(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
DAN.....
Zvoni mi mobilni u 6 jutros.....isključim alarm i sklopim oči skupljajući snagu za ustajanje. Šum kiše mi plavi misli i one nemaju volje da se bore protiv te vodurine....prepuštaju se i tonu...lakše je i to nego suočiti se sa bolnim ustajanjem u ovo sumorno i mokro jutro.
Skočih kao oparena iz kreveta i normalno oštar bol me preseče. Dobro bre Ljiljka, kokoško jedna glupa...znaš da ne smeš tako da ustaješ......6,40......kasnim......a gde? Direktora nemam, tj. imam ali se jutros neće ni ona buniti....eno je tura lonče za kafu a ja da nahranim ove moje krznene ljubavi koje me sapliću......podviknem i nastaje mir. Tako sam usporena od jutros......tutnji mi u glavi......polako. Kaficu pijem i gledam jutarnji program...psi su napolju.....eno, Maza se čuje kako udara šapom u vrata. Hoće da udje matoro moje kuče. I njenim kostima ne prija ovolika voda. Bole je noge te ne može da skoči na kvaku da ih otvori ali je zato tu Šaša koja izvršava naredjenje. Svo troje čekaju ispred staklenih vrata.....jedinih koja ne mogu da otvore. Ustajem, otvaram ta omrznuta vrata, kažem „kupatilo“ i svo troje u koloni ulaze na brisanje šapa. Uvek istim redom Maza, Maša pa Meš. Poredjaju se po sobi napunjenih stomaka, ja dovršavam kafu i spremam se za polazak na posao. Nastavak sledi........
Eeeee, ovog jutra idem autobusom. Vala stvarno nisam išla ne pamtim od kad.....kad sam vožena....šta ćeš, takva mi je sudbina hahahaaha Ćera je ostala kod momka posle neke sedeljke na kojoj su ostali do kasno noćas ali joj je na svu sreću u kolima ostala i fascikla sa zahtevima za izdavanje markica za zdravstvene knjižice za sve klijente na N.Beogradu, te jutros ide to da završi. Ja idem autobusom. Uzmem iz garderobe čist, sveže opran djubretarac koji miriše na omekšivač jer je hladno i duva neka vetriština. Oblačim pantalone od svetlog tankog somota i ostane mi gajka u rukama......nema veze, ne vidi se od bluze preko. Pogledam u novčanik i vidim da nemam kartu za bus .....i to nema veze, kupiću u radnji na putu do autobuske stanice.....pomazim pse po već pospanim glavama i hrabro ali polako odlazim u kišu....i vetar.....i hladno.......i mokro....
U glavnoj ulici nema trotoara. Ima pešačkih staza ali neasvaltiranih, rupljivih i blatnjavih. Sada su rupe pune vode, nema se kud proći.......automobili jure jer je tu pravac a i nema milicije. Organi saobraćajnog reda stoje niže niz ulicu hvatajući saobraćajne prestupnike, uglavnom kineske nacije....ove naše što jure 100 i kusur na sat ne mogu da stignu ali uspeju da navataju ove što voze 50 ili 60 na sat a ograničenje je 40. Dakle, na toj deonici, od mesta gde moja ulica izlazi na glavnu, pa do autobuske stanice imam da prodjem blatnjavi vodeni put dužine 150 metara. E, ta kratka relacija izgleda kao noćna mora...izbačene ograde, prilazi, drveće, šahte, gomile šljunka, žbunje, rupe .....valjda će kad nam uzmu one silne pare za legalizaciju da se udostoje da naprave asvaltirane pešačke staze a ne da izigravamo kaljave akrobate.....mada, čisto sumnjam. Kod stovarišta sam se povukla skroz pored ograde placa jer je baš na tom mestu velika bara na putu.
Došli klijenti......nastavljam kasnije......
Računam, da onaj ko prodje kolima ili autobusom, pod uslovom da ide nekom normalnom brzinom neće isprskati prolaznike udaljene od te vodurine 3 metra.....pomerili bi se mi još da imamo gde. E, taj uslov nije ispunjen jer je autobus proleteo tolikom brzinom da sam sva bila mokra. Opsujem i onako uflekana nastavim dalje dok je kiša lila......i lila......i tako sa levom stranom čistom i suvom i desnom u štrokavim tufnama ulazim u radnju da kupim kartu......a tamo red na kasi.......kupuju ljudi lagano.....kasirka kao da je na 33 obrtaja.....jedan ispred mene se celih 5 minuta premišljao koju čokoladicu da uzme.....one tufne na svetlo žućkastom djubretarcu se vide iz aviona a i na krem pantalonama.....čekam na kasi dok pored radnje prolaze autobusi a u glavi mi pulsira i preti da opasno počne da me boli......odoše i sva tri moja broja busa....I tako stojeći iza nodlučnog rpmalije, mislim se zašto uopšte kupujem kartu kad je bolje da zaustavim taxi....oćeš djavola.....u novčaniku 200 dinara i 20 EUR.....gde li ode ona iljadarka....aha, Cic je uzela juče.....ovde nema bankomata a ni menjačnice....napokon kupujem dve karte, jedna nek se nadje, i još malo slaloma do autobuske stanice. E, tu mi sada tako mokroj i blatnjavoj predstoji čekanje bar 15 minuta.....Bilo je duže......baš na mestu gde staju autobusi da prime putnike se asvalt ulegao te je tu u celoj dužini stajališta ogromna bara . Svi čekači su se povukli sve do ograde da ne budu isprskani......Ulazim u autobus.....poluprazan je, sedam i lagano putujem.....To traje i traje jer nešto niže niz glavnu ulicu se nalazi skretanje za Bežanijsku kosu koje je uvek usko grlo te se kolona otegne i po kilometar i više. Ima tu znak da je zabranjeno skretanje na tamo i na vamo....da sad ne objašnjavam...ali ga meštani poruše jer je idiotski da tu uopšte stoji. Svi tu skreću i tamte i vamte a nadležni ne haju uopšte za praksu pa opet postave znak zabrane i stane milicija pa naplaćuje kazne, pa ga ovi opet sklone........i tako u krug. A tu lepo ima mesta za maleni kružni tok samo kad bi se sklonilo maleko karton naselje....ili bar da stave semafore.......ma jok......uvek je tu krkljanac. Badava ove divne duće, lepa dvorišta....infrastruktura je bogu plakati....a placevi skupi kao da su na njima nalazišta zlata sa sertifikatom. I rešila sam da polažem vožnju.....voziću sparkića. Ne bih ja nikad polagala da mogu pešice otići na primer na Savu sa onom nemačkom džukelom, ali ne mogu jer nema normalnih staza za pešake. To što ima su kozje staze, blato, rupe i totalno nebeznedno. Čak ni tih stazica nema celim putem već delimično. Ako me iko natera da upišem vožnju biće to opštinska uprava. Stigoh u kancelariju normalno sa zakašnjenjem, ali baš me briga. Kome trebam zna broj mobilnog. Glava me baš boli.....ne radi mi se....pijem kafu i pišem. Valjda će mi proći od pisanja i kafetina.
Dolaze klijenti.....prekidam....
Došla ćera iz zdravstvenog.....svaki put izmisle nešto novo. Ko god da pomisli da tamo sede nekreativni ljudi, odmah da mu kažem da nije u pravu. Sad nema spiskova za radnike koje su davali prošli put.......kaže joj da piše brojeve markica za svaku firmu......kada se Cic pobunila da za jednog klijenta ima višak markica rečeno joj je da gospodja samo izdaje te sićušne papiriće, da uzme to što joj ona daje po njihovom računaru, a za sve nelogičnosti i neslaganja da ide sa dokumentacijom na šalter i ispravlja krive drine. E, te drine su bile prave prošli put....kako se pokriviše u medjuvremenu a da niko od nas nije ništa radio po pitanju krivljenja, to niko ne zna.
Ne znam samo čemu služi ta izmišljotina od markica....možda u kabinetima, uz klime i ice tea u teoriji i ima neku logiku.....u praksi je to ....sečenje grane na kojoj se sedi, kao i mnogo toga drugog. Dodje mi da se iselim u neku drugu zemlju ali i tamo ima markica i papirologije, mada je sigurno bolje što se tiče zamene lične karte i pasoša. Najbolje da nam udare po jedan bar kod na čelepenku pa da mogu da prate svačije kretanje.....gde god da staneš dodele ti broj. Nema više ličnosti, duše, misli i osećanja.....samo broj.....broj po kome pada kiša ili piči sunce ili veju snegovi ili ga šiba vetar.....tužan broj.
I tako ....glava me i dalje boli.....i imam želju oči da sklopim....spava mi se....
Nastavljam......nije pomogao ni kafetin.......ni kafa.......a izgleda ni pisanje.Momci su dobro...u stvari jedan je dobro a drugi nije.....ebiga.....opet je prošla komšinica koja juri. Po mozgu mi udara bat njenih nenormalno brzih koraka.....
Upravo je nestala struja u centru........ups radi svoj posao. Server mi je zreo da sredjivanje. Serviser kaže da treba da ubijemo sistem......bolje da se utepam odmah.....dok sve organizujem sada kada je veliki PDV i programeri mi na odmoru......bem ti život.....
Došla struja......i tako.....raduckam po nešto sitno jer za velika dela sposobna nisam i piskaram ovo čudilo od teksta. Malo manje me boli glava ali i dalje imam želju da spavam i usporena sam. Kad mene uhvati ovako od ovog vremena kako li je tek drugima koji nisu tako ekstremno vesele prirode, iskrena da budem više šuntave i brljive nego vesele hahahaha....opet pada kiša....i sutra je rata za kredit....sa naplatom potraživanja je tuga i jad....skupiću nekako pare.....a večeras je utakmica......SRBIJA
....OJHAAAAA
