Takav si kakav si, a normalno da će da te pogodi pošto se to smatra manom i negativnošću. Ljudi ti ne govore "ti si povučen" kao da je to fakt ili nešto što vuče na pohvalu, već više kao da utvrdjuju da nešto s tobom nije u redu, ili kao da očekuju objašnjenje za tvoj stav i povučeno ponašanje.
Šta znači biti povučen? To znači da se u većem (ili manjem) društvu ne upuštaš u razgovor olako, da ćutiš dok drugi brbljaju i čavrljaju, ne otvaraš se lako itd. Većina ljudi su od malena naučeni da budu otvoreni i da brbljaju kako bi se nametnuli u društvu, i onda kad primete da neko nije takav, teže da ostvare socijalnu dominaciju kroz oslovljavanje tog nekog kao "povučenog". Time uspostavljaju razliku izmedju sebe i tog nekog. Pogledaj seriju Breaking Bad, pa na samom početku kad Hank tokom rodjendanske zabave za Walta (povučenog lika i glavnog lika u seriji) komentariše kako bi Walt trebao da "nadje malo zabave" u životu i slično. On time uzdiže sebe jer on je policajac, društven, brbljiv, dok Walta etiketira kao povučenog.
Kako prepoznati povučenog čoveka? Vrlo jednostavno, on ćuti u grupi ljudi, prozbori tek ponešto čisto da se ne kaže da nije ništa rekao, često samo ako ga neko nešto pita odgovori i to je to. E sad naravno to dosta zavisi i od toga kakvo je to društvo, jer vrlo često se dešava da neko nije u toku sa dešavanjima i glavnim temama, pa jednostavno nema šta da kaže. Ili recimo ako si u društvu koje razgovara o sportu, a ti ne pratiš sport, kako da se uključiš? Ili ako se ogovaraju neki njima znani (a tebi neznani) ljudi, šta ti tu imaš da kažeš?
Zato se treba aktivirati na svim poljima, čitati o svemu, biti upućen kako bi mogao da kažeš nešto više, na silu se nametati i vežbati u socijalnim situacijama. Dosta toga zavisi od ličnog truda, naučena bespomoćnost je čudna stvar. Ne možeš da postaneš spontan, niti tako što sanjariš o tome, pogotovu što su u devedeset odsto slučajeva roditelji ti koji su odgovorni za naučenu povučenost svog deteta. Roditelji od svoje dece naprave socijalne bogalje još u detinjstvu svojim glupostima i tripovima. Jedini način da se promeniš je da izadješ iz komfor zone i uložiš realan trud i rizik. A većina ljudi nije spremna na ovo, često opravdavaju u sebi tu svoju socijalnu nespretnost ili tripuju da su posebni zbog toga. Ali nema zaobilaženja realnog truda i rizika, pravog rizika. Bez toga zauvek ostaješ u statusu quo, jednostavno jedini način da prevazidješ problem je da se suočiš sa njim, nema drugog načina. Treba realno da proceniš šta je to što te sprečava da budeš takav kakav želiš da budeš i da daš sve od sebe da se promeniš.
E sad, ovo gore ne važi ako te neko iz čistog bezobrazluka vredja i kritikuje jer si povučen. Takvima zavališ pesnicu, nema tu razgovora i objašnjenja. Nemoj nikome da se pravdaš.
