Dan za danom

Odlazi dan...
dani se u prošlost sele
bez povratka, nisu kao lastavice
ovog leta, beše ih više nego lane
cvkutale i preletale za mušicama.

Odlazi dan...
još jedan u nizu, zapravo,
dva paralerna, isprepletena,
oni koji se pamte i osmeh bude na licu
ili oni koji tugom namrače čelo izboraju.

Odlazi dan...
možda to ja ne vidim...
odlazi moja misao, daleko ispred mene
zastane i čeka, sve sporiji korak
ka njoj me vodi.

Odlazi dan...
odlazim za njim, nepovrat mami
ka sećanjima u kutiji, pisana davno
svedok su postojanja dana, postoji,
postojao je, dan tek izbrojim.

Odlazi...
godina za godinom,
umorim se od broja, uspomena,
davanja i primanja, naslonim glavu
da odmorim, da stignem, misao, da zapišem.

 

[zxy]

Panta rei ali pesme na Krstarici opstaju,bar zasad...
Ne verujem da ti ne vidiš da jesen uveliko dolazi a menščini da to ima neke veze sa ovom tvojom lepom ali setnom pesmom

 

[Tamišarka]

Panta rei ali pesme na Krstarici opstaju,bar zasad...
Ne verujem da ti ne vidiš da jesen uveliko dolazi a menščini da to ima neke veze sa ovom tvojom lepom ali setnom pesmom

Kažeš, "jesen uveliko dolazi" a meni se cini, zapravo nisam sigurna dolazi li to prolece ili jesen leto nam beše polu-jesen-polu-leto... mada, košava uglavnom duva s jeseni i s proleca, ako bi po tome gledali, pitam se, gde se dede leto a gde zima
Vidi sad ovo

Jesen ovogodišnja

Jesen je nešto pobrljavila,
iskočila iz koloseka, sunovratila se
proleću u zagrljaj, zalud je košava
k' pameti priziva, šumom suvog lišća,
kovitlac prašine iscrtava tragove,
one njene šarene jarke, tek da bojom
potvrdu da, svog vremena i trajanja.

Igra se kratkim rukavima, lepršavim suknjama,
podsmehuje se šalu i kapi, jakni pod rukom,
zalud jutrom ponesenom.

Jesen je sebi suprotnost postala,
zimu će kao da prevari, nada se, nada,
dama u šarenim haljinama.