da li ste zažalili što ste u braku?

[Betty]

ma kriza identiteta ....bwe

 

[DisMisaL]

Razumem da proradi kriza identiteta, kao i u svakoj promeni, ali ukoliko se neko več osudio da pređe preko nje, sa ili bez predumišljaja, šta se dešava posle?

 

[Betty]

NEMAŠ pojma...
Ne znam šta se posle dešava. Obično ili ostaju zajedno ili se rastaju

 

[gost 52128]

Zanima me, kad već spominjete otpočinjanje zajedničkog života, kako vam deluje taj prelazak sa ja na mi? Da li postoji taj neki žal za nečim ili zbog nečega, ili je samo stvar privikavanja? I da li ste prvo detaljno razmotrili šta vas očekuje, ili ste se upustili kad je naišla prilika? Da li u tome može da se nađu razlozi za izjave poput: Nemam za čim da žalim, odnosno: Jao, šta me snađe!, i kako?

- prelazak sa ja na mi ima svoje dobre strane: zajedno smo jaci, a i ne moras da budes stalno jak-a, kao kad si sam. moze nesto da odradi i partner za tebe.
- kod mene nema zala - dooobro sam razmislila i zakljucila da sam spremna za sledecu fazu
- a mozes da razmatras koliko hoces - nemas pojma sta ce da te snadje zezam se: pa nije brak mnogo drugaciji od veze... bar ne u pocetku.

sad cu da ucutim da dam priliku nekom muskarcu da se izrazi

 

[HeBePoBaTaH_]

33 prisutnih je u braku, a jure sojke po Forumu..

Zanima me, kad već spominjete otpočinjanje zajedničkog života, kako vam deluje taj prelazak sa ja na mi?

Kada kažem mi, mislim na nas. Stih, video-klip... Ne razumem šta podrazumevaš pod "prelaskom", kod mene je ta formulacija MI postojala i pre zajedničkog života. Onda kada je to jasno definisano kao želja i potreba da budemo zajedno - tada sam i odlučio da tako bude. I bi tako.

Da li postoji taj neki žal za nečim ili zbog nečega, ili je samo stvar privikavanja?

Ne, ne postoji. Prvi meseci zajedničkog života su mi posebno dragi.
Ali jedan otklon moram tu da napravim: postoje ljudi koji shvate da nisu jedno za drugo tek kada počnu da žive zajedno. U pitanju jeste velika promena, ali zavisi i koliko si zreo, dobro je ako si pre toga živeo sam, pa osnovne stvari ne shvataš kao "promenu".

da li ste prvo detaljno razmotrili šta vas očekuje, ili ste se upustili kad je naišla prilika? Da li u tome može da se nađu razlozi za izjave poput: Nemam za čim da žalim, odnosno: Jao, šta me snađe!, i kako

OIdgovorio sam na ovo pitanje. Mislim da mi se prva nejasna želja javila kada sam ukapirao da ne želim više da je pratim kući. Nikada se nisam preslišavao, niti sam od onih koji "osvajaju slobodu", pa time moraju za nju i da se "bore". Ona postoji ili ne.

 

[w.witch]

Nisam razmisljala.....nisam ni zazalila...sve je bilo po redu,kako bi i trebalo....prvo zabavljanje,pa zivot u dvoje,pa vencanje,pa dete.....moj muz je jedan od onih sto jedu zagoreli rucak bez zvocanja,cak me i tesio kad bi se nasekirala...

 

[kolja2106]

Nisam se pokajala. Ali jeste cudan osecaj, ponekad - nikad nisi sam, i sve delis, sve je zajednicko. Ostanu ti samo misli, a i njih ti ponekad prekida (na svu srecu) raspevani muz koji je u skroz desetom raspolozenju... Ne mogu ni da zamislim sta znaci imati i - recimo - troje dece... verovatno skroz prestanes da postojis kao svoje mladalacko "ti". Svejedno, ponovo bih to uradila - samoca je uzasno predvidljiva.

Replika: Veruj mi, i pored troje dece i vrednog i obzirnog muža možeš da se osećaš veoma usamljeno. Pogotovo ako te niko u kući ne primećuje, svako radi svoje.
Ja u poslednje vreme preispitujem moju ulogu u kući i braku.
Prvo, napokon javno, odbijam poslove za koje svi misle da su mi rođenjem dati.
Možda nije za ovaj forum ali pokli ste me za jezik, pa sad ne mogu da :?
Konačno se borim za svoje mesto pod ovim suncem. I, da znate da nas ima još veoma mnogo koje smo prosto umrle, zamrle, nestale, ugasile se... u braku. Retki su muškarci koji su dovoljno hrabri da dozvole svojoj ženi da bude ispunjena onako kako ona to želi, a da se on ne oseti zanemareno. Da to nije maštanje o idealnom (=nemogućem) muškarcu?

 

[tvins.33]

Ne vidim razlog da se tako osecas Kolja2106, jer kako ce se neko ophoditi prema tebi zavisi iskljucivo i samo od tebe! I veruj mi ipak postoje muskarci koji, bilo bi glupo reci dozvoljavaju, svojim zenama da se ostvare u svakom planu. u principu nema sta on da ti dozvoljava ili ne, vazan je tvoj stav i tvoja zelja da li zelis nesto da uradis samo za svoju dusu. Zivo si bice i normalno da zelis da imas samo svojih 5 minuta! Ako ipak dolazis u konflikt sa muzem zbog tvoje zelje da uradis nesto samo za sebe, treba da preispitas i sebe i vas brak. Naravno da ne treba po cenu svojih potreba da zapostavis ni muza ni decu, ali treba da naucite svi zajedno da dajete jedni drugima prostora za disanje i podrsku kad nesto individualno radite. Mene moj muz ponekad kritikuje zasto ne posvecujem vise paznje sebi i sto cesce ne ostvarujem svoje sitne hirove i potrebe. Zato samo hrabro u ostvarivanju sebe a ako muz ne zeli da te podrzi i ako se buni onda te i ne zasluzuje ili je uplasen da ces ga ostaviti i potpuno zanemariti. Zato ipak sedi i porazgovaraj sa porodicom i objasni im kako se osecas i sta ti je potrebno i trazi priliku da dokazes da i tako mozete sasvim normalno da funkcionisete i da oni nece osetiti zanemarenost. Toliko od mene nadam se da te nisam udavila i da sam ti bar malo pomogla i ohrabrila te.

 

[mene_trazis]

to MOZE biti prava stvar










ali retkooooooooo

 

[plesac]

Drago mi je da se tema razvila i da sam procitao dosta zanmljivih razmisljanja i iskustava.
Ja sam doduse u pocetku braka mislio da sam mozda ipak pogresio.Znali smo se i od ranije,ali kad se predje potpuno sa ja na ti to zahteva male adaptacije.Mislim da je na pocetku jako bitno da su oboje iskreni u svojim osecanjima,razmisljanjima i zeljama(ambicijama).Ja sam imao slucaj da nisam video neka ponasanja i razmisljanja pre braka.Tek kad smo se uzeli pojavila su se.Da sam ih video ranije mislim da nebi usao u brak.No kad ste vec tu treba biti sve ono od gore+malo vise tolerantam=malo vise komunikcije i stvari se vec nekako rese.Mora se komunicirati i voditi racuna o onom druom a ne smao o sebi.mora se truditi da stvar ne predje u rutinu,zdravo za gotovo.Mora se gajiti i razvijati to sto imate inace... .
bilo kako bilo eto posle dve godine ludila,nadjosmo nas put i nacin.Mozda nas cekaju nove nedace i razmirice ali mislim da cemo ih u buducnosti mngo lakse resavati.Nadam se da ce svi koji zapadnu u nedoumicu ili krizu naci svoj put koji ce ih ciniti srecnim.Na kraju ipak akoo sve probate,kazete,ucinite i istrpite,zatrazite ako treba i zamolite pa neide
mozda je ipak boji dobar razvod od loseg braka.Samo se nadam da do toga ipak nece dolaziti.
Sada vidim da se trud ipak isplati

 

[makka]

Ja sam bila zazalila sto sam u braku pa sam iz njega izasla i mislim da mi takva "avantura" vise nece pasti na pamet.Zakljucila sam da to jednostavno nije za mene i tacka,Mene to gusi i predstavlja veliki napor.Naucila sam da zivim sama i to mi se jako svidja.Decu imam,majstore platim,idem kud hocu i radim sta hocu i kad hocu.Ljubavi sam u zivotu imala dovoljno i da mi se vise ni jedna ne desi ja sam ostvarena i zadovoljna.A i moje misljenje je da nema te ljubavi na svetu koju brak ne moze da upropasti.Nekako ispada da ja volim sve sto vole muskarci osim fudbala i zena a kao takva nisam nesto podobna. :wink:

BRAVO<BRAVO<BRAVO<Svaka cast!
Za to treba imati smelosti i dobre finansije

 

[gossca]

Bilo je trenutaka kada mi je mozda tako nesto prolazilo kroz glavu, ali u principu ne zazalim...
Retko zazalim zbog svojih odluka.

 

[TUTU]

Na pitanje nije moguce odgovoriti, isto je kao :da li ste zazalili sto ste se rodili? Brak nije dogadjaj nego stanje.
Brak je kada se dvoje ljudi udruze da bi zajednicki resavali probleme koji do tada nisu ni postojali.

Mladi se cesto odlucuju na brak zbog razlicitosti. Kada su im temperamenti, ambicije, shvatanja i ukusi razliciti, prve godine braka su uzbudljive i zanimljive. Ucimo nesto novo, otkrivamo nepoznato, svaki dan je novi izazov. Prve godine braka su pune tolerancije i razumevanja.
Ljudi stare, pada im prag tolerancije, pritiskaju obaveze i neminovno dolazi do zagusenja. Vatra i voda ne mogu zajedno, jedan gleda karijeru, drugi porodicu, svako oseca pritisak od strane partnera. Pocinje neki vid borbe, ali ne "borbe za zajedno napred" nego borbe za dominaciju. Onda se desava jedino moguce: razvod zbog istog razloga zbog cega je brak zapoceo- razlicitosti.

Dva ista temperamenta, dve slicne osobe, slicne po interesovanjima i ukusima, tesko se odlucuju na veliku promenu, brak. I od prvog dana budu u krizi, jer su nenaviknuti jedno na drugo. Ukoliko prebrode pocetnu krizu, a to moze potrajati i par godinica, brak prelazi u naviku, i traje, jer pored sebe imate bracnog DRUGA, a drug vas razume i mozete mu se poveriti. Nema borbe oko prevlasti jer supruznici imaju zajednicki cilj. To je dobitna kombinacija.

Ukratko: bukvalno shvatite izraz BRACNI DRUG i necete pogresiti.

 

[Tamo_jedan]

Dobro,svi znamo da ne postoji obrazac, kojeg se treba drzati ,kako bi brak bio uspesan.
Tacnije treba pronalaziti nacine i modele koji ce ga odrzati,sto nije neki nepremostiv problem kad postoje emocije koje daju smisao tim pokusajima.Dakle vecite plime i oseke ,borbe protiv nevidljijivih "gremlina" koje ga nagrizaju.
Vremenom ,kao sto je to neko vec pomenuo,dolazi do pada praga tolerancije.Ono sto su nekad bili jazovi koje smo olako preskakali postanu nepremostivi kanjoni koje sve teze prevazilazimo.
Mislim da je osnovni uzrok tih i takvih dana ,nedostatak razumevanja ,jednih prema drugima,nespremnost u jednom momentu da das vise sebe nego sto procenjujes da bi trebalo.Nije problem da se dajes nesebicno ,ali onda kad je to primeceno i nagradjeno na neki nacin.
Valjda svako od nas za trud koji ulaze u odrzanje tog nekog zajednickog bica ,smatra da zasluzuje vise,a da nije dovoljno "ispostovan " za to.
Posle nekih 7 godina zajednickog zivota,dolazim do zakljucka da je od svega ostalo samo to...ta borba za odrzanje necega ,sto vise ni sami neznamo sta je .
Valjda ne priznajemo jedni drugima ,a mozda ni sami sebi ,da je ta emocija koju smo imali izbledela do te mere da je postala neprepoznatljiva.Da su "konji postali misevi ,a kocije bundeve".
Vremenom svako od nas evoluira u nekom svom smeru ,sto profesionalno ,sto u komunikaciji sa drugim ljudima.Nesreca nastaje onda ,kad su te dve evolucije krenule u suprotnim pravcima.Nastupa neka vrsta otudjenja.
Tesko se nalaze one ideje koje su spajale,a vrlo lako razlike medju nama.Ove druge postaju sve ociglednije,a one prve ozive secanjima na stare dane.
Trenutak kada svako od nas pocinje da razmislja o prakticnim momentima zivota.
Sta i kako dalje?
Nisam spomenuo kreativnost i duh koji nam svima ubrizgava potrebnu dozu zivota u mozak, a koji je prva zrtva ovakvog stanja stvari i uopste bracnog zivota,
Dakle evo nas kod onog momenta,otici ili ostati.
Analiza ,sta gubim ,a sta dobijam.
Tu vec matematika mesa prste ,i sto je najgore tek onda shvatis da je tvoj zivotni saputnik ,a kojim si do juce delio ovaj zivot na pola,vrlo upucen u pravni aspekt bracnog ugovora.