(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci
DAN KAO NAR
Juče....umoran i ne baš veseo dan (a svi su slični) jer teško je, ali ne i nemoguće, a ja nekako volim te izazove, i u ovoj situaciji i samoći, veseliti se sam sa sobom dok te ljudi kroz veliki izlog gledaju a i komšije, mada je ova krojačica preko puta mene, koja ima direktan pogled, navikla da me vidi kako sedim sama u kancelariji i smejem se nekom postu, poruci, diskusiji, šali hahaha ili u telefonske slušalice....ili je samo nečija unutrašnja lepota izazvala blaženi osmeh na licu, pa on stoji....stoji...još dugo dok me prati kroz rad....Da, moj drugar osmeh je tu i kad pogledam u buket šarenih ruža iz mog dvorišta od raznih fela načinjen.....tu je u kesi gde lagodno stoje jedna činija sa pilećom mućkalicom koju spremih prethodne večeri za ručak i to naravno u neke sitne sate...osmeh u svim ovim registratorima koji su nečiji životi, životi čitavih porodica...smeh u telefonskim razgovorima dok šaljivo vičem na klijenta jer je nešto zbrljao pa ja sad treba da vadim fleke hahaha.... Čak su navikli i roditelji i bake i deke koji klince dovode u predvečerje na časove engleskog u lokal do mene da me vide kako se smejem ili smešim sama sa sobom sedeći ispred kompa hahahaha Samo, kad počne novi tečaj, pa se klinci promene...pa malo vremena treba odraslima da ustanove da u kancelariji nema nikog osim mene hahahaha U svakom slučaju, lepota postojanja je u meni i Bogu hvala na njoj jer je osnov lakoće postojanja....samo lak možeš postojati ...težak, padaš na dno.
I tako.....dan pun tenzija i rada, osmeha duše, malo ljutnje i malo glasnog smeha ...običan dan.....kao nar. Prijao mi je odlazak do banke. Svetao, rezak vazduh leluja oko butina u pantalonama i prosto prija njegov dodir. Tamo, gužva na platnom prometu, i ne bi bio problem da nije tu čovek koji donosi baš mnogo papira svakog dana....dakle, ovo će da potraje. Sedenje u holu banke odlučih da zamenim sedenjem u obližnje kafiću.....naravno, napolju i naravno, stolice su sve na gomili ali stolovi još lenčare na suncu. Izvukoh stolicu, udjoh u kafić, naručih kapućino i rekoh da mi donesu napolje. Nijanse belog i žućkasto-braonkastog plešu...usuh šećer i kašičica zaroni u tu mekotu. Posmatram kako se pramenovi belog i braonkastog mešaju, prepliću, nestaju i nastaju....kao osmeh.....kao ljudi....kao život što se meškolji u istoj, našoj šolji a opet uvek drugačiji.....život retko ima jake boje...to su uglavnom neki veliki dogadjaji, preokreti, treni sudbine....izmedju, ono što živimo, su nijanse, naše nijanse. Kakve će one biti u našoj šolji dok mešamo život ili on nas, odlučujemo mi. Moja je šolja baš kao ova u koju gledam i smešim se ovom svom poredjenju i činjenici, meni odavno poznatoj, da ama baš svašta može misao da mi izmami i nekakav zaključak donese.....da, baš ovakva, svetla, topla, nekako poznata i nepoznatima, blago slatka i ujedno blago gorka. Nebo kao staklo....plavo...sunčano je a prohladno...baš kako volim jer bisti glavu ta hladnoća pa se osećam živom..ljudi žure, prolaze, pričaju, podižu novac na bankomatu, automobili jure....trudna mlada žena prolazi zračeći lepotom dok se lagano gega ...radnik unosi puna kolica džakova kafe u kafić uz bučno zdravljenje sa radnicima.....penzioneri nešto čekaju ispred banke...gospodja sa uvoštenim licem, prava kao strela od ukočenosti prolazi kraj mene i ćušnu stolicu povelikom tašnom...zakoračih na moj „put za nigde“ uz osmeh i smiraj duše...mmmmm
Pred polazak kući, oko 19 sati dan začini i razgovor sa jednim komadom mene. Težak razgovor, prepun mladenačke neverice i razočarenja u ljude, život, ali, divan, topao, prisan. Komad mene je pametan i umoran, ali pameti nepomućene sujetom i besom...sve je rekla što bih i sama, i sve sam rekla što bi i ona sama, ali eto, treba joj potvrda misli ....treba joj mama....i mama je tu, uvek....divno je kad je mama uvek tu.... Spuštam slušalicu ponosna na taj komadić mene, uključujem snimanje podataka, zovem veliki komad mene da dodje po mene.
Razdragano čupavo lajanje dočekuje mamu......hahaha....skakanje, jurnjava...nema šansi da obuzdam tu ljubav, a i ne trudim se...jedino se trudim da u štiklama preko onog kamena prodjem a da me ne obore, posebno Meš koji je jak kao bik i ima pravolinijsko kretanje...kod njega nema skretanja hahahah
„Maco, idem da se presvučem i uključim mašinu za veš a ti hoćeš da nam skuvaš po jednu malu kafu, baš mi se pije?“
Mrak je odavno obavio sve....u mrak dolazim, u mrak odlazim....ali svuda oko mene je svetlo......pomisao koja me nasmeši dok sedam u svoju fotelju. Priču o danu prekidaju zvuci klavira koji se čuju sa tv-a. Ućutasmo oboje, kafa miriše, Meš je na podu sklupčan, Šaša u svojoj fotelji kao beli smotuljak....moj čovek tu, u svojoj fotelji...mir...i zvuci klavira......
Prelepa emisija o virtuozima pijanistima, ljudima koji su obeležili svojom neverovatnošću ovu umetnost. Snimci razgovora sa njima, sa ljudima koji su ih dobro poznavali, poneka dogodovština, stari snimci njihovih maestralnih izvodjenja, za neke sam čula, za neke velikane nisam. I onda priča o pijanisti koji je madjarski rom. Poznat je po neverovatnom izvodjenju dela Lista mada kažu da je fenomenalno izvodio i Mocarta, Šopena, Šumana .Čovek koji je svirao sve, voleo pse, otišao u Francusku gde je stekao slavu. Arhivski snimci.....neko drugo vreme....anegdota da ulaze u jedan lokal u kome znaju da ovaj pijanista svira...čuje se List, klavirska bravura za dve ruke...pitaju ko je drugi pijanista...“Nema drugog, samo Šifra „(Cziffra Georges). Jedan od 20 najvećih virtoza pijanista. Veliki tv ekran posta slika klavijature i ruku, neverovatno brzih ruku....i note napuniše sobu...svega par sekundi je bio tekst šta svira i ko svira...nisam stigla da zapišem. Toliko sam bila pod utiskom tog izvodjenja i cele emisije, oboje smo bili, da sam odmah nakon njenog završetka i prostiranja veša sela za komp i počela da guglam....ali nisam našla ništa....opčinjena muzikom i majstorkom tehnikom nisam se setila ni da zapišem ime pijaniste već sam samo zapamtila izgovor Šifra.....ukucavala sam svašta u pretraživač, ali ništa. U tekstu o toj emisiji pominju se ostali izvodjači ali njega nema.....bar da znam kako se piše pa bih lakše našla...ovako....
Nakon toga pitah prijatelja da li zna kako da nadjem, opisah više svoj osećaj nego što sam dala podataka.... Reče, daće sve od sebe da noćas nadje na osnovu ono malo informacija koje sam dala.
„Noćas? Nemoj molim te, trebaš da spavaš, sutra se radi.....kud ti i rekoh bre“
„Ne brini ništa.....laku noć“
„Laku noć“.
Dan kao nar, prepun svetlih duša, sklopi oči ušuškan u zelene grane borava.
Jutros, dodjem pre 6 u kancelariju.... i provedem vreme pišući ovo uz ono što sam sinoć slušala...lepo lepo vidi i ne bih svoju lepotu i lepotu ljudi oko mene menjala nizašta
Hvala duši što je svojom dobrotom omogućila da ova divota ostane zapisana u mojoj knjigici
PS Dobro vam jutro blogeri.....
pa dalje u dan...kasniiiiiiiiiiim.....al kad ubacim u desetu brzinu i sve oko mene, ću ga stignem 
i ja sam uživala ispisujući sebe....i smešim se i dalje 
tebi lakše s Tacom....msm...bolje da mislim naglas 
