DAN OSLOBODJENJA BEOGRADA 20. oktobar 1944

[proka]

Vrlo brzo posle 2000, epidemija "kolektivnog zaborava" zbrisala je 20. oktobar kao zvanični praznik glavnog grada. Pronađeni su novi datumi u aprilu. Onda je 20. oktobra 2009. tadašnji predsednik Rusije Medvedev sa govornice u Sava centru, indirektno, postavio pitanje koje mi nismo postavili sebi:


- Zbog čega se vi, Srbi, stidite da ističete da ste pobedili fašiste? Da smo ih, zajedno, isterali iz Beograda. Vaši partizani i mi.

- - - - - - - - - -

Prošle godine, u ovo vreme, isto se zapitao predsednik Putin. I kad god su ruski predsednici pohodili Srbiju, rastao je zvuk ponosa. Kad "iljušin" odleti, utihne. Kao i ove, 2015. Mlaki protokoli, sa načuljenim ušima, da se slučajno ne naruši mir pojedinih ambasada. A, u vokabularu, tek ponegde se pomenu partizani.

Kao da su neimenovani vanzemaljci oslobodili Beograd!

- - - - - - - - - -

LOKALNI "demokratski" talas pomeo je, svojevremeno, Fjodora Ivanoviča Tolbuhina, oslobodioca Beograda. Uvođenje "višeg" nivoa demokratije, orošavanje istorijskih fakata kroz vizuru sila o čije skute se valjalo umilno protrljati, i pisanje nekih novih istina, oteralo je maršala SSSR iz centra grada.

- - - - - - - - - -

Neko je 1997. procenio da nema više potrebe da ulica koja kreće od Slavije i ide do Čubure nosi ime koje je nosila. Vraćen je Makenzi. Tolbuhina ćete naći kad krenete od Čukaričke padine ka Žarkovu. "Geografija" pomerene pameti.
Još gora sudbina zadesila je maršala Birjuzova. On je netragom nestao. Ime čoveka koji je komandovao tenkistima oktobra 1944, general-pukovnika Vladimira Ivanoviča Ždanova, heroja SSSR i SFRJ je zamenila tabla "Resavska". Bar su mu ostavili spomenik na Avali. Tamo gde je poginuo 19. oktobra 1964, dolazeći na obeležavanje 20. godišnjice oslobođenja Beograda...

- - - - - - - - - -

 

[proka]

- - - - - - - - - -

Prva proleterska udarna brigada u Beogradu oktobra 1944.

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

Он је подсетио да је Град Београд, прошле године на достојан начин обележио седам деценија од ослобођења, као и да ће овај дан убудуће бити обележеван и свечаном академијом у Народном позоришту.

–Једна од првих одлука ове градске власти била је да, коначно Пеко Дапчевић и Коча Поповић добију улице у Београду. Такође, Град Београд ће наћи начина да се одужи и совјестским херојима, пре свега маршалу Толбухину и генералу Жданову чије су улице, нажалост у претходном периоду преименоване – истакао је градски менаџер.

- - - - - - - - - -

Он је навео да су данас на свечаности представници Русије, Украјине и Азербејџана, али и Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе, јер су представници тих нација, поред српске, учествовали у ослобађању Београда од фашизма.

Такође се захвалио представницима амбасада Сједињених Држава, Француске и Велике Британије што су својим присуством увеличали годишњицу, јер смо сви заједно, како је рекао, чинили један велики антифашистички блок.

 

[Rasejani Prorok]

Kako da nas ne bude sramota?
Pravi Beogradajni su saradjivali

a tek posle došli ovi što ih Tito pokro i zajebo
i što ni ne znaju šta je bilo 20.10.

oni taj datum nikad neće pokrenuti na Krsti makar dan ranije

- - - - - - - - - -

[/COLOR]–Једна од првих одлука ове градске власти била је да, коначно Пеко Дапчевић и Коча Поповић добију улице у Београду. Такође, Град Београд ће наћи начина да се одужи и совјестским херојима, пре свега маршалу Толбухину и генералу Жданову чије су улице, нажалост у претходном периоду преименоване – истакао је градски менаџер.
.[/COLOR]

paz funkciju GRADSKI MENADŽER
ma menadžerka rafa u MAXI-ju


nego, najvažnije da su ostale ulice tipa Makedonska, Sarajevska, Dalmatinska, DŽORDŽA VAŠINGTONA (heroj od kradje americkog zlata)

a kad ti gradski manager kaže da su nažalos te ulice ranije preimenovane to znači nažalos da ga bole kita da vrati imena
ali tako ti je to u svetu managera kad oni žale

- - - - - - - - - -

nadjite uljeza

 

[dlugomir]

Vrlo brzo posle 2000, epidemija "kolektivnog zaborava" zbrisala je 20. oktobar kao zvanični praznik glavnog grada. Pronađeni su novi datumi u aprilu. Onda je 20. oktobra 2009. tadašnji predsednik Rusije Medvedev sa govornice u Sava centru, indirektno, postavio pitanje koje mi nismo postavili sebi:


- Zbog čega se vi, Srbi, stidite da ističete da ste pobedili fašiste? Da smo ih, zajedno, isterali iz Beograda. Vaši partizani i mi.

- - - - - - - - - -

Prošle godine, u ovo vreme, isto se zapitao predsednik Putin. I kad god su ruski predsednici pohodili Srbiju, rastao je zvuk ponosa. Kad "iljušin" odleti, utihne. Kao i ove, 2015. Mlaki protokoli, sa načuljenim ušima, da se slučajno ne naruši mir pojedinih ambasada. A, u vokabularu, tek ponegde se pomenu partizani.

Kao da su neimenovani vanzemaljci oslobodili Beograd!

- - - - - - - - - -

LOKALNI "demokratski" talas pomeo je, svojevremeno, Fjodora Ivanoviča Tolbuhina, oslobodioca Beograda. Uvođenje "višeg" nivoa demokratije, orošavanje istorijskih fakata kroz vizuru sila o čije skute se valjalo umilno protrljati, i pisanje nekih novih istina, oteralo je maršala SSSR iz centra grada.

- - - - - - - - - -

Neko je 1997. procenio da nema više potrebe da ulica koja kreće od Slavije i ide do Čubure nosi ime koje je nosila. Vraćen je Makenzi. Tolbuhina ćete naći kad krenete od Čukaričke padine ka Žarkovu. "Geografija" pomerene pameti.
Još gora sudbina zadesila je maršala Birjuzova. On je netragom nestao. Ime čoveka koji je komandovao tenkistima oktobra 1944, general-pukovnika Vladimira Ivanoviča Ždanova, heroja SSSR i SFRJ je zamenila tabla "Resavska". Bar su mu ostavili spomenik na Avali. Tamo gde je poginuo 19. oktobra 1964, dolazeći na obeležavanje 20. godišnjice oslobođenja Beograda...

- - - - - - - - - -

Vidi dragi moj Proko, sad su u modi cetnici, a posto se oni nikako ne mogu dovesti u vezu s oslobodjenjem Beograda onda je to postalo jedna neprijatna tema. Nisam ni znao da su one ulice promenjene. Tuga.

 

[~Kiki~]

"Demokrate" su zbrisale sve što se tiče antifašističke borbe...tuga i sramota !

 

[Bad_Wolf]

Koca Popovic, Peko Dapcevic - dva olosa.

Sremski front - sramota jedna sta su uradili - citavu generaciju momaka su zbrisali. Sramota i jedna bljuvotina njima dvojici dati ulice u Beogradu - kao da se neko podsmeva zrtvama te dvojice. Sramota.

 

[Rasejani Prorok]

jako slabo posećena tema...
Rusi nam prekinuli saradnju sa Nemcima....
zatvorite temu inače će dodju četnici sa politike

 

[Platin]

Ne stidimo se mi isterivanja okupatora, ali je isterivanje vlasnika iz kuca i stanova vec nesto drugaciji pojam. A svakako bismo mogli da se stidimo 56000 ubijenih bez sudjenja, od septembra 1944. do sredine 1945. godine.

 

[proka]

56.000 ubijenih bez sudjenja u beogradu??

 

[Bad_Wolf]

A sta je sa utamnicenima, bez sudjenja?

 

[dlugomir]

56.000 ubijenih bez sudjenja u beogradu??

Ubijenih bez sudjenja je bilo, ali je pomenuti broj svakako preteran.

 

[moonja..]

70.000 streljano

У ослобођeном Бeограду и другим градовима у Србији започeт процeс успостављања новe власти; почeо рад прeких војних судова и разрачунавањe са „класним нeпријатeљима“. У чисткама нeсталe хиљадe људи. ‪#‎oktobar1944‬ ‪#‎Beograd1944‬


- Наредба бр. 1 грађанима Београда, 18. октобар 1944. године, ИАБ
- Први јавни збор у Београду, говори комaндант града генерал-
мајор Љубодраг Ђурић

 

[dlugomir]

I šta, dokaz za sve to je klip koji pocinje s Ricardom Bartonom u filmu ''Sutjeska'' i nastavlja se pricom koju moze pricati svako. A ta naredba je izdata u trenutku kad su jos vodjene operacije i takve mere su u ratnim zonama uvodjene svuda po Evropi. Pazi, bilo je oduzimanja imovine i ubistava, ali nemojte dodavati nule. Ne znam da li je Beograd u tom trenutku ukupno imao toliko stanovnika.

 

[~Kiki~]

Svako pravi istoriju koja mu odgovara....

 

[moonja..]

imaš ovde đurićevu naredbu 18. oktobar
ništa nije tajna i niko se više ne pravi mutav.....

pun je net izvora, a slike razrušenog Beograda, bebe u šahtovima, streljanja i stratišta imaš od stadiona Sinjelića, Pionirskog parka i sve ono o čemu je slobodno pisano...zna se sve, samo se kozojebci prave mutavi....kravu i travu iz krajiških i ostalih pripizdina prvi put videli '45.

- - - - - - - - - -

Svako pravi istoriju koja mu odgovara....

što je stoka napravila da se sakrije odavno ne može....

 

[dlugomir]

Pa da, 18. oktobar, dakle pre kraja operacija. U ratovima su uobicajene naredbe tog tipa. I nemoj verovati u sve sto pise na netu. Mozda zelis da nas ubedjujes kako bi bilo bolje da su Nemci ostali? Nemoj.

 

[Bad_Wolf]

Pa da, 18. oktobar, dakle pre kraja operacija. U ratovima su uobicajene naredbe tog tipa. I nemoj verovati u sve sto pise na netu. Mozda zelis da nas ubedjujes kako bi bilo bolje da su Nemci ostali? Nemoj.

Kako te bre nije sramota da pises ovakve gluposti? Ubijali su posle tzv. oslobodjenja. Malo da te je sram, spram sena nevino ubijenih, opljackanih i na mnoge nacine maltretiranih.

- - - - - - - - - -

I šta, dokaz za sve to je klip koji pocinje s Ricardom Bartonom u filmu ''Sutjeska'' i nastavlja se pricom koju moze pricati svako. A ta naredba je izdata u trenutku kad su jos vodjene operacije i takve mere su u ratnim zonama uvodjene svuda po Evropi. Pazi, bilo je oduzimanja imovine i ubistava, ali nemojte dodavati nule. Ne znam da li je Beograd u tom trenutku ukupno imao toliko stanovnika.

70 000 u Srbiji, bilo bi dobro da pazljivije slusas.

Elem, npr. u Cacku su vise pobili komunisti posle tzv. oslobodjenja - no sto su nemci pobili za vrmee citavog rata, a tamo je bila kaznena ekspedicija.

 

[dlugomir]

Bilo bi dobro da si ti procitao naslov, o Beogradu je ovde rec.

 

[Bad_Wolf]

Bilo bi dobro da si ti procitao naslov, o Beogradu je ovde rec.

Posto se pravis nevest:

pozvao si se na klip i tvrido si da je neko "...dodavati nule." - a na pocetku se kaze da je Srbija u pitanju, ne Beograd - jos ti to napisem i ti se pravis nevest.

Sram da te bude. Mozes da budes decije uvredjen koliko hoces, ali kada vec imas dovoljno godinica da se naslonis na tastaturu, makar malo razmisli da li je neukusno to sto pises ili se prebaci na manje ozbiljne teme.

 

[dlugomir]

Ovde pricamo o Beogradu. Neukusno je recimo sto su promenjena imena ulica koje su bile nazvane po ljudima koji su oslobodili Beograd. Tolbuhin i ostali su predstavljali armiju koja je iznela najveci teret borbe protiv fasizma i podnela najvece zrtve, vece nego svi ostali saveznici zajedno. Toga nema u onom klipu s Bartonom, ali svako ko nije bezao sa casova istorije zna da je tako. Uzgred, takav klip moze da snimi ko god hoce i to naravno ne moze biti dokaz za bilo sta. Svako ko misli da se ovde predstavlja kao ozbiljan sagovornik to bi trebao da zna.

 

[proka]

i na kraju krajeva, partizani su oslobodili beograd od fašista i njihovih slugu..

to je nepobitna istorijska činjenica !!



- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

obrati pažnju na srbina oslodioca u opancima, oficir vioski u sredini slike !!

 

[moonja..]

Ko zna koje je to govedo kamenjarsko, partizansko i gde se preobulo, s obzirom da se ni ne vidi jasno...sa tog ruskog albuma, što ga ovde poturate...

elem, tih dana je u Beogradu važilo "Sakrij ćerku od ruskog vojnika", 2000 silovanih žena...

Sramota za obraz koji nosite da negirate i pravdate i da vas nije briga za nevine civilne žrtve.


A, onda je stiglo oslobođenje... Prava prilika za izvođenje „druge faze revolucije" ukazala se, iza tenkova Crvene armije, oktobra 1944. godine. U oduševljenju što su se dočepali glavnog grada, komunisti su se teško obuzdavali u javnim istupima. „Srbiji nije dovoljno pušteno krvi", rekao je Milovan Đilas u prvoj izjavi iz „oslobođenog" Beograda. „Srbija nema čemu da se nada. Za nju neće biti milosti", rekao je J. B. Tito u govoru na Banjici novembra meseca. Prva izjava „poludivljeg" Slobodana Penezića Krcuna, kako ga naziva pisac knjige „Na strašnom sudu" dr Radoje Vukčević, glasila je: „Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo".

daljŠE...

Ovakav nastup komunista u Srbiji potvrđuju i hrvatski izvori. Prema izjavi Dušana Bilandžića, na sednici Politbiroa Komunističke partije deset dana po zauzimanju Beograda J. B. Tito je rekao: „Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali". (Bilandžić je zabeležio i Titovu izjavu iz 1974, povodom optužbi da novim ustavom Srbiju želi da svede na Beogradski pašaluk. „Pa to i hoću", rekao je.)

Stojan Pribićeveić izvestio je jedan američki list 27. januara 1945. godine da se „posle oslobođenja Beograda... čitavu nedelju dana civili nisu usuđivali da izađu na ulicu". Bila je to posledica strahovitog terora. Prema podacima američkog ministarstva vojske, komunisti su u Beogradu streljali „između 13.000 i 30.000 ljudi".

Mnogo godina kasnije, major OZNA Milan Trešnjić svedočio je da je u kvartu kojim je on komandovao ubijeno 800 civila. A Beograd je imao 16 kvartova. Kada su otkrivena dokumenta OZNA u Zagrebu, ispostavilo se da su komunisti više ljudi ubili u jednom beogradskom kvartu nego u celoj hrvatskoj prestonici.

nastavak:

Pripadnik KNOJ-a, Mija Petrović iz sela Badnjevac kod Kragujevca, stražario je šest meseci ispod Avale, gledajući kako OZNA svake noći strelja civile dovezene kamionima iz Beograda. Dovozili su ih Poko 9-10 časova uveče, sakupljali ih u podrumima kuća beogradskih trgovaca sa leve strane kragujevačkog druma, a onda svlačili i izvodili na streljanje. „Slušao sam i plač i jauk tih žrtava dok su ih ti beogradski oznaši tukli, rukama, nogama i kundacima, jer su se oni jedva kretali, a jaka zima, oni jadnici goli", svedočio je Petrović. On je takođe pokazao masovnu grobnicu, odnosno nekadašnji nemački rov za stojeći stav dug oko kilometar i po, od skretanja za Ralju prema Beogradu, tik iznad druma. Kako je koja grupa streljana, rov je zatrpavan, a i danas se vide kasnije nastala ulegnuća. „Za onih šest meseci dok sam ja bio po stražama, verujem da je pobijeno najmanje 10.000. A koliko je u novembru i decembru, pa i u oktobru 1944. postreljano, ne znam, ali sam slušao od drugih da su za ta dva-tri meseca streljali masovnije", kaže Mija Petrović.

Druga masovna grobnica nalazi se u negdašnjim Belimarkovićevim voćnjacima na Banjici. Ovde je tokom rata bilo najveće nemačko podzemno skladište benzina na Balkanu. Komunisti su celo skladište napunili leševima, pa su pored kopali nove masovne grobnice, kao i u Lisičjem potoku, u Železničkoj koloniji i na mnogim drugim mestima. Istovremeno, koncentracioni logor na Banjici nije prestao da radi, samo je promenio čuvare.

 

[proka]

pa kad su se četnici tako sršano "borili" protiv okupatora naše domovine, koji je ima ceo policijski bataljon "vezan" u srbiji zbog četničkih napada

kako kažu četničke čitanke

- - - - - - - - - -

HITLEROV DIPLOMATA O ČETNICIMA: Zajedno smo ratovali protiv partizana!


- - - - - - - - - -

I pre 1943. četnici su povremeno sarađivali s Nemcima protiv partizana. Srbija je bila toliko mirna za Nemce da su u njoj krajem leta 1944. držali samo jedan nepopunjeni policijski bataljon


- - - - - - - - - -

Nemci i Italijani su za četnike postali neprijatelj broj dva, piše Nojbaher, zahvaljujući napadima partizana i zbog odbacivanja od strane saveznika zbog čega su “odustali od aktivne borbe protiv okupatora” i bili potpuno “gurnuti u naručje Nemaca” jer su se “samo od njih mogli nadati da će dobiti oružje i opremu”. On napominje da su se i pre njegovog dolaska u Beograd 1943. četnici “protiv Titovih partizana borili ili sami ili zajedno sa nemačkim ili italijanskim jedinicama”, a nakon toga se to dodatno intenziviralo.


“Uskoro posle otvorenog sukoba sa Englezima, nekoliko četničkih vojvoda obratilo se molbom nemačkom vojnom zapovedniku, s ciljem da zaključe pakt o nenapadanju. U novembru 1943. zaključen je pakt Nemaca sa četničkim vojvodama Kalabićem, Keserovićem, Lukačevićem i drugima. U ugovoru je stajalo, da će potpisnici pakta poštovati primirje, da se neće napadati, a od slučaja do slučaja će sarađivati u borbi protiv zajedničkog neprijatelja, protiv Titovih partizana.”

- - - - - - - - - -

http://www.telegraf.rs/vesti/908038...ma-zajedno-smo-ratovali-protiv-partizana-foto

- - - - - - - - - -

​da se vratimo na temu sa jednim pitanjem nad pitanjima:

btw, ako to nije istina, zašto četnici nisu pre partizana oslobodili beograd?

 

[moonja..]

Ne spinuj temu sa dronjčama sa kojima niste bili u kolaboraciji nepune dve godine "ratovanja"...

Ovo nije tema o tome..ne troluj i ne spinuj.

Sram te bilo.

 

[proka]

Jugoslovenska kinoteka pripremila je, u sklopu obeležavanja 70 godina od oslobođenja Beograda, obimnu izložbu “Oslobođenje Beograda, okom filmske kamere”, koja će svečano biti otvorena 17. oktobra u novoj zgradi Kinoteke u Uzun Mirkovoj.
Posetici će biti u prilici da vide, pored klasične postavke fotografija i kadrova iz filmova o oslobođenju Beograda, i multimedijalnu prezentaciju, kao i filmske kamere i foto aparate iz tog perioda.
Autor izložbe je upravnik Filmskog arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović, sa saradnicima.

Izložba će biti otvorena u Kinoteci do 31.oktobra, a posetioci je mogu pogledati radnim danima od 10 do 18 sati.

Povodom 70 godina od oslobođenja Beograda, Jugoslovenska kinoteka prikazaće od 16. do 19. oktobra i ciklus domaćih i stranih filmova posvećenih bitkama u Drugom svetskom ratu i drugim temama tog perioda.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.