just men
Ističe se
- Poruka
- 2.212
Dugo se već rešavam da podnesem zahtev za razvod braka.
Ne bitno zašto,pošto sam prošle nedelje postigao dogovor sa suprugom oko podele imovine i starateljstva nad decom,rešio sam da zahtev odnesem danas tj u Ponedeljak.
Ustanem ti ja tako rano,kad ono kao što vam je već poznato,kiša lije kao iz kabla,raspoloženje ravno nuli,inače mrzim kišu.Sednem ti ja u auto,kad nema ključeva u autu,sestrini klinci izvadili i negde zaturili,pogadjate naravno,tražio i našao za oko 20.min.
Ok.upalimauto i krenem nakon nekih 100.metara auto se gasi u vožnji,nema šanse da se ponovo upali.Guram ga u stranu i nastavljam do autobuske stanice.Ulazim u autobus sav pokisao i nakon nekih 4.stanice na semaforu udara jednog juga od pozadi,ništa strašno čak se i ne vidi nikakvo oštećenje na jugu,ali naša srpska posla...Izlazim iz busa i pošto sam imao još neke dve stanice do suda rešim pešaka da idem pa neka kisnem.
Najzad stižem u sud i predajem zahtev,naravno i tu sam se načekao na šalteru 11.da bi neakon nekih 15-20.min. službenica sa šaltera 14.rekla da donesem kod nje papire.
Krećem kući i ulazim u autobus,ulaze neki cigančići i počinju da sviraju i peva klinac pesmu od Marinka Rokvića - Jedina moja
Tu se naravno otvaram i dajem cigančiću na opšte zaprepaštenje putnika 200.dinara i pomazim po glavi.
Dolazim do kola koja normalno startuju kao da se ništa nije desilo,nikakav kvar...
Da vam pravo kažem,jedva čekam da prodje ovaj dan...
I na kraju se pitam;"Da nije meni nešto govorilo da ne predajem danas taj zahtev"
ili je to samo ""Marfijev zakon""
Ne bitno zašto,pošto sam prošle nedelje postigao dogovor sa suprugom oko podele imovine i starateljstva nad decom,rešio sam da zahtev odnesem danas tj u Ponedeljak.
Ustanem ti ja tako rano,kad ono kao što vam je već poznato,kiša lije kao iz kabla,raspoloženje ravno nuli,inače mrzim kišu.Sednem ti ja u auto,kad nema ključeva u autu,sestrini klinci izvadili i negde zaturili,pogadjate naravno,tražio i našao za oko 20.min.
Ok.upalimauto i krenem nakon nekih 100.metara auto se gasi u vožnji,nema šanse da se ponovo upali.Guram ga u stranu i nastavljam do autobuske stanice.Ulazim u autobus sav pokisao i nakon nekih 4.stanice na semaforu udara jednog juga od pozadi,ništa strašno čak se i ne vidi nikakvo oštećenje na jugu,ali naša srpska posla...Izlazim iz busa i pošto sam imao još neke dve stanice do suda rešim pešaka da idem pa neka kisnem.
Najzad stižem u sud i predajem zahtev,naravno i tu sam se načekao na šalteru 11.da bi neakon nekih 15-20.min. službenica sa šaltera 14.rekla da donesem kod nje papire.
Krećem kući i ulazim u autobus,ulaze neki cigančići i počinju da sviraju i peva klinac pesmu od Marinka Rokvića - Jedina moja
Dolazim do kola koja normalno startuju kao da se ništa nije desilo,nikakav kvar...
Da vam pravo kažem,jedva čekam da prodje ovaj dan...
I na kraju se pitam;"Da nije meni nešto govorilo da ne predajem danas taj zahtev"
ili je to samo ""Marfijev zakon""
