https://edukacija.rs/zanimljivosti/da-li-mozemo-boje-da-osetimo
Fenomen kada su sva čula ujedinjena i isprepletena naziva se sinestezija. Radi se o neurološkom fenomenu u kojem slike dobijaju ukus, zvuci boje, a vreme je prostorno viđeno. Da li možete da opišete kako de osećate kada vidite broj 16, koju boju vidite dok slušate omiljeni muzički bend i da li je glas drage vam osobe, možda, žut? To su pitanja kojima se može otkriti da li ste od osoba koja poseduje ovu fascinantnu sposobnost.
Stručnjaci kažu pa postoje takvi ljudi, ali njih je malo. Ti pojedinci imaju sposobnost da stvarnu informaciju, koju prime preko jednog čula, nesvesno proslede drugom. Naziv neurološkog fenomena potiče od starih Grka koji su ga opisivali kao objedinjeno iskustvo i percepcija: syn: zajedno i aisthesis: percepcija.
Zahvaljujući sinesteziji reči dobijaju ukus, boje mogu biti određene slovima ili brojevima, dok se zvuci mogu videti. Stručnjaci navode da su sve kombinacije moguće: zvučni nadražaji mogu biti povezani s vizualnim iskustvima, a ona s percepcijom ukusa. Najnovija psihološko-neurološka istraživanja pokazuju da je najčešći oblik sinestezije doživljavanje grafema, preciznije osećanje znakova u bojama. Prema toj studiji, slovo A sinesteti je, recimo, zeleno, dok je broj 4 vidi u žutoj boji.
Osoba sa ovim fenomenom naziva se sinesteta i najčešće su mu povezana dva čula. Onih sa više objedinjenih, tri ili više, su izuzetno retki. Sinestetski fenomeni su jedinstveni za svaku osobu pojedinačno. Takođe, čovek može biti i nesvestan te sposobnosti. Oni najčešće neplanirano i nenadano, govore kako doživljavaju muziku ili knjigu koju čitaju i tek tada shvataju da ljudi u okruženju ne dele istu percepciju.
Prema podacima medicinske škole na Harvardu, svega jedan odsto ljudi ima sinesteziju. Poznate sinestete su Vladimir Nabokov, Farel Vilijams i Merilin Monro. Svaka osoba sa ovim fenomenom ima drugačiju percepciju, a procenjuje se da ima oko 60 varijacija stanja.
– Kad pitate sineaste da li bi voleli da se otarase ovog stanja, većina će reći ne. Za njih, to je sasvim normalno iskustvo. Da im to neko oduzme, osećali bi kao da im je oduzeto jedno čulo – izjavila je Sajmon Baron-Koen, koji na Kembrižu izučava ovaj fenomen, za Psychology Today.
A, Farel Vilijams, veruje da je uspeh u muzičkoj industiji “duguje” sinesteziji. On je rekao da za s”vaku boju postoji zvuk, vibracija, deo ljudskog tela, broj, muzička nota”.
Fenomen kada su sva čula ujedinjena i isprepletena naziva se sinestezija. Radi se o neurološkom fenomenu u kojem slike dobijaju ukus, zvuci boje, a vreme je prostorno viđeno. Da li možete da opišete kako de osećate kada vidite broj 16, koju boju vidite dok slušate omiljeni muzički bend i da li je glas drage vam osobe, možda, žut? To su pitanja kojima se može otkriti da li ste od osoba koja poseduje ovu fascinantnu sposobnost.
Stručnjaci kažu pa postoje takvi ljudi, ali njih je malo. Ti pojedinci imaju sposobnost da stvarnu informaciju, koju prime preko jednog čula, nesvesno proslede drugom. Naziv neurološkog fenomena potiče od starih Grka koji su ga opisivali kao objedinjeno iskustvo i percepcija: syn: zajedno i aisthesis: percepcija.
Zahvaljujući sinesteziji reči dobijaju ukus, boje mogu biti određene slovima ili brojevima, dok se zvuci mogu videti. Stručnjaci navode da su sve kombinacije moguće: zvučni nadražaji mogu biti povezani s vizualnim iskustvima, a ona s percepcijom ukusa. Najnovija psihološko-neurološka istraživanja pokazuju da je najčešći oblik sinestezije doživljavanje grafema, preciznije osećanje znakova u bojama. Prema toj studiji, slovo A sinesteti je, recimo, zeleno, dok je broj 4 vidi u žutoj boji.
Osoba sa ovim fenomenom naziva se sinesteta i najčešće su mu povezana dva čula. Onih sa više objedinjenih, tri ili više, su izuzetno retki. Sinestetski fenomeni su jedinstveni za svaku osobu pojedinačno. Takođe, čovek može biti i nesvestan te sposobnosti. Oni najčešće neplanirano i nenadano, govore kako doživljavaju muziku ili knjigu koju čitaju i tek tada shvataju da ljudi u okruženju ne dele istu percepciju.
Prema podacima medicinske škole na Harvardu, svega jedan odsto ljudi ima sinesteziju. Poznate sinestete su Vladimir Nabokov, Farel Vilijams i Merilin Monro. Svaka osoba sa ovim fenomenom ima drugačiju percepciju, a procenjuje se da ima oko 60 varijacija stanja.
Šta je uzrok?
Precizno nikada nije utvrđen uzrok, međutim istraživanja pokazuju da se sinestezija javlja nakon što se određene regije, koje su jedna do druge, u mozgu povežu. S druge strane, postoje i studije koje pokazuju da je ovo stanje uslovljeno određenim genima. Tačnije, da je nasledna i da sa razvijanjem počinje u ranom detinjstvu. Takođe, ovaj fenomen, tvrde naučnici, je automatsko neurološko stanje i ne može da se zaustavi.– Kad pitate sineaste da li bi voleli da se otarase ovog stanja, većina će reći ne. Za njih, to je sasvim normalno iskustvo. Da im to neko oduzme, osećali bi kao da im je oduzeto jedno čulo – izjavila je Sajmon Baron-Koen, koji na Kembrižu izučava ovaj fenomen, za Psychology Today.
A, Farel Vilijams, veruje da je uspeh u muzičkoj industiji “duguje” sinesteziji. On je rekao da za s”vaku boju postoji zvuk, vibracija, deo ljudskog tela, broj, muzička nota”.
