Дајем све Маце свијета за једну Јелену

Сјећате ли се свих мојих текстова у којима сам поменула Лелу? Е, 15.12.2024. смо Лелу сахранили. Буквално. Лела је умрла. Нећу да вам описујем комплетну причу, тешко је и запетљано је, али, у кратким цртама, нешто ју је бољело, није се усудила да тражи дан боловања да оде да се прегледа јер се плашила шефа, на послу је пала, реанимирали су је више од пола сата, вратили је довољно да буде у коми, а онда смо чекали само да се мозак опорави довољно да може да почне да гаси органе. Отприлике тако. Њена сестра ме је уредно обавјештавала. Није рођена сестра, него сестра по теткиној линији, али је ипак одлучила да ме позове чим је Јелени позлило, у име нашег пријатељства. Остала сам затечена. Да, надала сам се да ће у тренутку кад се мозак опорави од шока Јелена да се пробуди. Да нам свима каже да нећемо баш тако да је се ријешимо. Јесу доктори рекли да су шансе да се пробуди статистички јако мале, а и да се пробуди била би биљка, али ја сам се ипак надала да ће да се пробуди и да се смије са нама. Да ће све да буде у реду. И пристала бих и да до краја живота не проговорим ни ријеч више са њом, само да буде добро. Али ето, недокучиви су планови Господњи. Ко зна зашто је Господ одредио да треба тако да буде. Било како било, вјерујем да су је мој тата и мој деда сачекали горе и питали зашто је тако рано дошла...

Зашто овај наслов?
Ових дана сам одлучила да ,,обрнем" серију ,,Љубав, навика, паника" и, у једном тренутку пита мене мој М. да ли бих вољела да имам најбољу другарицу Мацу (за све оне који нису гледали ЉНП, рећи ћемо да Маца није баш оно што би свака мајка пожељела за снајку). У секунди и без размишљања сам рекла: ,,Дајем све Маце свијета за једну Јелену!!!"
Ал' то не иде тако...

 

[Black_star]

sućut...