Da li ste imali sreće da pogledate film "Dan mrmota"? U tom filmu Bill Murray glumi Phil Connersa, novinara, koji se bavi vremenskom progozom i koga njegova TV stanica šalje da izveštava o Danu mrmota koji se slavi u Pensilvaniji. Za njega je užasno ponižavajuće da izveštava o nekom glodaru koji na osnovu svoje senke predviđa kakvo će vreme biti, ali ipak mora, da ne bi izgubio posao. Muči se, grči, stenje, odlično igra ulogu žrtve. Na kraju, treba da istrpi taj jedan dan i da beži odatle.
Ali, sutra ujutru se budi u istom krevetu, sat-alarm zvoni u isto vreme, na isti način. Mora da istrpi još jedan dan. I ponovo tako, ponovo, ponovo, ponovo. Hiljadu potpuno identičnih dana sa identičnim ograničenjima i mogućnostima. Svakoga dana Philovo verovanje da je sve klopka materijalizuje se u vidu još jednog dana koji ceo bude klopka.
Bezbroj puta bezuspešno pokušava da izvrši samoubistvo. Sledećeg jutra ponovo se probudi u istom krevetu, a sat-alarm ponovo zvoni u isto vreme i na isti način. Očigledno je neizvodljivo da umre, ma koliko bio očajan i želeo da pobegne odatle. Isti dan, isti ljudi, ista igra, sve isto, bez izlaza.
Ova izmišljena priča skoro besprekorno pokazuje kako karma (koja je isto tako fikcija!!!) funkcioniše.Za one koji još uvek nisu počeli da razmišljaju o promeni percepcije dok gledaju veliku sliku života u kojoj ne postoje žrtve, život se stalno ponavlja, kao što se Philu ponavlja Dan mrmota. Kao što reče Yogi Berra: "Sve to je "deja vu", pa ispočetka".
Konačno Phil, pošto je sve probao, uvidevši da ne postoji izlaz, počinje da razmišlja o tome da ravije neki svoj talenat. Kako ima bezbroj života, ima više nego dovoljno vremena da nauči da svira klavir, vaja, nauči napamet celu francusku poeziju. Tako on postane izuzetno talentovani genije, a potreban mu je po jedan dan (tj. životni vek) da maksimalno razvije neki talenat.
Njegov pogled na život najviše oplemenjuje to što je zaljubljen u TV producenta Ritu (igra je Andie McDowell). Kada je u njenom društvu on uživa i malo po malo zaboravlja na materijalistički pogled na svet.
Pošto proživi desetine hiljada dana (tj. života) u kojima uvek po malo poveća svoju sposobnost da voli, osvane novi dan. Kada se to konačno desi, Phil je promenio pogled na život! Potpuno je spreman da sada istraži kako je to živeti na sasvim drugi način. Shvata da oni koji sebe doživljavaju kao žrtve okolnosti, uopšte nisu nikakve žrtve. Shvata da oni ("žrtve") samo proživljavaju rezultate i manifestacije svog sopstvenog sistema verovanja. Shvata da, umesto da pruža otpor sopstvenoj kreaciji, može svoju pažnju da preusmeri na razvijanje osećaja ljubavi kao ličnog iskustva. Shvata da naše misli kreiraju našu realnost i da niko nije žrtva karme.. i da, za one koji ovo nisu shvatili, život teče svaki dan kao Dan mrmota.
Ako se branimo kada smo napadnuti, igramo igru koja se zove karma i koja je igra bez kraja. Otpor izaziva ponovni napad. To je zakon karme. Napad i odbrana bukvalno mogu da se igraju do kraja vremena. Za mir nije odgovoran naš protivnik. Naša odgovornost je da izaberemo da izađemo iz igre. Ne opraštamo mi zato što neko zaslužuje, ili zato što je to pristojno. Praštamo zato što svako od nas zaslužuje mir. Umesto stalnog opiranja, zaslužuje svako od nas da iskusi ljubav prema samom sebi. Jer, kada istražujemo šta znači mir i ljubav prema sebi, shvatimo koncept praštanja. Praštanje momentalno prekida neprekidno ponavljanje karme.
"Dan mrmota" nosi jednu univerzalnu poruku o zarobljenosti sopstvenog duha i koliko je istinita teza da sami krojimo svoju sudbinu. I poruku da činimo dobra dela i volimo svet oko sebe, nevezano za to koliko on delovao sumorno.
Ali, sutra ujutru se budi u istom krevetu, sat-alarm zvoni u isto vreme, na isti način. Mora da istrpi još jedan dan. I ponovo tako, ponovo, ponovo, ponovo. Hiljadu potpuno identičnih dana sa identičnim ograničenjima i mogućnostima. Svakoga dana Philovo verovanje da je sve klopka materijalizuje se u vidu još jednog dana koji ceo bude klopka.
Bezbroj puta bezuspešno pokušava da izvrši samoubistvo. Sledećeg jutra ponovo se probudi u istom krevetu, a sat-alarm ponovo zvoni u isto vreme i na isti način. Očigledno je neizvodljivo da umre, ma koliko bio očajan i želeo da pobegne odatle. Isti dan, isti ljudi, ista igra, sve isto, bez izlaza.
Ova izmišljena priča skoro besprekorno pokazuje kako karma (koja je isto tako fikcija!!!) funkcioniše.Za one koji još uvek nisu počeli da razmišljaju o promeni percepcije dok gledaju veliku sliku života u kojoj ne postoje žrtve, život se stalno ponavlja, kao što se Philu ponavlja Dan mrmota. Kao što reče Yogi Berra: "Sve to je "deja vu", pa ispočetka".
Konačno Phil, pošto je sve probao, uvidevši da ne postoji izlaz, počinje da razmišlja o tome da ravije neki svoj talenat. Kako ima bezbroj života, ima više nego dovoljno vremena da nauči da svira klavir, vaja, nauči napamet celu francusku poeziju. Tako on postane izuzetno talentovani genije, a potreban mu je po jedan dan (tj. životni vek) da maksimalno razvije neki talenat.
Njegov pogled na život najviše oplemenjuje to što je zaljubljen u TV producenta Ritu (igra je Andie McDowell). Kada je u njenom društvu on uživa i malo po malo zaboravlja na materijalistički pogled na svet.
Pošto proživi desetine hiljada dana (tj. života) u kojima uvek po malo poveća svoju sposobnost da voli, osvane novi dan. Kada se to konačno desi, Phil je promenio pogled na život! Potpuno je spreman da sada istraži kako je to živeti na sasvim drugi način. Shvata da oni koji sebe doživljavaju kao žrtve okolnosti, uopšte nisu nikakve žrtve. Shvata da oni ("žrtve") samo proživljavaju rezultate i manifestacije svog sopstvenog sistema verovanja. Shvata da, umesto da pruža otpor sopstvenoj kreaciji, može svoju pažnju da preusmeri na razvijanje osećaja ljubavi kao ličnog iskustva. Shvata da naše misli kreiraju našu realnost i da niko nije žrtva karme.. i da, za one koji ovo nisu shvatili, život teče svaki dan kao Dan mrmota.
Ako se branimo kada smo napadnuti, igramo igru koja se zove karma i koja je igra bez kraja. Otpor izaziva ponovni napad. To je zakon karme. Napad i odbrana bukvalno mogu da se igraju do kraja vremena. Za mir nije odgovoran naš protivnik. Naša odgovornost je da izaberemo da izađemo iz igre. Ne opraštamo mi zato što neko zaslužuje, ili zato što je to pristojno. Praštamo zato što svako od nas zaslužuje mir. Umesto stalnog opiranja, zaslužuje svako od nas da iskusi ljubav prema samom sebi. Jer, kada istražujemo šta znači mir i ljubav prema sebi, shvatimo koncept praštanja. Praštanje momentalno prekida neprekidno ponavljanje karme.
"Dan mrmota" nosi jednu univerzalnu poruku o zarobljenosti sopstvenog duha i koliko je istinita teza da sami krojimo svoju sudbinu. I poruku da činimo dobra dela i volimo svet oko sebe, nevezano za to koliko on delovao sumorno.
i opet ću
