Дон
Buduća legenda
- Poruka
- 29.456
Piše: Dragan Marković Palma
Gospodo, samo da vi razbistrim nešto: ja sam, bre, domaćin čovek, volim sve što vole mladi, da se igra, da se peva, da se prave putevi, zadruge, da se mesi lebac i da se vrti pečenje, narod da polega kad smrknjava, da ustane kad zabeli zora, svi da rade, da nema koj da kaže: onaj Palma lažov j... ga otac hohštaplerski, bandit, lopov, sa Arkana se udružio, a sad mrsi m... kako koj naiđe, samo o toj Evropi drži govor, kako će pare da nam daju... Dakle, gospodo, takve priče ja da čujem neću istina je druga.
Ja od pesama volim da slušam, od domaćih... Cecu. Znači - Cecu. Pazite, Ceca je pevač koja je priznata, i pevač koja je okupio najviše svojih simpatija. Pazite, da vam kažem - meni nije svirao i pevao jedino Betoven i Šopen jer sam bio mali. Sad, ne znam koliko su godina imali Šopen i Betoven kad sam bio mali, ali bi mi garant pevali da su još neku godinu poživeli. Nema koj mi nije pevao. More, pevao sam i ja drugovima iz Službe, ali toj nije za novine.
Ja sam, bre, bio i ostao jedna bogat čovek, taki sam se i rodio tamo u Končarevo, svršio od škole ŠUP, terao sam kamionče i prodavao ugalj narodu, i vojsku pomagao sa ugalj. Slavio sam, bre, i rođendan drugu Jeljcinu u Jagodinu, napravio sam televiziju isto u Jagodinu pa sad gleda pola Srbije, doveo sam voditelja koga nema na zemlji planeti, jedan vidoviti Milan što u karte gleda, sudbinu proriče, toj mi je od velike važnosti, čovek mi je prorek'o da ću sa Tadića da načinim koaliciju, da ću pare od Evropu da uzmem, da dušmani pocrkaju, majke im ga gladne i bezobrazne ja...
Dočekao sam k'o domaćin i onu američku televiziju, organizujem doček, izvedem pedeset ljudi da me gledaju, postrojim Cigani da izjavu šta imau, da se falu kako sam im sredijo asvalt i ostalo, toj ne može niko da mi ospori. Postrojim ih ja tri sata pre dolaska te američke televizije, održim jedan govor, kažem, nemoj da neko bekne nešto protiv ili popreko da pogleda, da ne bude tepanje posle! I sve lepo i po propisu, kako Bog zapoveda, kad ono dođe neka buljava žena, stade pred mene, pa će da pita, je li bogati gospodine Palma, imate li vi ****** u ovu vašu čaršiju, i ako imate, poštujete li njina ljudska prava?! Auuuuu, majke ti bezobrazne i nevaspitane, gde, bre, ****** u Jagodinu da ima, mi smo, bre, ljudi Ćurani, domaćini, gospoda ljudi, gastarbajteri, radimo sve od čega može da se živi, ali pederluk, jok more, toj ne priznajem da ima! Nego zaskoči ona mene, kaže, gospodine Palma, ali vi ne priznajete, njih ima svugde, oni su manjinska zajednica, to mora po propisima, da se čuvaju njihova ljudska i pederska prava!
Lele i kuku crni Dragane, pomislim ja, kako bre da izglavim ja sa ovi Amerikanci, kud mene baš da spopadnu, a nadao se ja da snime kako smo napravili malu, bogatu varoš, pa k'o velim da dosole neki dolar, neće budžet da im propadne ako nama Ćuranima daju malo da ekonomski odvrknemo, da se malo oporavimo od razne sankcije, izolacije, zajebancije... Šta ću, morao sam da iznesem stav opštine Jagodina u vezi sa toj rabotu sa ******."...Pa, pazite, to... ne možemo da kažemo da su to ljudska prava. I da to treba da... Nisu, to je bolest. Pa, jeste, ako se vodi ljubav tamo gde Bog nije rekao. U ono mesto. Onda nešto nije u redu. Nisu u redu, niti su oni koji je odozgo, niti su oni koji je odozdo. To je veoma, veoma ružno, pazite: znači, Bog je rekao... Ma ne, taman posla da budu proterani... Oni nisu ljudi sa kojima ja... hoću da sarađujem... nisu ljudi sa kojima... Pa nema takvih, nisam o tome razmišljao... ja... u Jagodini nema homoseksualaca. Nema. Znači, nema. Ja poznajem svakog čoveka u Jagodini. U Jagodini nema ******! Nema, bre. Ne mogu da budem tolerantan za nešto sto je neprirodno... Jeste li vi stekli utisak da ja nisam tolerantan? Nikad neću biti tolerantan..."
I takoj to beše, iznervira me ona novinarka buljava, te je lepo proteram iz Jagodinu, a to se ne bi desilo, ja sam domaćin čovek, svaki je dobrodoš'o među nas Ćurani, ali sa te zajebancije neće da može.
Da sam domaćin to svi znaju u Jagodinu, ja sam, bre, na ženidbu sina pozvao i Cecu, i Acu Lukasa, i Šešelja, pa pošto nije mogo iz poznati razlozi, stigla njegova žena da se izvini i da opravda odsustvo.
Po svemu sam prvi. Prvi sam otvorio muzej sa voštane figure. Imam Cecu i Zdravka Čolića. I ostale ću da uvoštim pa će muzej da bude pravi.
More, ja znam da je sve ovo vama poznato i da vas muči jedno drugo pitanje, da vi ne legate ni kad smrknjava. Sa taj novinar pokojni Pantić iz Jagodinu ja ništa nisam imao. A što je čovek tragao za nekakav kriminal, pisao svašta po "Novosti", ja sam samo imao nameru da ga malo opomenem, da ga malo tabaju dva momka, da malo prekine sa toj pisanje, jer počeše poslovni partneri da begaju iz Jagodinu, poče biznis da mi propada. E, sad što ga ta dva balvana prebiše i preteraše, ja toj nisam tako zamislio. Meni mi je žao, ali ja za to ne mogu da odgovaram. Sve sam pravilno isplanirao, ali ne možeš sa Srbi, sve bre shvate naopako, pa i ovo preteraše. Ljudski faktor. Takoj to biva i avion kad pada. Sve ovi inženjeri ponameste kako treba, a onda ljudski faktor i gotovo... To je takoj bilo i sa grešni Pantić, šta sam ja tu mogao.
Da vam kažem, mene narod razume. Ja mogu doživotni mandat u Jagodinu da imam, ali neću. Par izbora još, pa će vidimo onda. Evo, na primer, mene sad ovi demokrati smatraju za važan faktor. Ama, nisam važan, nego faktor odluke! Pričao sam ja sa Tadića, malo nije lepo od njega da mi kaže, gospodine Palma, evo vi prilika da se malo očistite, da toj smeće koje prati vaše ime lepo počistite, a najbolje da sa nas demokrati uđete u vladu, pa će tako da sve zaboravimo, i Arkana, i Pantića, i druge brljotine što ste imali...
Ja sam mor'o da odgovorim: vi, gospodine Tadiću, da savijete malo šiju, nemoj sa Palmu niko da se zajebava, vama nema života bez Palmu! A što ima smeća pod Palmu, neka ima, daleko je Jagodina, šta se to vas smatra, mi smo Ćurani država za sebe, nego ako oćeš da ti pomagam, malo se i ti pokloni ispred mene (pređo ja na TI, jer me iznervira iz momenta)... I takoj, sve smo se zdogovorili, pa će pravimo koaliciju, ili je neće pravimo, j... li ga, ali ja onaj papir iz Evropu što mi garantuje da će žabari iz Fijata da mi zaposle Jagodinci, ja toj ne mogu da zaobiđem. Kako bre sutra da stanem pred moji Ćurani, kome harač da naplatim, sa koga da pravim zajebanciju, neće bre nijedan pevač da mi dođe, kome da pričam kako sam gledao Šopena i Betovena kad sam bio mali?
I moram da vi priznam da nisam gadljiv na paru. Tačno je, uzeo sam od Mila dvesta iljada da se zalažem za Srbiju bez Crne Gore. Jeste da se moje preduzeće vika Jedinstvena Srbija, ali za Tadićevo milionče mogu i da je skratim. To sam od đenerala Arkana naučio, da se pare ne odbiju, da budeš na nivo. Šta će u Jagodinu kao siromašan gradonačelnik. Ima da im dajem, po deset evra. A možda Borisu podignem cenu na dva miliona. Puno rizikujem da me posle toga ne utepaju. Mnogima su te moje zajebancije prevršile meru. Pa da ne bude posle Palma se polomio. Nema ga više. E, ajd u zdravlje, idem kod Borisa da uzmem te pare. Svrbi me dlan. Biće ovo berićetna godina za mene.
Što je najgore, ovaj tekst jeste karikiranje, ali sve stoji tako.
cestitke 
Samo izvol'te, samo ne služimo meso. Hranimo se zdravo.
