Šta li radi moja mati
dok se ponoć nema klati.
Da li čuje moje reči,
kad u pesmu žal se smesti,
ili plače svojoj kosi
kada jutro kraj orosi.
Dal' će uvek ili neće
biti za nju prave sreće,
da mi tajne sve razume,
da u mene se zakune,
da na proleće mi zamiriše
i kad padnu hladne kiše.
Šta li moja mati šapta,
kada zatvore se kućna vrata,
i kad ovde srce strvim
samo da joj ruke grlim.
Zna li ona kako peče
njena tuga svako veče.
Kako diše moja mati,
da mi je bar časak znati.
Il' me željna opet čeka,
u dom da joj s puta svratim.
Tužna lica moja mati,
nikad neće stvarno spati.
Znam ja...
Život ću joj poklanjati,
i opet joj neću dati
koliko je
meni mati.
dok se ponoć nema klati.
Da li čuje moje reči,
kad u pesmu žal se smesti,
ili plače svojoj kosi
kada jutro kraj orosi.
Dal' će uvek ili neće
biti za nju prave sreće,
da mi tajne sve razume,
da u mene se zakune,
da na proleće mi zamiriše
i kad padnu hladne kiše.
Šta li moja mati šapta,
kada zatvore se kućna vrata,
i kad ovde srce strvim
samo da joj ruke grlim.
Zna li ona kako peče
njena tuga svako veče.
Kako diše moja mati,
da mi je bar časak znati.
Il' me željna opet čeka,
u dom da joj s puta svratim.
Tužna lica moja mati,
nikad neće stvarno spati.
Znam ja...
Život ću joj poklanjati,
i opet joj neću dati
koliko je
meni mati.
