Da nije bilo Tita

Bild (52).jpg


Takođe za vreme Tita.Super knjiga-alal mu pare.
 
Ја нисам љубитељ Лика и Дјела Џозеф Броз Тајта.

То је зато што је био Комунистички Диктатор који је увео Планску Економију, Једностраначје и диктатуру Вељка Влаховића Старог.

Међутим, чак и покварени сат два пута дневно покаже тачно време. Тако је Тито урадио две ствари добро:

1) Одјеббао је СССР у три лепе
2) Залагао се за Мултикултурализам и Анационалност

Проблем на овом сајту је што се Титине Зле Особине виде као позитивне (ништа лијепше од Прве Пјетољетке, да је да нам се врати Југа, добијеш СТан и ЕИ Ниш телевезор бесплатно Југо 45 забрањено пушење Дрина Брез Филтера жена морала укујни на запршку куват човјек поштен мого курву ошамарит ЕЈ!!!) а Титине добре особине (Било је илегално тући Шиптаре) се виде као Негативне.
 
Da su se stvari u Jugoslaviji malo drugačije odvijale, da su četnici uspeli da se održe u Crnoj Gori i Srbiji do povlačenja Nemaca, ostalo bi vrlo plodno tle za mešanje Engleza koji bi podržali ujedinjene Dražine četnike, Nedićevce, Ljotićevce… u pokušaju restaurisanja Kraljevine Jugoslavije, ili bar njene istočne polovine. I tada bi smo imali još jedan krvavi sukob a kao moguće rešenje kvazi-fašističku ili otvoreno fašističku diktaturu (podržanu od strane SAD) poput one koja je bila u Grčoj, Iberijskom poluostrvu ili zemljama južne Amerike.​
 
Nikita Kulganov:
Da su se stvari u Jugoslaviji malo drugačije odvijale, da su četnici uspeli da se održe u Crnoj Gori i Srbiji do povlačenja Nemaca, ostalo bi vrlo plodno tle za mešanje Engleza koji bi podržali ujedinjene Dražine četnike, Nedićevce, Ljotićevce… u pokušaju restaurisanja Kraljevine Jugoslavije, ili bar njene istočne polovine. I tada bi smo imali još jedan krvavi sukob a kao moguće rešenje kvazi-fašističku ili otvoreno fašističku diktaturu (podržanu od strane SAD) poput one koja je bila u Grčoj, Iberijskom poluostrvu ili zemljama južne Amerike.
Kliknite za proširenje...
Grčka je bila daleko demokratskija država od SFRJ.
 
BG5:
Grčka je bila daleko demokratskija država od SFRJ.
Kliknite za proširenje...

Kada su komunisti na severu konačno vojno poraženi, desetine hiljada zarobljenih upućene su na ostrva – u koncentracione logore na mučenje i iscrpljivanje (recept koji su sa oduševljenjem prihvatili u još jednoj bliskoj pomorskoj zemlji sa mnogo golih ostrva), dok su stotine hiljada komunista i simpatizera deportovane u zemlje sovjetskog bloka, pre svega u Mađarsku i Poljsku, no ponajviše u sovjetske azijske republike. Jugoslavija ih je primila zanemarivo malo. Ukratko, Grčka je doživela samo antikomunistički totalitarizam, i nekoliko puta njegov najgori oblik, vojnu diktaturu, najgoru 1967-74. Britanci su završili svoju kratku i krvavu vlast posle građanskog rata i predali Grčku američkim kolonizatorima.
Oni su, uz Maršalov plan obnove, osigurali svoj upliv vojnim bazama, kapitalom i stalnim antikomunističkim delovanjem u grčkoj politici. Ta je politika imala mnogo lica, od učešća Grka u korejskom ratu, do mešetarenja Henrija Kisindžera i izazivanja desnog puča na Kipru u leto 1974, kojim je hteo da reši dva problema – zaustavljanje skoro socijalističkog episkopa i predsednika Makariosa na Kipru i otpor hunti u Grčkoj. Rezultat je bio turski upad na Kipar, rat i podela ostrva sve do danas, a Kisindžer je nekoliko godina docnije dobio Nobelovu nagradu za mir.
Šok nedoživljene socijalističke revolucije odredio je politički život posleratne Grčke. Ne treba zaboraviti ni to da je uspeh partizanskog pokreta sledio pobedi regularne grčke vojske nad Musolinijevom vojskom na albanskom frontu 1940-41, jedinoj pobedi protiv fašizma u Evropi u to vreme. Tokom narednih godina rata, jugoslovenski otpor (protiv Nemaca i još četiri vojske, uz vojno organizovane lokalne izdajnike) i dvojni (levi i desni) grčki otpor (protiv Nemaca) bili su jedini ozbiljni vojni protivnici silama osovine u Evropi na sopstvenim teritorijama. Posle pada diktature 1974, Amerika i zapadna Evropa su se dobro potrudile da pobeda nad huntom, koju su izveli mladi levičari, postane pobeda konzervativaca i antikomunista, čiji je jedini dobar cilj bio ponovno ustanovljavanje parlamentarnog sistema. Kralju je referendumom zabranjen povratak u zemlju iz koje ga je hunta isterala, ostrva-logori su ispražnjeni, oni koji su pobegli od diktature (skoro svi iz kulture i nauke, profesionalci i stručnjaci svih vrsta, studenti) vratili su se u zemlju, obe komunističke partije, prosovjetska i proevropska, izašle su iz ilegale.

Tek posle sedam godina i isplivavanja svih koruptivnih, stranačkih i nepotističkih grozota, postalo je mogućno da socijalistička partija PASOK Andrea Papandreua dobije na izborima, i da započne kratko zlatno doba savremene Grčke, u osamdesetim godinama prošlog veka. Svi koji su proterani u sovjetski blok dobili su nazad građanska prava, mnogi koji su preživeli vratili su se u Grčku.



Kada je PASOK zapao u krizu, zaglavivši se u stare koruptivne sheme grčke politike, kada je izgubio ideje odnosno prodao ih za vlast, ostao mu je samo još nacionalistički diskurs. Paralelizam sa Jugoslavijom bio je očigledan: čini mi se da nije reč samo o paralelizmu, nego o neposrednom uticaju srpske ratne paradigme na grčke političke prilike. Tako je morala slediti jedna gora od druge desna vlada, i današnje opšte grčko pristajanje na sve greške Ciprasove vlade, kojoj se još uvek ne može pripisati nijedna greška poznatog starog političkog repertoara. Odlučan stav protiv evropskog antikomunizma – svakog, starog i postsocijalističkog – samo je još jedan dokaz toga. Komunisti i komunizam ostaju herojski deo grčke istorije.
 
Nikita Kulganov:
Kada su komunisti na severu konačno vojno poraženi, desetine hiljada zarobljenih upućene su na ostrva – u koncentracione logore na mučenje i iscrpljivanje (recept koji su sa oduševljenjem prihvatili u još jednoj bliskoj pomorskoj zemlji sa mnogo golih ostrva), dok su stotine hiljada komunista i simpatizera deportovane u zemlje sovjetskog bloka, pre svega u Mađarsku i Poljsku, no ponajviše u sovjetske azijske republike. Jugoslavija ih je primila zanemarivo malo. Ukratko, Grčka je doživela samo antikomunistički totalitarizam, i nekoliko puta njegov najgori oblik, vojnu diktaturu, najgoru 1967-74. Britanci su završili svoju kratku i krvavu vlast posle građanskog rata i predali Grčku američkim kolonizatorima.
Oni su, uz Maršalov plan obnove, osigurali svoj upliv vojnim bazama, kapitalom i stalnim antikomunističkim delovanjem u grčkoj politici. Ta je politika imala mnogo lica, od učešća Grka u korejskom ratu, do mešetarenja Henrija Kisindžera i izazivanja desnog puča na Kipru u leto 1974, kojim je hteo da reši dva problema – zaustavljanje skoro socijalističkog episkopa i predsednika Makariosa na Kipru i otpor hunti u Grčkoj. Rezultat je bio turski upad na Kipar, rat i podela ostrva sve do danas, a Kisindžer je nekoliko godina docnije dobio Nobelovu nagradu za mir.
Šok nedoživljene socijalističke revolucije odredio je politički život posleratne Grčke. Ne treba zaboraviti ni to da je uspeh partizanskog pokreta sledio pobedi regularne grčke vojske nad Musolinijevom vojskom na albanskom frontu 1940-41, jedinoj pobedi protiv fašizma u Evropi u to vreme. Tokom narednih godina rata, jugoslovenski otpor (protiv Nemaca i još četiri vojske, uz vojno organizovane lokalne izdajnike) i dvojni (levi i desni) grčki otpor (protiv Nemaca) bili su jedini ozbiljni vojni protivnici silama osovine u Evropi na sopstvenim teritorijama. Posle pada diktature 1974, Amerika i zapadna Evropa su se dobro potrudile da pobeda nad huntom, koju su izveli mladi levičari, postane pobeda konzervativaca i antikomunista, čiji je jedini dobar cilj bio ponovno ustanovljavanje parlamentarnog sistema. Kralju je referendumom zabranjen povratak u zemlju iz koje ga je hunta isterala, ostrva-logori su ispražnjeni, oni koji su pobegli od diktature (skoro svi iz kulture i nauke, profesionalci i stručnjaci svih vrsta, studenti) vratili su se u zemlju, obe komunističke partije, prosovjetska i proevropska, izašle su iz ilegale.

Tek posle sedam godina i isplivavanja svih koruptivnih, stranačkih i nepotističkih grozota, postalo je mogućno da socijalistička partija PASOK Andrea Papandreua dobije na izborima, i da započne kratko zlatno doba savremene Grčke, u osamdesetim godinama prošlog veka. Svi koji su proterani u sovjetski blok dobili su nazad građanska prava, mnogi koji su preživeli vratili su se u Grčku.



Kada je PASOK zapao u krizu, zaglavivši se u stare koruptivne sheme grčke politike, kada je izgubio ideje odnosno prodao ih za vlast, ostao mu je samo još nacionalistički diskurs. Paralelizam sa Jugoslavijom bio je očigledan: čini mi se da nije reč samo o paralelizmu, nego o neposrednom uticaju srpske ratne paradigme na grčke političke prilike. Tako je morala slediti jedna gora od druge desna vlada, i današnje opšte grčko pristajanje na sve greške Ciprasove vlade, kojoj se još uvek ne može pripisati nijedna greška poznatog starog političkog repertoara. Odlučan stav protiv evropskog antikomunizma – svakog, starog i postsocijalističkog – samo je još jedan dokaz toga. Komunisti i komunizam ostaju herojski deo grčke istorije.
Kliknite za proširenje...
Polity IV Trend Graph, 1946-2010: The Polity IV Country Reports contain a graphic in the upper right hand corner that tracks the country’s annual Polity scores from 1946 to present with a referent grid denoting vertical thresholds for Democracy (+6 and above) and Autocracy (-6 and below) and a horizontal line indicating the end of the Cold War (1991).
1572381995585.jpeg

1572382028605.jpeg

https://www.systemicpeace.org/polity/keynew.htm
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Schrodinger
Plenumaši dokazali da im ispunjenje zahteva nikad nije bilo cilj
Odgovora
3
Pregleda
242
Miša Šmolja
Miša Šmolja
Straks92
  • Anketa Anketa
Šta bi se dogodilo da nije bilo Briselskog, Vašingtonskog i Ohridskog sporazuma?
2
Odgovora
32
Pregleda
573
V.M.Dokolenko
V.M.Dokolenko
N
Stanite hoćemo li da ih kaznimo pošto su priznali izdaju KiM ili ćemo da se ponašamo kao da ništa nije bilo i postanemo saučesnici?
Odgovora
6
Pregleda
226
Majstor Života
Majstor Života

Back
Top