Daj mi reći,
koji ništa ne znače,
Ja ću ti izvezati
livada sa jesenjim cvećem,
da zaspiš i probudiš se na njoj,
da imaš gde da odmoriš dušu,
daj mi grubost,
od oblaka teža,
Zdrobiću je u prah zlatni,
sa njom na nebu naslikaću ti sunce,
sve senke da izgore,
da ti ugreje lice,
oči da zasijaju.
Sa tvojih usana
i pelin ću piti,
da istopim sav bol kao šećernu vunu,
pa da opet zablistaju srećni i nasmejani.
Daj mi stihove,
bez i malo duše,
napisaću ti pesmu,
da isceli tvoje neizlečive rane
za koji melem nije izmišljen,
posipaću te nežnošću,
da omekšaš zauvek,
i neću biti nova,
niti ćeš mi slomiti ljubav grubošću,
niti ćeš mi dušu zaliti gorčinom,
i neću biti bolja,
ja ću biti ista,
uvek ista,
tvoja.
koji ništa ne znače,
Ja ću ti izvezati
livada sa jesenjim cvećem,
da zaspiš i probudiš se na njoj,
da imaš gde da odmoriš dušu,
daj mi grubost,
od oblaka teža,
Zdrobiću je u prah zlatni,
sa njom na nebu naslikaću ti sunce,
sve senke da izgore,
da ti ugreje lice,
oči da zasijaju.
Sa tvojih usana
i pelin ću piti,
da istopim sav bol kao šećernu vunu,
pa da opet zablistaju srećni i nasmejani.
Daj mi stihove,
bez i malo duše,
napisaću ti pesmu,
da isceli tvoje neizlečive rane
za koji melem nije izmišljen,
posipaću te nežnošću,
da omekšaš zauvek,
i neću biti nova,
niti ćeš mi slomiti ljubav grubošću,
niti ćeš mi dušu zaliti gorčinom,
i neću biti bolja,
ja ću biti ista,
uvek ista,
tvoja.
