Da li preterujem?

M

mima84

Početnik
Poruka
2
Treba mi potpuno objektivno misljenje, pa vas molim... :hvala:

Dakle, zivim sa bratom i roditeljima. Plata mi je 35000(na ni malo lakom poslu) i od skoro su nam trazili da placamo po 10000 za racune, hranu itd. Sve bi to bilo ok da ne placam dva kredita za racunar i ceo zivot prizeljkivani put u Prag i pored toga dve skole( visu i prekvalifikaciju) koje uopste nisu jeftine i zbog svega toga mi se oduzilo zavrsavanje istih. Meni se cini da je to previse... Iz vise razloga:

- samim tim sto radimo, sklonili smo se ''sa grbace'' za skolu, izlaske, garderobu...
- toliko za hranu od svih nas, je malo preterano- uglavnom jedu samo mama i tata posto brat i ja uglavnom nismo kod kuce(a i kada kupujem hleb, mleko, salamu i sl jednom u dve nedelje, kada sam popodne, to radim od svojih para posto mi oni nista ne ostave)

Da me ne shvatite pogresno: volim svoje roditelje i ne mislim da treba da im trazim racun za svaki moj dinar koji potrose, i treba da dajem za deo racuna, ali hrana... Cini mi se kao da mi otimaju te pare..

Ja se pitam da li je previse sto zelim da priustim sebi sto vise stvari sada, jer me uskoro ocekuje udaja, veliki kredit posto necemo imati gde da se smestimo, deca i mogu da se pozdravim sa vecinom licnih zadovoljstava? Ispada da placam njima zato sto sam se rodila, a moracu i svojoj deci... Kakva su vasa iskustva sa tim i da li neko zna da li je moguce da cetvoroclana porodica potrosi 45000 za racune i hranu(koja je vrlo klasicna, bez nekih skupih namirnica, lososa, dimljenih ovih ili onih, vrlo retko suhomesnatih proizvoda i sl)
 
45 000 sa hranu i račune, nije nimalo preterani iznos za četvoročlanu porodicu i uopšte nije potrebno da hrana bude ekstravgantna da bi se stiglo do tog iznosa. Oni treba da se zapitaju da li je pošteno da vam traže toliki novac, jer ipak niste samo stanari, nego pre svega deca, ti da li ti je pored svih troškova bio potreban i put u Prag, koji je sigurno veliki izdatak u toj situaciji, jer nije nešto što može biti od vitalnog značaja, kao kompjuter, ako je potreban za posao i sl ...
 
Poslednja izmena:
pa realno iditski je traziti tacan iznos ajde da se nešto učipiš tipa plaćaš telefone ili snabdevanje nekad
pogotovo ako si student još
to nigde ne videh
a iznos je realan, štaviše vrlo skroman
 
Preterujes. Sad kad radis normalno je da ucestvujes u troskovima (i obavezama) u stanu kad vec zivite zajedno. U redu je da sebi priustis putovanje u Prag ili gde vec zelis, ali isto to pravo imaju i tvoji roditelji. Mozda i oni zele racunar, kola, neku novu masinu, bilo sta... pa nije njima zivot stao pa da nista ne zele.

Ne placas njima sto si se rodila, vec sto zivite zajedno.
 
Poslednja izmena:
mima84:
Treba mi potpuno objektivno misljenje, pa vas molim... :hvala:

Dakle, zivim sa bratom i roditeljima. Plata mi je 35000(na ni malo lakom poslu) i od skoro su nam trazili da placamo po 10000 za racune, hranu itd. Sve bi to bilo ok da ne placam dva kredita za racunar i ceo zivot prizeljkivani put u Prag i pored toga dve skole( visu i prekvalifikaciju) koje uopste nisu jeftine i zbog svega toga mi se oduzilo zavrsavanje istih. Meni se cini da je to previse... Iz vise razloga:

- samim tim sto radimo, sklonili smo se ''sa grbace'' za skolu, izlaske, garderobu...
- toliko za hranu od svih nas, je malo preterano- uglavnom jedu samo mama i tata posto brat i ja uglavnom nismo kod kuce(a i kada kupujem hleb, mleko, salamu i sl jednom u dve nedelje, kada sam popodne, to radim od svojih para posto mi oni nista ne ostave)

Da me ne shvatite pogresno: volim svoje roditelje i ne mislim da treba da im trazim racun za svaki moj dinar koji potrose, i treba da dajem za deo racuna, ali hrana... Cini mi se kao da mi otimaju te pare..

Ja se pitam da li je previse sto zelim da priustim sebi sto vise stvari sada, jer me uskoro ocekuje udaja, veliki kredit posto necemo imati gde da se smestimo, deca i mogu da se pozdravim sa vecinom licnih zadovoljstava? Ispada da placam njima zato sto sam se rodila, a moracu i svojoj deci... Kakva su vasa iskustva sa tim i da li neko zna da li je moguce da cetvoroclana porodica potrosi 45000 za racune i hranu(koja je vrlo klasicna, bez nekih skupih namirnica, lososa, dimljenih ovih ili onih, vrlo retko suhomesnatih proizvoda i sl)
Kliknite za proširenje...

To je u nasem drustvu klasicna pojava da roditelji ocecuju da ih deca izdrzavaju..narocito sto matorci znaju kako da ustede kupujuci na dzakove..bitno je da se u startu postavis kako ti se ta ideja ne dopada i da ne ide nista na gomilu..nego da jednom odete u metro ili tempo i kupite ono sto koristite svakodnevno pa na vise za nedelju dve ili mesec dana..ako se oni budu protivili na bilo koje vase predloge znaces da su smradovi koji bi se shlepali:ok:
 
Nije to normalno danas veruj kad neki studiraju do 30e..tako grubo sam rekao zato sto iam ortaka koga bukvalno ucenjuju izbacivanjem iz kuce..on nije lenjivac naprotiv grize da radi gde god..i cim negde prestaje oni dizu frku kako je on kriv a u stvari im zinulo dupe za njegove pare..ja mu prosto izracuno koliki su troskovi kad mi je reko sta se kuva..vrte 3 i po jela..ono klanje i spremanje zimnice znaci pola ne mogu potrositi..btw imaju 2 stambene jedinice individualne..ogromnu vikendicu i jos 300 naslednih cuda na nevidjenoj lokaciji..ali su prosto stipse..to nije 100e..nego 100x4..to nije malo a vec je devojka navela da nisu kod kuce..mnogo je jeftinije kad se kuva za 4 porodicu
 
Ja dok sam živela sa matorcima i počela da radim, davala sam pola svoje plate u kuću. Samoinicijativno. Niko mi nije tražio nego sam ja prosto imala potrebu da ravnopravno učestvujem u svim kućnim troškovima. Ostatak plate mi je odlazio na studiranje i ništa mi nije ostajalo za provod i putovanja. Ali sam znala da će mi studiranje omogućiti bolji posao. Tako je i bilo.
Kad sam dobila bolji posao sa većom platom, davala sam 200 eura u kuću, opet samoinicijativno jer sam želela da pomognem roditeljima maksimalno, da svi osete poboljšanje standarda. Brat je u to vreme studirao pa je to bio dodatni trošak i ja sam bila presrećna što mogu svom bratu da pomognem da stekne uslove za bolju budućnost. Još smo se mama i ja dogovorile da kupimo auto pa smo jednako uplaćivale rate.
Meni je činilo zadovoljstvo što sam konačno mogla da rasteretim roditelje koji su nesebično sve odvajali za mene i mog brata više od 20 godina.:heart:

To je samo moj primer i moje mišljenje. Po meni, roditelji su dužni da nas iškoluju i osposobe za život. Posle toga je naša volja šta ćemo i kako ćemo, da li ćemo im pomagati koliko možemo ili ćemo se pokupiti i otići i nikad više ni ne pitati za zdravlje ili čak živeti i dalje sa njima, imati svoj novac i smatrati da treba da živimo na njihovoj grbači do groba.
 
georgejune:
Nije to normalno danas veruj kad neki studiraju do 30e..tako grubo sam rekao zato sto iam ortaka koga bukvalno ucenjuju izbacivanjem iz kuce..on nije lenjivac naprotiv grize da radi gde god..i cim negde prestaje oni dizu frku kako je on kriv a u stvari im zinulo dupe za njegove pare..ja mu prosto izracuno koliki su troskovi kad mi je reko sta se kuva..vrte 3 i po jela..ono klanje i spremanje zimnice znaci pola ne mogu potrositi..btw imaju 2 stambene jedinice individualne..ogromnu vikendicu i jos 300 naslednih cuda na nevidjenoj lokaciji..ali su prosto stipse..to nije 100e..nego 100x4..to nije malo a vec je devojka navela da nisu kod kuce..mnogo je jeftinije kad se kuva za 4 porodicu
Kliknite za proširenje...

Nisu oni stipse, nego je on nesposoban da se sa 30 godina sam stara o sebi. A pošto roditelji vide da on nema nameru da preuzme život u svoje ruke, pokušavaju na razne načine da ga trgnu. Možda nisu našli najsretnije rešenje, ali je činjenica da neko mora da ga podstakne.
 
mima84:
Treba mi potpuno objektivno misljenje, pa vas molim... :hvala:

Dakle, zivim sa bratom i roditeljima. Plata mi je 35000(na ni malo lakom poslu) i od skoro su nam trazili da placamo po 10000 za racune, hranu itd. Sve bi to bilo ok da ne placam dva kredita za racunar i ceo zivot prizeljkivani put u Prag i pored toga dve skole( visu i prekvalifikaciju) koje uopste nisu jeftine i zbog svega toga mi se oduzilo zavrsavanje istih. Meni se cini da je to previse... Iz vise razloga:

- samim tim sto radimo, sklonili smo se ''sa grbace'' za skolu, izlaske, garderobu...
- toliko za hranu od svih nas, je malo preterano- uglavnom jedu samo mama i tata posto brat i ja uglavnom nismo kod kuce(a i kada kupujem hleb, mleko, salamu i sl jednom u dve nedelje, kada sam popodne, to radim od svojih para posto mi oni nista ne ostave)

Da me ne shvatite pogresno: volim svoje roditelje i ne mislim da treba da im trazim racun za svaki moj dinar koji potrose, i treba da dajem za deo racuna, ali hrana... Cini mi se kao da mi otimaju te pare..

Ja se pitam da li je previse sto zelim da priustim sebi sto vise stvari sada, jer me uskoro ocekuje udaja, veliki kredit posto necemo imati gde da se smestimo, deca i mogu da se pozdravim sa vecinom licnih zadovoljstava? Ispada da placam njima zato sto sam se rodila, a moracu i svojoj deci... Kakva su vasa iskustva sa tim i da li neko zna da li je moguce da cetvoroclana porodica potrosi 45000 za racune i hranu(koja je vrlo klasicna, bez nekih skupih namirnica, lososa, dimljenih ovih ili onih, vrlo retko suhomesnatih proizvoda i sl)
Kliknite za proširenje...

ne preterujes zato sto
- normalno je da svoje pare trosis kako ti zelis
- normalno je da su putovanja deo istih zelja
- da si finansijski nezavisna i svoja

preterujes zato
- normalno da se pomaze roditeljima
- keva i cale ti garant stekuju pare za tu istu svadbu ( nece da se ponize i uzimaju kredit)
taj stan ce tvoji roditelji da ostave tebi i bratu tako da ti ne placas njima nego ulazes u svoju buducnost
- da li imas predstavu koje su cene namernica ili se tvoja ishrana bazira na "parce pizze"
- sacekaj da ti sama budes roditelj pa sudi

i da, nije me blam da priznam da ja deo svoje plate dajem "u kuću" zasto i koliko to su moji razlozi :D
 
ti moras imati svoj zivot i svoje troskove. s obzirom da u zajednici vaze pravila zajednice :), prilagodi se koliko mozes, uvazi svoje roditelje, ali budi i mudra. i...ako je ikako moguce, osamostaljivanje sto pre.

:))
 
Hm, ja nisam najbolji kandidat za ovu temu.
Od skora radim i studiram, do pre par meseci sam samo studirala . Imam 23 godine i pri kraju sam, dakleM ne lezim roditeljima na grbaci 100god.
Deo plate trosim na sebe, deo za skolarinu, oni mi u potpunosti i dalje placaju stan i racune ;)
Tako smo se dogovorili, ja se logicno nisam bunila.
Kada budem krajem juna isplatila poslednji deo ove zavrsne godine i skolarine, onda ce to ici za kiriju i to je to.
Da zivim sa njima i radim,l ne znam kako bi bilo. Nikada se "kuci" necu vratiti da radim u Bg sam i tu ostajem jer mi je tu posao i to sam oduvek znala da ce tako biti ;)
Ali pretpostavljam i ono sto mi je logicno je da u narednim godinama kada postanu penzioneri a to je vrlo brzo da cu davati ja njima, a ne oni meni...
 
Poslednja izmena:
Mima 84, poprilično si se uvalila u troškove, i sve ćeš ih isplatiti za najviše dve godine, ako uzmemo da ti je svaka stavka po 1000evra. Ako su roditelji u stisci sa parama, naravno da ćeš im pomoći koliko god možeš. A troškovi od 45000din za 4-članu porodicu su realni - 10-15000 za režije i 30000 za hranu. A lepo bi bilo da si se sama setila da ponudiš učešće u troškovima, ali oprošteno ti je jer smo svi koji smo živeli sa roditeljima podrazumevali da nam je plata džeparac. Ako ti je to baš puno zamoli ih da te poštede još neko vreme dok ne izađeš iz ovih velikih troškova ili bar da daješ manje. U normalnim porodicama se podrazumeva da će roditelji pomagati najviše što mogu, a deca će to ceniti i neće zloupotrebljavati. A kada bude njima trebala pomoć ti ćeš isto biti tu za njih. Ipak nije lako istovremeno i učiti i raditi. Uteha je u svemu da si još mlada i da ti napori imaju svoj kraj.
 
Poslednja izmena:
mima84:
Treba mi potpuno objektivno misljenje, pa vas molim... :hvala:

Dakle, zivim sa bratom i roditeljima. Plata mi je 35000(na ni malo lakom poslu) i od skoro su nam trazili da placamo po 10000 za racune, hranu itd. Sve bi to bilo ok da ne placam dva kredita za racunar i ceo zivot prizeljkivani put u Prag i pored toga dve skole( visu i prekvalifikaciju) koje uopste nisu jeftine i zbog svega toga mi se oduzilo zavrsavanje istih. Meni se cini da je to previse... Iz vise razloga:

- samim tim sto radimo, sklonili smo se ''sa grbace'' za skolu, izlaske, garderobu...
- toliko za hranu od svih nas, je malo preterano- uglavnom jedu samo mama i tata posto brat i ja uglavnom nismo kod kuce(a i kada kupujem hleb, mleko, salamu i sl jednom u dve nedelje, kada sam popodne, to radim od svojih para posto mi oni nista ne ostave)

Da me ne shvatite pogresno: volim svoje roditelje i ne mislim da treba da im trazim racun za svaki moj dinar koji potrose, i treba da dajem za deo racuna, ali hrana... Cini mi se kao da mi otimaju te pare..

Ja se pitam da li je previse sto zelim da priustim sebi sto vise stvari sada, jer me uskoro ocekuje udaja, veliki kredit posto necemo imati gde da se smestimo, deca i mogu da se pozdravim sa vecinom licnih zadovoljstava? Ispada da placam njima zato sto sam se rodila, a moracu i svojoj deci... Kakva su vasa iskustva sa tim i da li neko zna da li je moguce da cetvoroclana porodica potrosi 45000 za racune i hranu(koja je vrlo klasicna, bez nekih skupih namirnica, lososa, dimljenih ovih ili onih, vrlo retko suhomesnatih proizvoda i sl)
Kliknite za proširenje...

Dakle... :) ja ti mogu opisati svoju situaciju...

Živim sa roditeljima i bratom... oduvijek smo funkcionisali tako da za osnovne životne troškove nema "moj budžet, tvoj budžet", nego imamo zajednički bužet. Koliko će ko učestvovati u tom budžetu zavisi od toga koliko ko zarađuje... Nikad nismo striktno određivali sume koje će ko odvajati za redovne troškove, i kako čija plata pristigne, tako se nekim logičnim redom rješavaju najprioritetniji troškovi i računi. Različiti nam poslovi, različiti iznosi koje zarađujemo, pa nikad i ne mjerimo koliko je ko dao ili utrošio.

Moja porodica je moj tim, a ja sam valjda timski igrač, šta znam... nisam im podstanar, nisam gost... tako je sada, tako će biti i kad budem imala neku novu porodicu. Imamo mi i kredite, imamo i vanrednih troškova, imamo i veselja i kvarova na autu (kojim se svi služimo) a desi se i da samo neko od nas ima neki nepredviđen lični trošak, pa i to zajedno pokrivamo... i obično svako ima uz sebe nešto novca za neke lične sitnice i potrebe. Bilo je perioda kad je bio zaposlen samo tata, ili mama, ili samo brat ili samo ja... radila sam i kao student, pa i tada nisam sebi davala za pravo da sve što zaradim trošim samo ili prioritetno na sebe i za svoje zadovoljstvo. U principu, imamo zajedničke obaveze, brige, manjkove i viškove... zajedno gradimo kuću, ulažemo zajedno u svakoga od nas. Ako su moj brat ili tata mogli raditi najteže fizičke poslove da ja ne bih prekinula studije, i ja ću se potruditi da dam i veći dio svojih primanja za nešto što sada njima znači i treba. Mama nije zaposlena, pa opet odem i kupim i za nju šta treba, drago mi je jednako kao i za mene... i da ne gnjavim dalje... :P sve je stvar dogovora.

Da sam neki hedonista i pragmatičan lik ('el se tako kaže?), osamostalila bih se potpuno, mogla bih sa svojom platom sasvim ugodan život sebi priuštiti... i poneko putovanjce i autić i ovo i ono... ali, nisam, eto. Meni dom i porodica znače više od putovanja, od krpica i auta, od totalne materijalne samostalnosti. To me ne čini srećnom, niti me ispunjava. Ako ću živjeti samo za sebe, neka me i nema.

Ne mora značiti da je ovo što sam ja opisala idealno (sigurno ima onih koji misle da nije čak ni normalno :P), niti da nema drugih dobrih rješenja.
A što se tiče tvoje situacije... Meni malo čudno da im zamjeraš baš hranu, kao da bi da podvučeš crtu od momenta otkad ti zarađuješ i u fazonu "e, a sad će svako za sebe"... valjda su i oni tebe hranili prije toga, miša mu.... zamisli da ti sad ispostave račun za sve te godine... :P Plašim se da ćeš sutra i svojoj djeci zamjerati i računati koliko si za njih dala, ako me razumiješ?!

Elem, ako osjećaš da daješ više nego što neko zaslužuje, ako osjećaš da ti je to obaveza i imaš neke druge prioritete, i ako tebi neko mora da traži da doprineseš ovoliko ili onoliko - biraj osamostaljenje u pravom smislu te riječi, ali tek nakon što razmisliš da li to zaista možeš i želiš... to niko za tebe ne može znati, jer niko ne živi tvoj život. Srećno, u svakom slučaju! :)

p.s. I, da Mima, računi i troškovi hrane i najosnovnijih potrepština za četvoročlanu porodicu sigurno iziskuju 400 i više evrića.
 
Zavisi od mnogo čega ;)
Ja sam završila fax sa 25 ... nisam pala nijednu godinu ali sam se zaposlila čim mi je krenuo apsolventski staž pa sam vukla tih poslednjih par ispita.
Taj prvi posao koji sam imala kao apsolvent nije bio stalan već honorarni i nisam davala ništa za kuću tj. račune i hranu ali sam sebi kupovala sve što treba i nisam tražila za odeću, izlaske i sl.
Čim sam dobila stalni posao počela sam da odvajam i za kuću. Nema određene cifre koju MORAM da uložim u kućni budžet ali trudim se da dajem koliko mogu, kao i moj muž. Nema potrebe da mi dajemo novac jer od kevine plate i dedine penzije komotno mogu da se plate računi ali nekako imam obavezu da i ja nešto dajem, makar to ostavili po strani za slučaj da se pojavi neki kvar, potreba za majstorima, renoviranjem i sl.

Da sam ja roditelj - ne bih tražila detetu da učestvuje u troškovima do neke 25-26 godine. Ukoliko i posle toga moje dete ne bi završilo fakultet, moralo bi da pronađe posao od kog može da živi a ako živi sa mnom i da učestvuje u troškovima zajedničkog domaćinstva. Verovatno ne bih propisivala tačan iznos ako ne moram ali nekako mi je normalno da ljudi koji su odrasli i poslovno sposobni i dele istu kuću/stan zajedno plaćaju račune i hranu, bez obzira na to ko je roditelj a ko dete i ko koliko jede u kući.
 
EliNS:
Nisu oni stipse, nego je on nesposoban da se sa 30 godina sam stara o sebi. A pošto roditelji vide da on nema nameru da preuzme život u svoje ruke, pokušavaju na razne načine da ga trgnu. Možda nisu našli najsretnije rešenje, ali je činjenica da neko mora da ga podstakne.
Kliknite za proširenje...

O cemu pricas?oni ne zele da se on trgne od njih vec njegove pare..voze njegov automobil
 
Moja priča je vrlo slična Elinoj i Millinoj- niko sretniji od mene kad sam diplomirala i dobila prvu platu! Davala sam roditeljima i nije me bilo briga da li će oni to trošiti ili štedeti da bi kupili nešto sestri ili meni. Sestra mi je već bila udata, ali je u onom ludlu devedesetih dobila otkaz zbog trudnoće , a ja sam im bila od pomoći tako što sam priličan deo plate trošila na sestričinu.
Ne mogu da zamislim da ja idem u fenseraj od restorana a roditelji da mažu hleb i paštetu! Nekako sam bila bezbrižna i opuštena tada- kod mame i tate a opet finansijski nezavisna.
I da dodam- mi smo sad tročlana porodica koja subotom ide u veliku kupovinu u hipermarket i na pijacu- za hranu i kućnu hemiju ode 10000 i više ( nedeljno)
 
Trinitty:
Ljudi, sta vi jedete za 400 evra mesecno!?
Kliknite za proširenje...

Rekla je cetvoroclana porodica ,stan i hrana 45000 mesecno . Ujedno te pare su smesne za cetvoroclanu porodicu . Po mom misljenju tvojih 10 000 njima znaci kao olaksanje za budzet. Ako zivis sa njima imas platu 35 000 logicno da 10 000 bilo bi pozeljno da das ako imas samo tu obavezu a i dalje zivis sa nima .

E sad to je bilo ono sto je logicno . a ja znam da to tebi izgleda puno jer nisi navikla i smatras to kao harac ......Nesudjujem te jer ni ja nisam bio mnogo bolji. Oni ustvari hoce te nauce "na zivot" po mom misljenju .
Po mom misljenu trebala bi da dajes jer to nije mnogo .

Ps:ja placam stan ...dazbine i hranu i kredit 400 evra mesecno ....gde je ostalo ? to sam ti rekao da vidis da ima puno "gorih" od tebe .

"ispada da placam zato sto sam se rodila"??? Vrlo zanimljivo:-) Odgovor je : pa naravno da placas sto si se rodila u celog zivota ces placati i mnogo vise od bednih 10 000 din . (izvini na direktnosti ) ali tako to funkcionise
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Атомик™
Da li tate treba da vode ćerke u ženski ili muški toalet na javnim mestima?
Odgovora
2
Pregleda
200
C0NSIGLIERI
C0NSIGLIERI
Duskwood
Da li će deca vraćati alimentaciju državi? Jedan član novog zakona šokirao javnost
Odgovora
18
Pregleda
293
Zauz
Z
Nina
Kako da dete počne da vam se poverava?
Odgovora
19
Pregleda
373
Paula
Paula

Back
Top