Da se ne zaboravi!
Predavanje Tatjane Samardžije o francuskim hugenotima. Održano 22.11. 2014. godine u Beogradu.
Naslov predavanja:
Prizori iz života francuskih protestanata u 17. i 18. veku.
Ove godine Srbija obeležava 100 godina od početka I Svetskog rata. A Beograd 70 od oslobođenja po završetku II Svetskog rata. S obzirom na ogromne žrtve koja je ova zemlja podnela sasvim je opravdano sećati se sa zahvalnošću milona ljudi, koji u ovom odbrambenom ratu bili ili žrtve ili branioci.
I dok se države i narodi Evrope i pored sve svoje grešnosti i slabosti sećaju onih najplemenitijih među njima. Koji i u najstrašnjim vremenima su bili kadri stići i uteći i na strašnom mestu postojati. Vernici crkava protestantskog nasleđa sve više i češće zaboravljaju svoje preteče, učitelje i uzore, koje u duhu ekumenizma sve više kritikuju a sve manje poštuju i hvale.
Oni koji se zovu protestantima zaboravljaju da se bez muke sablja ne iskova, niti pjesma ne ispoja. Zaboravljaju da sloboda vere, koju primaju zdravo za gotovo, nije zauvek izvojevana. I da su iste one sile koje koje su je oduzimale u vreme Erazma i Lutera i danas veoma aktivne i da se cilj tih duhovno - političkh sila nimalo nije promenio. Samo su se metode promenile.
Samo su se protestanti promenili.
Predavanje Tatjane Samardžije o francuskim hugenotima. Održano 22.11. 2014. godine u Beogradu.
Naslov predavanja:
Prizori iz života francuskih protestanata u 17. i 18. veku.
Ove godine Srbija obeležava 100 godina od početka I Svetskog rata. A Beograd 70 od oslobođenja po završetku II Svetskog rata. S obzirom na ogromne žrtve koja je ova zemlja podnela sasvim je opravdano sećati se sa zahvalnošću milona ljudi, koji u ovom odbrambenom ratu bili ili žrtve ili branioci.
I dok se države i narodi Evrope i pored sve svoje grešnosti i slabosti sećaju onih najplemenitijih među njima. Koji i u najstrašnjim vremenima su bili kadri stići i uteći i na strašnom mestu postojati. Vernici crkava protestantskog nasleđa sve više i češće zaboravljaju svoje preteče, učitelje i uzore, koje u duhu ekumenizma sve više kritikuju a sve manje poštuju i hvale.
Oni koji se zovu protestantima zaboravljaju da se bez muke sablja ne iskova, niti pjesma ne ispoja. Zaboravljaju da sloboda vere, koju primaju zdravo za gotovo, nije zauvek izvojevana. I da su iste one sile koje koje su je oduzimale u vreme Erazma i Lutera i danas veoma aktivne i da se cilj tih duhovno - političkh sila nimalo nije promenio. Samo su se metode promenile.
Samo su se protestanti promenili.
