interesantan mi je taj mehanizam straha, koji izgleda radi samo ad hoc.
Sada ljudi nose maske, čuvaju se, reaguju promptno na opasnost, ali..
Ali niko ne reaguje tako kada je u pitanju npr gojaznost, ili alkohol, ili šećer, da?
Debljina ubija, ćešer isto, alkohol..ali ljudu su u nekom "ma ko mu iebe mater" fazonu, jer se loše posledice svega toga ne vide, ili ne očekuju odmah.
Ljudi čak pričaju sa simpatijama kad govore o svojim slaobstima tipa prežderavanje, slatkiši, "koja čašica više..", iako se isto igraju sa smrću kao kad je i epidemija u pitanju.
Ipak od tih stvari se (najčešće) umire polako.
U svetu vladaju epidemije prežderavanja..svi slikaju šta su gde ždrali, posle kao naglas kukaju kako da skinu salo i sve samo zbog toga je imaju vremena, jer znaju da imaju šansu da se nekako dovedu u red.
Sa virusima nema zezanja, nego drži odmah meći rukavice, maske, peri ruke, prskaj aspesol..
Opet, virusi mu dođu kao srčani udar u odnosu na ove tri stvari koje su polako izjedajuće. Ove druge čak sigurno vode u bolest ili smrt, ali ipak im se tepa i ipak se favorizuju.
Kako to da Zvetska zdravstvena organizacija ne zabrani prodaju alkohola, npr?
Kako je svest rastegljiva žvaka..