Dala mi profesorka srpskog keca, ujutru bio prvi cas, ona nadrndana, i lepo pocne da proziva i pita i podelila jedno 15 keceva.
I nista, ja naravno kiptim od besa. Posle casa ja lepo zatvorim vrata ucionice i pridjem joj kad smo ostale same.
I kazem joj sve u facu. Da mi je omiljen profesor jer je unikatna i njena predavanja su zanimljiva jer se svi valjamo od smeha ali brate mili sroza nam prosek kad nam iz cista mira da keceve.Ona se zabuljila u mene kao da cu da skocim na nju i krenem da je bijem.
Posle je klimala glavom i sledeci dan rekla kako nije upisala ocene u dnevnik nego onako pa se nece racunati.
To je bilo u prvoj godini i to pocetkom prve.
E, na kraju cetvrte kao neko srce da mi iscupao kad smo se oprastali sa njom.
Ona i nase odeljenje smo se mnogo zblizili, postala nam je kao razredna jer nasa razredna nije marila za nas, bukvalno i nikada nije bila tu.
A takodje sam imala peh sa profesorom matematike, covek je drhtao od besa i dan danas bezi od mene na ulici jer sam pred odeljenjem rekla kako se ponasa i da na kamerama lako mogu da potvrdim njegovo ponasanje. Uglavnom covek je negirao sve termine za dopunske i dodatne casove nesto tako je bilo u pitanju pa se nije pojavljivao i na kraju godine hteo da nam upise keceve jer se kao mi nismo pojavljivali.
Bilo ih je svakakvih u srednjoj.
