusa.kosta ga i vremena i nerava i zdravlja..Na kraju i najmanje bitno i novca.Ali,najgore je kada gledas nekoga ko se bori za zivot a znas da ce umreti i ne mozes mu pomoci.
Kada umre iznenada je sok.Ko prezivi prezivi.Vecina prezivi....Malo lekovi malo se sam koriguje ali opet,ostane boljih nerava ali sa vecitim bolom u dusi u svakom slucaju

 

[Dijenek]

Хвала вам за коментаре.
Ја ипак мислим да је спора смрт боља од брзе.
Јер, сваки дан значи.
Сваки дан значи...

 

[AnaNumber1]

Znachi Dijenek,znachi.....volela bi da je moj tata josh uvek tu , i da je njegova smrt bila sporija, da je sachekala josh malo, da tata vidi zavrshetak nashe osnovne, pa srednje shkole, mature, upis na faks........mozda je to sebichno od mene jel' bolest je bila teshka,ali.......rasplaka me......

 

[Dijenek]

Знам, Ана...
Мојих обоје родитеља је отишло полако, уз превелику патњу на крају. И био сам тад старији од тебе, већ на факултету, али у једној специфичној ситуацији.
Моја тетка је имала скоро 60 година кад су јој умирали родитељи и плакала је као мало дете.
И, гледајући њу, схватио сам, човек никад није довољно стар да му умре Родитељ.

Но, драго ми је да су отишли полако иако сам ја пред крај молио Бога да их што пре узме и да им скрати патњу у историји.
Јер није било шока. Било је бола али он наишао постепено, као кад се човек сам спушта у каду и кад га вода обавија, и тако се повукао, као излазак из каде, оставивши празнину.
Но, права патња је тамо где бол и шок наиђу заједно, као кад вода пробије уставе и поплави нам кућу усред ноћи, док сањамо лепе снове...

Не причам често о томе, и научио сам да живим без оних којих нема али некад ми тако треба мајчин загрљај.
Не пречесто али затреба. И онда туга сломи несаломивог...

 

[misticlady]

i ta tuga tvoja, slomi i mene...razumem tvoju bol,prezivljavam je jos uvek i znam da nece prestati,niti ce se njen intenzitet smanjiti...ona je tu u nama...i boli jako od dana kada su otisli i bolece do dana kada mi budemo krenuli...

 

[Dijenek]

Најбоље је ипак кад туга прерасте у сету у оваквим случајевима....
А мислим да то време пре или касније донесе....