Jedna napomena - uvek gledati originale, nikad prevode. Jedino iz originala može da dođe do povezivanja izvora sa izvorom izvora, a ovde je to Nestorova hronika
:
Се повести времяньных лет, откуду есть пошла Ру
ская зем[л]я, кто въ Киеве нача первее княжити,
и откуду Руская земля стала есть.
Се начнемъ повесть сию. По потопе первие сынове
Ноеви разделиша землю: Симъ, Хамъ, Афетъ.
И Яся въстокъ Симови: Персида, Ватрь, то же
и до Индикия в долготу и в ширину, яко
же рещи от въстока и до полуденья, и Сурия, Индия,
по Ефратъ реку, Вавилонъ, Кордуна, Асуряне,
Мисопотамира, Аравия Старейшая, Елма
исъ, Инди, Равия на вся. Хамови же яся полу
деньная страна: Еюпетъ, Ефивопья, прилежа
щия ко Индомъ, другая же Ефивопья, из не
яже исходить река ефиопьская Чермна, те
кущи на въстокъ, Авифаникии прилежащи
до Куриниа, Маръмарья, Асуритисиу, и дру
гая, Нумидья, Масурия, Мавританья, проти
ущи Гадире. Сущимъ же ко встокомъ имать
Киликию, Памъфилию, Писидию, Мосию, Лука
онию, Фругию, Камалию, Ликию, Карию, Лудью,
Масию другую, Троаду, Салиду, Вифунию, Ста
рую Фругию. И островъ неки имать: Саръдани
Критъ, Купръ, и реку Геону, зовемую [Нилъ].
Афету же яша полунощныя страны и западн[ыя]:
Мидия, Алъванья, Аръвинья Малая и Вели
кая, Каподокия, Фефлагони, Галатъ, Влехи
съ, Воспорий, меоти, дереви, гаръмати, таври
ани, Сируфья, фраци, Макидонья, Алма
тия, Луеи, Фесалья, Локрия, Пеления, яже
и Полопонисъ наречеся, Аркадъ, Япиронья,
Илюрикъ, словене, Лухитая, Анъдриокия,
Оньдреятиньска пучина. Имать же и остро
вы: Вротанию, Сикилию, Явию, Родока, Хиона,
Лезовона, Кофирана, Вакунофа, Кефалинья,
Ифакину, Керькуру, часть всячьския страны,
нарицаемую Онию, реку Тигру, текущи ме
жю Миды и Вавилономь; до Понетьского мо
ря, на полънощныя страны, Дунай, Дьнестръ
и Кавкайсинския горы, рекше Угорьски, и отт
уде доже и до Днепра, и прочая реки: Десна, При
петь, Двина, Волховъ, Волъга, иже идеть на всто
къ, въ часть Симову. В Афетове же части седять
русь, чюдь и вси языци: меря, мурома, весь,
моръдва, заволочьская чюдь, пермь, печера,
ямь, угра, литва, зимегола, корсь, сетьгола,
любь. Лях[о]ве же и пруси, чюдь преседять к морю
Вяряжьскому. По сему же морю седять варя
зи семо ко въстоку до предела Симова, по т[о]
му же морю седять къ западу до земле Агнян
ски и до Волошьски. Афетово бо и то колено: варя
зи, свеи, урмане, русь, агняне, галичане, волъ
хва, римляне, немци, корлязи, веньдици,
фрягове и прочии, доже приседять от запада къ
полуночью и съседяться съ племянемъ Хамовым.
Сим[ъ же], и Хамъ и Афетъ, разделивше землю, жре
бьи метавше, не преступати никомуже въ жр
ебий братень, живяхо кождо въ своей части. Бы
сть языкъ единъ. И умножившемъся человекомъ на
земли, помыслиша создати столпъ до небесе въ
дни Нектана и Фалека. И собрашася на месте
Сенаръ поли здати столпъ до небесе и градъ около е
го Вавилонъ, и созда столпъ то за 40 лет, не сверше
нъ бысть. И сниде Господь Богъ видети градъ и столпъ, и рече Господь:
«Се родъ единъ и языкъ единъ». И съмеси Богъ язы
кы, и раздели на 70 и 2 языка, и расъсея по все
й земли. По размешеньи же языкъ Богъ ветромъ
великимъ разраши столпъ, и есть останокъ е
го промежю Асюра и Вавилона, и есть въ высо
ту и в лета
многа хранимъ останокъ. По размешеньи же
столпа и по разделеньи языкъ прияша сынове
Симови въсточныя страны, а Хамови сынове по
луденьныя страны. Афетови же прияша за
падъ и полунощныя страны. От сихъ же 70 и 2
языку бысть языкъ словенескъ, от племени Афето
ва, нарци, еже суть словене. Во мнозехъ же время
нехъ сели суть словени по Дунаеви, где есть ныне
Угорьска земля и Болгарьска.
От техъ словенъ
разидошася по земле и прозвашася имены сво
ими, где седше на которомъ месте. Яко при
шедше седоша на реце имянемъ Марава, и
прозвашася морава, а друзии чеси нарекошася.
А се ти же словени: хровате белии, серебь и хо
рутане. Волхомъ бо нашедшемъ на словени на
дунайския, седшемъ в них и насилящемъ имъ.
Словени же ови пришедше седоша на Висле, и
прозвашася ляхове, а от техъ ляховъ прозвашася
поляне, ляхове друзии лутичи, ини мазовшане,
ини поморяне. Тако же и ти словене, пришедше,
и седоша по Днепру и нарекошася поляне, а дру
зии древляне, зане седоша в лесех, а друзии седо
ша межю Припетью и Двиною и нарекошася дре
говичи, речьки ради, яже втечеть въ Двину, имя
немь Полота, от сея прозвашася полочане. Слове
ни же седоша около езера Илмеря, прозвашася сво
имъ имянемъ, и сделаша градъ и нарекоша и́ Но
въгородъ. А друзии седоша по Десне, и по Семи, и по
Суле и нарекоша северъ. Тако разидеся слове
ньский языкъ, тем же и грамота прозвася сло
веньская. Поляномъ же жившимъ особе по гора
мъ симъ, бе путь изъ Варягъ въ Греки, и изъ Гре
къ по Днепру, и верхъ Днепра волокъ до Ловоти,
по Ловоти внити в Ылмерь озеро великое, из не
гоже озера потечеть Волховъ и вътечеть в озеро
великое Нево, того озера внидеть устье в море
Варяжьское. И по тому морю ити до Рима, а от
Рима прити по тому же морю ко Царюгороду, а от
Царягорода прити в Понотъ моря, в неже втечет
Днепръ река. Днепръ бо потече из Оковьскаго ле[са],
и потечеть на полъдне, а Двина ис того же леса
потечет, а идеть на полунощье и внидет в мо
ре Варяжьское. Ис того же леса потече Волга на
въстокъ и вътечеть семьюдесятъ жерелъ в мо
ре Хвалисьское. Тем же и из Руси можеть ити
в Болгары и въ Хвалисы, наста въстокъ доити
въ жребий Симовъ, а по Двине въ Варяги, изъ
Варягъ до Рима, от Рима до племени Хамова. А
Днепръ втечеть в Понетьское море жереломъ,
https://expositions.nlr.ru/LaurentianCodex/_Project/page_Show.php?list=10&n=2
Сим пак и Хам и Јафет, раздијелив земљу, ждријеб бацивши,
ријешише да нико не смије ступити у дио братов, и живљаху сваки у
свом дијелу. И би народ један. И када се умножише људи на земљи,8)
замислише да саграде стуб до неба, у дане Јокатана и Фалека.9) И
сакупише се на мјесту Сенар поља да граде стуб до неба и град око
њега Вавилон; и градише стуб тај 40 година, и не би завршен. И сиђе
Господ Бог да види град и стуб, и рече Господ: "Ево рода једнога и
народа једнога". И смијеша Бог народе, и раздијели на 72 народа, и
расија по свој земљи. Послије но што смијеша народе Бог вјетром
великим разруши стуб; и јесте остатак његов између Асирије и Вави-
лона, и има у висину и у ширину 5.433 лаката,10) и много је година
да се чува овај остатак.
Послије рушења стуба пак и послије диобе народа, узеше Симови
синови источне стране, а Хамови синови - јужне стране, Јафетови пак
узеше запад и сјеверне стране. Од ова наиме 72 народа би и народ
словенски, од племена Јафетова - Норици, који и јесу Словени.11)
Послије много времена сјели су Словени уз Дунав, гдје су данас
Угарска земља и Бугарска.
Од ових Словена разиђоше се Словени по
земљи и назваше се именима својима по мјестима гдје сједоше. Они
који дошавши сједоше уз ријеку по имену Морава, и назваше се Морава,
а други се Чеси назваше. А ово су још ти исти Словени: Бијели Хрвати,
и Срби, и Хорутани.12) Када Волоси нападоше на Словене на дунавске,13) и
сједоше међу њих и угњетаваху их, Словени пак ови дођоше и сједоше
уз Вислу, и прозваше се Љаси, а од ових Љаха назваше се Пољаци;
други Љаси су - Љутичи, неки - Мозовшани, а неки - Поморјани.
Тако исто и ови Словени дођоше и сједоше уз Дњепар и назваше
се Пољани, а други Древљани, зато што сједоше у шуме; а неки сједоше
између Припјате и Двине и назваше се Дреговичи; неки сједоше уз
Двину и назваше се Полочани, ријечице ради што утиче у Двину, именом
Полота, од ње се и назваше Полочани. Словени пак који сједоше крај
језера Иљмена, прозваше се својим именом - Словени, и саградише
град и назваше га Новгород. А други сједоше уз Десну, и уз Сејму, и
уз Сулу, и назваше се Северјани. И тако се разиђе словенски народ,
а по њему се и писмо назва "словенско".
Када су пак Пољани живјели одвојено по горама овим, онда
бје пут из Варјага у Грке и из Грка по Дњепру, а у горњем току Дњепра
- вуча по суву до Ловоте, а по Ловоти може се ући у Иљмен, језеро
велико; из овог језера пак истиче Волхов и утиче у језеро велико Ново,
а овог језера ушће улази у море Варјашко.14) И по овом мору може
се пловити до Рима, а од Рима може се доћи по том истом мору Цари-
граду, а од Цариграда може се доћи у Понтско море, у њега пак утиче
Дњепар ријека. Дњепар пак извире из Оковске шуме и тече на југ, а
Двина из те исте шуме извире и иде на сјевер и утиче у Варјашко
море. Из те исте шуме тече Волга на исток и увире са седамнаест
рукаваца у море Хвалиско.15) Тако и из Русије може се ићи по Волги у
Бугаре и у Хвалис,16) и на исток доћи у област Симову, а по Двини у
Варјаге, из Варјага до Рима, од Рима пак и до племена Хамова. А
Дњепар делтом утиче у Понтонско море, које слови за руско, - уз
њега је учио, како кажу, свети Андреј, брат Петров.
Када је Андреј учио у Синопу17) и када је дошао у Корсуњ,
дозна да је близу од Корсуња до ушћа Дњепра, и зажели да пође у
Рим, и доплови у ушће Дњепра, и одатле пође узводно по Дњепру. И
https://hramsvgeorgija.rs/download/povijest-minulih-ljeta-ili-nestorov-ljetopis/
):
