gost 434892
Veoma poznat
- Poruka
- 12.912
Ми млади поготово у тинејџ добу развијамо неки бунт и пркос према свему, а уједно се осећамо као да нас нико не разуме и да смо усамљени на свету, те смо се често осећали и често се осећамо као да смо сами против свих
Међутим, овде није тема само то. Да ли вам се икада десило да вас за нешто нападне велик број људи а да знате да сте у праву? Да вас нападну за нешто што нисте урадили? Било какав неправдан вид борбе у ком сте буквално били сами против много људи?
Даћу један пример из свог живота. Током средње школе баш сам се лоше слагао са другарицама из одељења, генерално је стање у одељењу било катастрофично али те девојке из мог одељења већином су биле инстраграмуше (по мом схватању, најврв јер сам био љут на њих због свега), површне и оне праве стереотипичне тинејџерке које не знају ништа а праве се и мисле да знају све.
Да не причам историју нашег сукоба, јер није битно, али битно је да су моје речи манипулативно изокренуте и спиноване пред професорком, буквално све су урлале на мене тада, викале и извртале моје речи. Након јако дуге свађе где сам покушао да се одбраним и да све убедим да спинују и извлаче из контекста, као последњу наду питао сам једног пасивног, анксиозног "друга" из разреда који је био сведок, да потврди да није било тако како су оне рекле и хтеле да испадне.
Он уместо да каже истину најврв из страха да и на њега не скоче као чопор малих керова и као што су на мене скочиле, ставио се на њихову страну иако је био скроз свестан и знао је истину. Опсово сам му мајку из беса, реко да је смрда и трања, устао и изашао са часа.
Због тога свега сам могао опасно да најбем али нисам јер су професори знали да нисам лажов, и знали су какво је стање у мом одељењу. Заузели су се за мене и стали на монј страну иако ништа конкретно нису урадили
А ево и песме
Међутим, овде није тема само то. Да ли вам се икада десило да вас за нешто нападне велик број људи а да знате да сте у праву? Да вас нападну за нешто што нисте урадили? Било какав неправдан вид борбе у ком сте буквално били сами против много људи?
Даћу један пример из свог живота. Током средње школе баш сам се лоше слагао са другарицама из одељења, генерално је стање у одељењу било катастрофично али те девојке из мог одељења већином су биле инстраграмуше (по мом схватању, најврв јер сам био љут на њих због свега), површне и оне праве стереотипичне тинејџерке које не знају ништа а праве се и мисле да знају све.
Да не причам историју нашег сукоба, јер није битно, али битно је да су моје речи манипулативно изокренуте и спиноване пред професорком, буквално све су урлале на мене тада, викале и извртале моје речи. Након јако дуге свађе где сам покушао да се одбраним и да све убедим да спинују и извлаче из контекста, као последњу наду питао сам једног пасивног, анксиозног "друга" из разреда који је био сведок, да потврди да није било тако како су оне рекле и хтеле да испадне.
Он уместо да каже истину најврв из страха да и на њега не скоче као чопор малих керова и као што су на мене скочиле, ставио се на њихову страну иако је био скроз свестан и знао је истину. Опсово сам му мајку из беса, реко да је смрда и трања, устао и изашао са часа.
Због тога свега сам могао опасно да најбем али нисам јер су професори знали да нисам лажов, и знали су какво је стање у мом одељењу. Заузели су се за мене и стали на монј страну иако ништа конкретно нису урадили
А ево и песме
