Danas u Kninu "proslava" najbrutalnijeg zločina nad Srbima u novijoj istoriji

[Neno]

Hrvati, na šta ste danas ponosni?! Na kolone izgnanih, na spaljena sela, na ubistva?​

Hrvatske vlasti se danima pripremaju da na Tvrđavi, stadionu NK Dinara i kod Spomenika hrvatske pobede na Trgu dr Ante Starčevića, obeleže "blistavu akciju" u kojoj su sa vekovnih ognjišta, samo sa prostora nekadašnje opštine Knin proterali oko 20.000 Srba, svojih sugrađana. Uprkos poletu oko priprema za proslavu, grad je zapravo u nekom čudnom stanju teskobe, javljaju mediji.
Dok Hrvatska danas slavi "30 godina pobede", stotine hiljada ljudi sećaju se tragedije, bola i gubitka koji su im zauvek promenili živote.

Vojno-redarstvena operacija "Oluja", koju država Hrvatska veliča kao "krunu borbe za slobodu", za desetine hiljada proteranih iz njihovih domova ostaje simbol monstruoznog zločina.
U samo nekoliko dana avgusta 1995. godine, više od 200.000 Srba iz Krajine je izbeglo pred mecima, tenkovima i ognjem. Njihove kuće su spaljene, sela sravnjena, stari i nemoćni su ubijani, a zločini ostali nekažnjeni. Ljudi su napuštali sve što su imali – imanja, uspomene, grobove svojih predaka.

I dok Evropa okreće glavu, Hrvatska danas sa vrha kninske tvrđave šalje poruke "ponosa i slave". Na šta ste tačno ponosni? Na ljudsku patnju, na masovne grobnice, na egzodus nedužnih ljudi?

Ovo nije pitanje politike. Ovo je pitanje čovečnosti. Ko god da je stradao – Hrvat, Srbin, Bošnjak – njegova smrt ne može i ne sme biti razlog za slavlje. A kada se slavi ono što je za druge bilo kraj sveta, onda se ne slavi pobeda, već poraz morala.

Evropo, zar si zaboravila kolone izbeglica koje su bežale preko planina, s decom u naručju? Zašto si zažmurila nad uništenim životima?

Trideset godina kasnije, Hrvatska ne slavi mir – već rat. Ne slavi pomirenje – već podelu.

Srbija Danas

U petak, 4. avgusta, na Krajinu se sručila „Oluja“, kako je nazvana hrvatska vojna operacija. Hiljade granata, mina, raketa zasulo je u 5 sati ujutru krajinske gradove i prve linije odbrane. Hrvatske trupe u subotu 5. avgusta ulaze u Knin, a već narednog dana slomljen je otpor posljednjih branilaca Krajine na Baniji.Više od 200 hiljada Srba moralo je da napusti zapadnu Krajinu. Bila je to najveća srpska „seoba“, ali bez svetovnih i duhovnih vođa na čelu kolone.Da li je Knin morao pasti za 24 sata, zbog čega je izostala vojna pomoć iz RS, zašto je izdato naređenje za evakuaciju stanovništva, ko je odgovoran što nije izvršeno naređenje o artiljerijskim i raketnim udarima po ciljevima na hrvatskoj teritoriji…?2017 godine,U Kninu je samo prividno mirna atmosfera. Srbi koji su se vratili u ovaj grad ne žele čak ni u priči da se vraćaju u prošla vremena, kada je tokom vojno - policijske operacije "Oluja" proterano više od 250.000, a ubijeno više od 1.000 Srba iz Hrvatske.

• Naši ljudi tamo nemaju osnovne uslove za život. Žive bez vode i struje, a prodavnice i domovi zdravlja su udaljeni i po nekoliko kilometara. Mladi imaju veliku želju da se vrate u svoje rodno mesto, ali na tome sve i ostaje. Oni jednostavno nisu spremni na takav život - ispričao nam je Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono informacionog centra „Veritas“.

 

[jolemisa]

Ko je proslavljao propast drugog naroda,nikada nije prosao dobro i zivotu.