(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
DAN ŠTO SE KRIJE
Mnogo toga mi liči na san
i to tudj…a moj je
i ovaj dan što krije se
sam u sebi
a sam sebi nije dovoljan
anemičan kao i sve
nemoćan kao i svi
zato se krije
ali nema kud
da se sakrije
dan bez snage
ni na svoje da stane ne može vage
lebde mu tasovi u svemiru nestanka
u bestežinskom stanju nedostatka poteza
težina mu fali
težina snage koju smo nekome dali
sada su samo mrtve nade i ideali
sav svemir crni na narod moj se navali.
Dan što se krije
sam po sebi rije
sam izvire svoju vodu
i sam sebe pije
korbačem nemim sam sebe bije
dan što se krije
ne ume da snije…
PS Dobro jutro .....ajde kafa......kasnim......još sam kući....lagano....
.....umoriše se mi ledja od simultanke 
