Zanima me ima li ljudi kao sto sam ja,malo cudnih.
Po necijim kriterijumima, verovatno, jesam cudna. Nisam napravljena ispod stanc masine, a to je vec dovoljno za "biti cudan" 
.
Kaze mi jedna drugarica da sam hipohondar,sad i ja mislim da jesam malo,koja god falinka da mi se pojavi ja se uplasim da je nesto ozbiljno,da ce se iskomplikovati,uhvati me panika...
Nemam obicaj odmah da reagujem. Neke stvari poznajem po malo, tako da prvo pokusam sama da resim situaciju, da verujem da nije nista opasno, ako ni simptomi nisu katastrofalni. Ukoliko problem egzistira - pravac kod lekara. Ili, ako je nesto sto znam da je opasno za cekanje i samopokusaje lecenja - lekar mi je prvi na spisku obaveza.
Kao mala imala sam 3 operacije na stomaku,pocelo od slepog creva pa se iskomplikovalo,od tada imam osetljiviji stomak i sa tim zivim,posle toga desio mi se veliki stres,sada imam i cir tako da i sa tim zivim, mozda su to sve uzroci mog preterivanja.Imate li slicno iskustvo i kako izlazite na kraj sami sa sobom,da naucim da se malo opustim?
Generalno, ne volim bolnice jer osecam neku averziju prema istima. Nije da tamo bas idemo zbog uzivancije . Sve neprijatno sto mi se desavalo sa zdravljem, a bilo je vezano za lekarski intervenciju - nisam zaboravila i uvek se setim takvih stvari kad znam da moram prolaziti kroz nesto slicno. Bez obzira na neprijatnost/strah, nateram sebe da prevagne logika da nesto moram uciniti za svoje dobro. Mozda imam drugi izbor, ali je pitanje da li je bolji.
Nisam ja sad u ne znam kakvoj panici,ali kada imam neku falinku ispitujem kada ce proci,pa zasto se sad to pojavilo,ko neko dete...
Mene interesuje sve sto je vezano za zdravstveni problem koji imam (i ne samo to, ali druga interesovanja nisu tema). Zelim da budem informisana da bih znala sta mi se desava, zasto, kako i da li to mogu da sprecim, sta je izazvalo neki problem, sta da ucinim da ga otklonim i sl. Cak sam i nezgodna za lekare, veterinare (ponekad) jer se dosta informisem van ordinacije, a odgovore trazim i u samoj ordinaciji 
. Mislim da time ne pokazujem samo "paniku" (a ima i toga, naravno) vec i odredjenu zainteresovanost i inteligenciju, jer te stvari zelim da znam i naucim ih, pa mi sluze bilo za sopstvene potrebe bilo za savet nekome. Necu tako postati lekar, ali svakako necu biti gluplja posle "naucenog" , a daleko mi je prijatnije kada sam upucena nego unezverena jer ne znam o ceme se radi i sta me ceka.
