Daleka putovanja

[WEISHAUPT]

Dugoočekivana druga knjiga Robert Monroe-a "Far Journeys" objavljena je 1985. pokrivajući period od 1971-1985. Elizabet Kubler Ross je napisala: "Daleka putovanja" je divna knjiga. Opisuje, po prvi put, u lako shvatljivoj formi, ciklus ljudske egzistencije kroz život i smrt."

Monroe Institut je svoje prve godine rada bazirao na Hemi-Sync metodi. Reč je o postupku sinhronizacije moždanih hemisfera. Poznato je, naime, da je mozak podeljen na levu i desnu hemisferu. One izvršavaju totalno različite i odvojene funkcije. Pri tom, gotovo u potpunosti, leva hemisfera ima prevagu. Mi smo civilizacija kojom vlada leva polovina mozga. Na primer: govor, pisanje, matematika, rezonovanje, sećanje detalja, merenje vremena. Dakle, logično, racionalno mišljenje. Desna polovina generiše ideje, osećaje, intuiciju, emocije, muziku. Pa čak i kada se desna polovina okuraži da nešto nametne, ubrzo leva hemisfera preuzima stvar u svoje ruke, analizira, klasifikuje, traži logično mesto.

Hemi-Sync metoda koristi zvuk da simultano kreira identičnu frekvenciju u obe mozdane hemisfere. Kada nase uho čuje određeni zvuk (signal), u mozgu se stvara imitacija frekvencije tih signala (elektro signali). Različiti elektro-moždani signali su indikatori različitih stanja svesti. Kada smo budni mozak ima vrlo specifičnu rezonanciju. Kada spavamo - neku drugu.

Pomenuti Institut je prvo proučio koja je frekvencija karakteristična za pojedina stanja svesti. Ubrzo su, emitovanjem različitih zvukovnih paterna bili u stanju da slušaoca pošalju u željeno stanje svesti. Sledeći korak je došao sa različitim frekvencijama za dve moždane polovine. U levu stranu bi emitovali zvukovni signal od recimo 100, a u desnu od 125. Signal koji bi mozak generisao bio bi 25. Taj elektro signal bi producirao određeno stanje svesti.

Pojedina stanja svesti, opet, mogu doneti niz beneficija. Recimo, Institut je pronašao koja frekvencija je najpogodnija za takozvano "učenje u snu". Ili koja frekvencija odgovara psihijatrima da najefikasnije utiču na pacijente. Ili kako najbolje pomoći šizofreničarima I otkloniti mnoge simptome bolesti...

Nama je ipak najinteresantiji takozvani Gateway Program koji se opisuje u knjizi. Tokom osam godina, tri hiljade subjekata je participiralo u preko 60000 eksperimenata/testova. Taj broj daje solidnu osnovu za naučne zaključke. Trideset posto su bili profesionalci: psiholozi, psihijatri, profesori, naučnici, inženjeri, itd.

Nekoliko izvoda:

"1644 - C.M. Nastavio sam do 26. nivoa gde sam primio poruke za druge učesnike u Programu. Kasnije sam se pomerio u 27. gde sam ranije našao svog oca. Osetio sam da je zauzet pa sam nastavio u još neistraženo područje... Mnogo je ljudi (duša) mililo okolo. Izgledali su kao hologrami, ali su ostavljali utisak da su živi. Neki su me ignorisali, neki su mi se sklanjali, ali nekolicina me je radosno pozdravila... Posle sam osetio da su mislili da ću ih povesti natrag... Neki su mi rekli da čekaju da im telo umre da bi mogli biti slobodni (u zaključku C.M. tvrdi da je reč o dušama komatoznih ljudi koji vegetiraju u zdravstvenim institucijama i koje medicina nije u stanju da reanimira)."

"2312 - C.F. I dok sam prelazio na sledeću kasetu, u sebi sam ponavljao misao da bih želeo da osetim da sam deo univerzalne ljubavi u kosmosu... Neočekivano sam bio uvučen od strane moćne sile u jednu od prostorija. Video sam mladog psihologa iz Programa s kojim nisam puno komunicirao... Činilo se da lebdim iznad njega, da su moje vibracije i njegove vibracije. Dobio sam želju da se spojim i postanem deo njega, da postanemo jedno... Došlo je do izvanredno jakog energetskog spoja koji je eksplodirao u nama... iskustvo koje se ne može opisati rečima, totalno i apsolutno, koje nas je držalo jače nego bilo šta što zemaljska misao može sebi predstaviti. Što sam više davao više sam primao... Kao dve energetske lopte koje postaju jedna, perfektna energija (sećam se misli kako fizički seks bledi u poređenju sa ovim doživljajem)... Sećanja iz prošlih života su navirala kao svetlosni blesci... Nakon buđenja susreli smo se u konferencijskoj dvorani... uporedili smo priče, iskustva, da bismo bili sigurni da ne preterujemo. Naše priče su odgovarale jedna drugoj kao puzle, izvanredno se slažući I dopunjavajući..."

"T.C. (fizičar) #332 Imala sam dva susreta. Prvi sa nevidljivom inteligencijom. Nije bio pričljiv niti zainteresovan da komunicira sa mnom. Drugi je slučaj mnogointeresantniji. Nije to bila samo inteligencija. Dobila sam kompletnu sliku. Žensko, u kasnim tridesetim, bilo joj je drago komunicirati sa mnom, ponudila se da mi pokaže okolo... Pokazivala mi je neki zid i dvoja vrata, ništa naročito. Ali njoj se to činilo posebnim, kao neki znakovi ili iregularnosti... Pitala sam je da li joj je poznata egzistencija fizičke materije. Tražila mi je da joj to pobliže objasnim. Nisam imala pojma kako da joj predstavim fizičku materiju... Pozdravila sam je... Tri minuta kasnije... Ponovo sam uspostavila kontakt sa istom ženskom osobom. Iznenadila se mom povratku. Pitala sam se kako ona stvarno izgleda. Da li mi samo zamišljamo humanoidnu formu, jer nam tako više odgovara? U razgovoru s njom sam zaključila da i ona stvara imidž mene onako kako joj je prihvatljivije... Rekla sam joj da je moje fizičko telo na drugom mestu... To joj je zvučalo neverovatno. Mislim da mi nije verovala. Pitala sam je za njen svet. Odvela me je do muške osobe... koja je telepatski nešto crtala. Mogla sam zaključiti da se naši svetovi umnogome podudaraju... S tim da oni nisu imali mogućnost da napuštaju svoje telo kao ja... Neke od njegovih slika nisam mogla razumeti, tako da smo odustali od daljnjeg objašnjavanja. Čini se da neka bazična fizika vlada svetom njihove realnosti. Nisam prepoznala mnoge strukture i naprave..."

 

[WEISHAUPT]

"J.C.A. (socijalni radnik) Razgovaram sa svojim zelenim čovekom i vidim da ima zeleni ogrtač. Kaže da mu to ne treba, ali ga nosi da bi meni bilo ugodnije. Zna da još imam strahove kad izlazim iz fizičkog tela i pokušava da mi olakša to iskustvo. Reče da me, na neki način, nadgleda. On je odgovoran za moj razvoj i duhovni napredak... Očito da je bio kroz mnogo života i razlicitih vremenskih perioda..."

"B.Y. (kompjuterski dizajner) Ponovo sam kontaktirao izvor i pitao ga da li mu je poznata naša planeta. Odgovorio je da je to "njegova teritorija". Osetio sam da je u fazi kada mu je zadatak da radi s nama i da nam pomogne da maksimiziramo naše iskustvo na Zemlji... Ne da ga samo prođemo i odradimo, nego da izvučemo najveći efekat od našeg boravka ovde..."

"S.H. ("energija" u telu socijalnog radnika), 18 minuta, # 366 Kao što sam ti rekao ranije, biljke egzistiraju od prvog do sedmog nivoa. To je njihova frekvencija. Životinje su od osmog do četrnaestog... Od petnaestog do dvadeset i prvog je ono što vi zovete ljudskim životom na Zemlji. Kada osoba dospe do dvadeset prvog nivoa onda ima mogućnost izbora: ostati tu u ljudskoj formi ili napredovati i odreći se ljudskog oblika. I onda kada osoba ili svest, mi, zapravo govorimo o svesti, dospe na dvadeset osmi nivo, most je pređen. Od te tačke, ukoliko svest želi dalji napredak, mora se odreći bilo kakve mogućnosti povratka u humani nivo. Nema više ljudskih inkarnacija. Drugih životnih oblika u svemiru - da, ali ne više ljudskih... Možda lakše mogu objasniti putem slike sedam krugova sa sedam nivoa u svakom (ukupno 49 nivoa). Zamisli prva tri kruga kao nivoe vaše fizičke materije: biljke, životinje i ljude. Četvrti krug je most o kome sam govorio. Tu vaša svest odlučuje hoće li ići napred ili se vratiti unatrag. Moram reći da se mnogo njih vraca natrag na niže nivoe u fizičko obličje. Gornja tri kruga su takozvani spiritualni realmi... Jednom kada dostigneš četrdeset i deveti nivo, onda napuštaš ovaj realm egzistencije. To naravno ne znači da si dostigao najviši duhovni nivo. To jednostavno znači da si završio (apsolvirao) sa kompleksom od sedam krugova i 49 nivoa... E sada zamisli da je ovaj kompleks samo deo jednog većeg kruga. Koji je opet početni krug u novom ciklusu od 49 nivoa. I nakon njega sledi novi ciklus od sedam još većih i kompleksnijih krugova... Tako možeš dobiti ideju šta je to beskonačnost iskustava u kosmosu. Kraja nema.

Robert Monroe u knjizi "Daleka putovanja" sumira nalaze iz istraživanja Instituta do 1984:

1. Svi ljudi se nalaze u vantelesnom stanju tokom spavanja. Kretanje i padanje je jednostavno process izlaska iz faze fizičkog vremena-prostora. Duboko spavanje ili "delta" spavanje predstavlja tačku u kojoj je svest kompletno odvojena od fizikalne stvarnosti, a fizičko telo operiše automatski. Pri tome je preprogramirano alarmom da prizove svest u slučaju potrebe.

2. Forma dinamičke energije je prisutna u svom organskom životu. Ova forma energije ulazi u fizičko telo pre rođenja i napušta ga nakon smrti postajući pri tom bogatija za novo iskustvo. Razlika između ljudskog iskustva i iskustva biljaka i životinja je u stepenu kompleksnosti pojedinog organizma.

3. Ljudska svest je samo manifestacija sistema stvorenog od strane (gore pomenute) forme energije.

4. Ljudski i ostali oblici svesti su po svojoj prirodi nefizički. Kao takvi oni ne zavise od prostora i vremena. Jednom, kada završe sa zemaljskim iskustvom, oni se kreću dalje u skladu sa svojom energetskom matricom. (Jednostavnije rečeno, što bogatije iskustvo, čeka nas kompleksnija budućnost.) Voleli mi to ili ne, ova forma svesti nastavlja sa postojanjem i nakon završetka sa fizičkim iskustvom (tačnije i nakon hiljada fizičkih inkarnacija). Nema odmora. Ni za koga.

Tokom niza eksperimenata/iskustava u Institutu posebno intrigiraju ona o "energetskim bićima".

Tako, na primer:

S.S. # 367, 10:10 min

"Rade na mojim nogama, sada. Dvojica na kraju... svaki od njih uzima po jednu i... masiraju me. Oni su energetska svetlosna bića. Vrlo su nežni i rade na drugacijem nivou nego što je moja fizička noga. Rade na mom "drugom telu". Mom energetskom telu. Dodiruju mi nožne prste. Osećam dosta energije između njihovog dodira i mog energetskog tela. Izgleda dobro... kao da me golica..."

Na osnovu nekoliko stotina sličnih iskustava slede ovakvi zaključci o tehnologiji sa kojima raspolazu:

- sposobnost da se ukloni energetska supstanca iz ljudskog fizičkog tela bez prekida bioloških funkcija;

- sposobnost da se uđe u takvo "slobodno" fizičko telo i operiše s njim bez prekida normalnih životnih funkcija;

- totalni pristup uskladištenim informacijama – memoriji pojedinca;

- sposobnost da se prenosi izvučena ljudska esencija (energetska supstanca) u druge prostore i realme, i zatim vraća natrag, pod potpunom kontrolom i sigurnošću;

- ova tehnologija može proizvesti energetski snop, koji se prvo prevodi kao svetlost, kroz koji ljudska esencija može da putuje, informacije da se kreću, a operator na toj tehnologiji da ulazi u zemaljski fizikalni svet.

 

[WEISHAUPT]

Nakon stotina posmatranih vantelesnih iskustava, zaključak je da se naučilo malo o nečemu tako grandioznom. Naravno, limitiranost individua i njihov pokušaj da to prevedu na zemaljske termine i iskustva je podosta doprineo tome... Uz to, i sama energetska bića su ljubazno upozoravala da ljudski patern razmišljanja ne može da shvati/prepozna šta mu se događa i sa čime se susreće.

"Ko su bica koja koriste ovu tehnologiju?" - pita Monroe i odgovara - "Neka su priznala da nisu nikada bila u ljudskom obličju u fizikalnom životu; neki jesu, ali pre nekoliko hiljada godina; neki su, opet, bili u fizičkim telima, ali na drugom kraju svemira."

Još dva zapažanja:

"Primena ove tehnologije je totalno benigna. Ali, postoje pravila i restrikcije upotrebe..."

"Sva druga inteligentna bića, bilo u ovom fizikalnom svemiru ili u drugim energetskim sistemima, koriste formu komunikacije koja je totalna i neverbalna (nazovimo je trodimenzionalno-telepatskom)."

Prvi deo knjige je suma iskustava voditelja Instituta i učesnika u programima. Drugi deo knjige su prepričani razgovori autora knjige sa različitim energetskim bićima. More interesantnih putovanja i odgovora. Ali, to je pojedinačno iskustvo i ne moramo ga doživeti "naučno".

Ipak, jednu od poruka treba preneti:

"Za one, koji ce da umru, postoji život. Za one koji bi sanjali, postoji realnost. Za one koji se nadaju, postoji znanje. Za one koji bi da se razvijaju, postoji beskonačnost."

I još jednu:

"... Bili smo u prostoru između Zemlje i Meseca. Bilo je vrlo jasno, ne kao pre... Okrenuo sam se prema Mesecu... Ispred mene je bio ogroman, metalno-sivi objekat, dugačak, sa kupolom na najširem kraju.

- Svemirski brod?

- Tvojom terminologijom rečeno, da. To nije plod ljudske ruke. Mnogo ih je oko Zemlje u ovom trenutku. Njihovo poreklo jeste iz vašeg fizičkog univerzuma, ali ne iz vašeg vremena... Oni su fokusirani na vašu planetu... isto kao što i vi posmatrate druga bića... svrha je potpuno ista..."

Epilog knjige sadrži već dobro poznatu Monroe-ovu klasifikaciju prstenova oko Zemlje.

Prvi prsten: Kompletno fokusiran na događanja u ljudskom fizičkom stanju. Duše umrlih nisu svesne da postoji ijedan drugi svet osim fizičkog i bezuspešno pokušavaju da uspostave kontakt sa fizičkim životom.

Drugi prsten: Spavači - ova grupa je još uvek prikopčana na fizička tela negde u prostoru-vremenu.

Treći prsten: "Zaključani" - fizički mrtvi, a da toga nisu svesni. Pokusavaju nastaviti fizičku egzistenciju.

Četvrti prsten: "Divlji" - nisu svesni da nemaju fizička tela; ipak znaju da su nekako drugačiji; nemaju želje za učenjem; repliciraju fizičku realnost, često u bizarnim oblicima; mogu biti zli.

Ovde završavaju unutrašnji prstenovi.

Sledi ne toliko gust omotač:

Peti prsten: Bića su svesna da više ne egzistiraju u ljudskoj formi, ali nemaju memorije o drugačijim mogućnostima.

Šesti prsten: Najveći prsten od svih; poseduje neodređeno veliki broj podprstenova; sva bića znaju da više nemaju fizičku egzistenciju; u središtu ovog prstena je dominantna sila "Ljudske prostorno-vremenske iluzije"; na spoljnom omotaču prstena, pak, dominantna je sila "nefizikalnog realiteta".

Sledi poslednji omotač, sa samo jednim prstenom:

Sedmi prsten: "Seniori" - "Last-Timers", oni koji se pripremaju za njihovo završno humano isksutvo; izgubili su svoj sivkasti izgled i izgledaju gotovo potpuno beli; komuniciraju samo među sobom; teško je pratiti njihov poslednji ulazak u ljudsko obličje - suviše je brz i instantan; njihov izlazak iz završnog ciklusa nalikuje svetlosnom bljesku; kreću se vrlo brzo kroz donje prstenove i omotače; u momentu prolaska kroz finalni prsten, iznenada nestaju sa vidika, ne ostavljajući nikakav traga za sobom.

 

[WEISHAUPT]

Drugačiji način za opis ovog procesa.

Energetska jedinica (ja, ti, ono originalno ja) se kreće kroz ovaj fizički univerzum. U trenutku prolaska pored Zemlje biva privučena humanim energetskim poljem. Jedinica odlučuje da prođe blizu radi prikupljanja dodatnih informacija. Što bliže prilazi zemaljskom omotaču smanjuje se otpornost Jedinice. Na kraju, biva uvučena u energetsko polje. Prolazi kroz različite slojeve sve dok i sama ne postane deo tog energetskog polja.

Zatim dolazi prvo zemaljsko iskustvo. Pa drugo, treće... Sa svakim novim boravkom, sve se više vezuje za događaje i druga bića... I po izlasku iz fizičkog obličja nalazi se u sve nižim prstenovima... Postaje siva.

Nakon bezbrojnih inkarnacija razvija i skladišti energiju sa kojom se kreće ka spoljnim prstenovima... sve dok ne skupi takvu energetsku masu koja je veća nego što je bila u trenutku kada se Jedinica kretala prema zemaljskom omotaču... akumulacija iskustava i informacija, prolazak kroz ljudsku egzistenciju, process učenja, povećana energija, sve to stvara preduslov za napuštanje ovog energetskog polja... I kretanje ka još i većim neistraženim oblastima...

Zavrsna reč o "ulasku u fizičko".

Reč je o intenzivnoj, ali neobičnoj skoli. Uslovi za ulazak u fizičko obličje su dosta striktni. Slično detaljnim ugovorima.

Prvo, energetska jedinica se mora složiti da dimenzija prostor-vreme stvarno postoji;

drugo, mora prihvatiti da postoji vreme i vremenski okvir;

treće, mora se složiti da je planeta Zemlja dizajnirana i kreirana u formi u kojoj jeste;

četvrto, mora prihvatiti da svest, koja se javlja kod čoveka, ima određene karakteristike i limite;

Peto, zatamnjuju se, odnosno brišu, memorije iz ranijih iskustava, da ne bi dolazilo do smetnji tokom konkretnog životnog iskustva.

Kada se "ugovor" utanači i izabere "ulazna tačka", dolazi do realizacije - "Rađanja života".