- Poruka
- 41.996
Данас: Украјина се прикрада чланству у ЕУ преко Варшаве, на Западу скоро нико не примећује да границе између Пољске и Украјине стварно нестају | | | |
| недеља, 30. април 2023. |
Пољска и Украјина се снажно зближавају, чак се говори и о заједничкој држави. Украјинске избеглице су изједначене у правима са грађанима Пољске, имају већ сва – осим права гласа. Критичари упозоравају да Варшава промовише пузајуће придруживање Украјине ЕУ – због сопствених политичких циљева, пише за немачки WЕЛТ Филипп Фриц.
Ниједан шеф украјинске државе никада није био тако успешан у одушевљавању људи у суседној Пољској као Володимир Зеленски. Не само да га многи Пољаци виде као председника који са својим народом истрајно пркоси Русима, већ га доживљавају и као некога ко им се често захваљује на помоћи – и при томе увек нађе праве речи, чак и на пољском. „У будућности неће бити граница између наших народа: економских, политичких и – што је посебно важно – историјских“, написао је Зеленски на твиттеру почетком априла. Председник Украјине је, у моменту кад је ово објавио, био у Варшави. То је било његово треће путовање у иностранство -после УСА и Велике Британије- од почетка свеопштег руског рата против Украјине 24. фебруара 2022. Пољска важи за најважнијег европског савезника Кијева. Управо овакве изјаве изазивају велику пажњу и у Пољској и у Украјини. Али не зауставља се све само на пуким гестовима. После речи следе и дела. На западу ЕУ скоро нико не примећује да „границе“ између Пољске и Украјине, како каже Зеленски, и стварно нестају. У Пољској је 12. марта прошле године ступио на снагу закон који регулише државну помоћ Украјинцима у Пољској – који иде много даље од механизма за ванредне ситуације ЕУ. Пољске власти су регистровале скоро једанаест милиона граничних прелаза из Украјине од избијања рата. Наводи се да више од два милиона Украјинаца трајно бораве у Пољској. Њима су додељени такозвани “Песел-Бројеви” – дигитални кодови који омогућавају директан приступ пољском социјалном систему, тржишту рада и медицинској нези. „Изузимајући право гласа, Украјинци у Пољској имају иста права као и грађани Пољске“, објашњава Агниесзка Легуцка, експерт за источно суседство ЕУ у државном пољском трусту мозгова ПИСМ. Дана 28. јула 2022. године, Врховна Рада, украјински парламент, усвојила је закон којим се пољским држављанима у Украјини дају специјална права. Они су равноправни са Украјинцима на тржишту рада и у социјалном систему, чак им је омогућено да постану украјински државни службеници. Украјинци у Пољској, с друге стране, због велике сличности језика, често науче пољски након само неколико месеци. Али то није све: „Пољаци су спремни да украјински језик уврсте у списак школских предмета“, рекла је ТВ Белсат Ирина Верешчук, заменица премијера Украјине. Пољски се у Украјини све чешће говори, било од стране повратника или због тога што се све више нуди на курсева језика. Према анкетама, Пољска је најпопуларнија земља међу Украјинцима. Пољски политичари, пре свега председник Анџеј Дуда, су у Украјини у најмању руку веома славне особе. И енергетски системи и мреже две државе су у међувремену синхронизовани, на пример повезивањем електрана у Хмелницком на украјинској страни и Жешову на пољској страни. Сарадња што се тиче нуклеарне енергије је такодје огромна. Пољска управо улази у нуклеарну енергију уз америчку помоћ и у будућности ће играти кључну улогу у обезбеђивању наставка рада украјинских реактора. Упркос рату, пољско-украјинска трговина је масовно порасла па је сада Украјина девети највећи трговински партнер Пољске. Брисел игнорира феномен, бар до сад Пољска и Украјина очигледно се све више зближавају – независно од евентуалног пријема Украјине у чланство ЕУ. „Уколико интеграција Украјине у ЕУ не буде напредовала, може се очекивати да ће Пољска промовисати неку врсту билатералне ’дубоке сарадње‘ са Кијевом“, каже експерт Легуцка. Овај феномен до сада у Бриселу био у широком луку игнорисан. Руска државна пропаганда, с друге стране, експлоатише ову тему. У ТВ емисијама и друштвеним мрежама коментатори фантазирају о пољском преузимању Украјине и претњи која стога произлази Русији. Бивши председник Дмитриј Медведев, који нон стоп штрчи својим радикално сулудим изјавама на Телеграму, свако мало даје по неки коментар на ову тему. У међувремену, политичари и дипломате у Берлину и Паризу спојеним Ахенским Споразумом, са чуђењем и скепсом гледају на „спајање“ Пољске са Украјином. А у националистичким круговима у Пољској у овом контексту се већ расправља о концепту „државне уније“ са Украјином, засноване на конкретном историјском моделу. Мисли се на Пољско-Литванску Унију, тада највећу државу у Европи, која је престала да постоји Трећом Поделом Пољске 1795. године. Та Унија је, у највећој мери, садржала највећи део данашње Украјине. Реч је о старом концепту који изазива еуфорију у Пољској. Крајем марта се и амерички експертски часопис „Фореигн Полицy“ заложио за нову пољско-украјинску Унију по овом моделу. Оно што неупућенима звучи као политичко сањарење налази свој одјек у политичком маинстреам. „Не ради се о заједничкој држави. Него о врло посебној Алијанси“, каже Пиотр Бурас, директор Еуропеан Цоунцил он Фореигн Релатионс (ЕЦФР) у Варшави. Врхунски пољски политичари отворено кажу да би нека врста пољско-украјинског јединства у ЕУ била противтежа осовини Берлин/Париз. Противтежа немачко-француској осовини Међутим, мало је вероватно да би људи у Кијеву желели да буду инструментализирани на овај начин. Повремено помало колонијални однос Пољске према Украјини такође са незадовољством упада у очи. Амбиција Пољске да створи противтежу француско-немачкој осовини је контрапродуктивна, каже Бурас. „Што више европски партнери Пољске буду сумњали да Пољска жели да уведе Украјину у ЕУ како би променила ЕУ у свом смислу, то ће земље на западу ЕУ бити све скептичније у погледу чланства Украјине“, каже овај експерт. И пољски опозициони политичар, социјалиста Паwел Коwал, је такође суздржанији према идеји Пољско/Украјинске Уније од многих чланова владајућег конзервативног блока: „Нисам за идеју ‘Државне Уније’ са Кијевом, која је тренутно популарна у Варшави. Уместо тога, потребан нам је нови пољско-украјински споразум који се фокусира на интеграцију Украјине у ЕУ и НАТО“, каже овај левичар. Коwал је заменик председника Одбора за спољну политику пољског парламента. “Спајање” Пољске и Украјине је добро, али морамо јасно да кажемо куда ће то водити“, вели Коwал. „Наш узор овде може бити само француско-немачко помирење и сарадња.” Недавна пољска забрана увоза украјинског жита показује да ни солидарност Пољске са Украјином није неограничена. Чак и након што је ЕУ-Комисија ЕУ у петак најавила „принципијелно усаглашење” у спору око транспорта украјинског жита кроз пет земаља ЕУ: у Варшави је унутрашња политика увек на првом месту. Схватили су то у Кијеву – и научиће из тога. (Данас) |
