Da li koristite rukavice za rad sa zemljom?

[Jasna]

Imam rukavice razne za rad u bašti. Čak sam i sa cvetićima rukavice
nabavila da motivišem sebe da ih koristim, ali mi ne ide.
Stavim rukavice, počnem da radim i samo u nekom trenutku shvatim
da sam ih skinula i da čeprkam po zemlji. Nemam pojma ni kad se
to desi. Baš uživam u dodiru sa zemljom i biljkama, ali rukee...
Fotografiju ruku ne smem da priložim.

Da li vi koristite rukavice?

 

[pura moca]

šteta je zemlju ne pipati

 

[Iskapa]

Zavisi šta radim,rekao bih pola vremena koristim,pola ne

 

[Владан]

Не користим.

 

[snowtrooper]

Ranije sam nosio kozne rukavice dok sam radio sa motikom i lopatom.

 

[Bole50]

Da jake obično nitrilne,zbog mogućnosti infekcije bakterijom Klostridijum tetani(tetanus) ,i ostalim mikroorganizmima. https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Тетанус

 

[Lagerta]

Koristim ih redovno, jer mi se zemlja zavuče ispod noktiju pa me to malo nervira . Uz uobičajene alatke, lakše mi je tako .

 

[Plant]

Ne koristim. Ja sam seljačko dete .
Dobro -dee, damama je to potrebnije, baš iz razloga 'damskih ruku' i lepih dugih noktiju. I moja dama ih je koristila.

 

[Nina]

Imam rukavice razne za rad u bašti. Čak sam i sa cvetićima rukavice
nabavila da motivišem sebe da ih koristim, ali mi ne ide.
Stavim rukavice, počnem da radim i samo u nekom trenutku shvatim
da sam ih skinula i da čeprkam po zemlji. Nemam pojma ni kad se
to desi. Baš uživam u dodiru sa zemljom i biljkama, ali rukee...
Fotografiju ruku ne smem da priložim.

Da li vi koristite rukavice?

koristim i rukavice za bastu su prakticne i stite ruke , ne samo od zemlje da se uprljaju vec da se ruke ne ogrebu, slomi nokat ..i slicno

 

[Jasna]

koristim i rukavice za bastu su prakticne i stite ruke , ne samo od zemlje da se uprljaju vec da se ruke ne ogrebu, slomi nokat ..i slicno

Možda je ipak praktično ne koristiti rukavice, jer sam tako dobila
otkaz u kuhinji..

 

[Nina]

Možda je ipak praktično ne koristiti rukavice, jer sam tako dobila
otkaz u kuhinji..

jedino ako kuvas u basti

 

[Jasna]

jedino ako kuvas u basti

Ma znaš ono.. Mama jel bi mogla.. pa onda vide ruke..
a ne, ništa ništa.. ja ću..

 

[Nina]

Ma znaš ono.. Mama jel bi mogla.. pa onda vide ruke..
a ne, ništa ništa.. ja ću..

hahaha..pa to ti je onda super...

 

[Lorelajn]

Nikada, ne mogu da podnesem tu gumu na rukama, niti mogu da radim bilo sta bez osecaja.

 

[Samsonight]

Koristim kad imam... i to one najobičnije, higijenske, tanke. One se brzo unište (još brže uz pomoć mog mačka koji mi uvek pomaže oko cveća), ali samo sa njima na rukama imam i dalje osećaj za ono što radim, a često je potrebno dosta pažnje i nežnosti sa mladim izdancima i sl..
U nedostatku takvih, radim goloruka. Baš poslednjih par dana sam premetala i pripremala saksijsku zemlju golih ruku, presađivala neke bebice... i imam utisak da me je taj kontakt sa zemljom zalečio u nekom aspektu i vratio u dane detinjstva kad sam se zemljom mnogo češće "prljala".

U ovom periodu mi se ne isplati da lakiram nokte, jer sa rukavicama ili bez, isto je: pola minuta sa zemljom je dovoljno da to više nije lak na noktima, već pravo ruglo. Uostalom... kad se radi bilo šta rukama, nema šanse da to može sa dugim i lakiranim noktima. Bar je tako u mom slučaju...

 

[zendeli]

Imam mali milion nekih alergija i moram sve u rukavicama da radim.

 

[Samsonight]

Imam mali milion nekih alergija i moram sve u rukavicama da radim.

Joj... moje alergije nisu tako strašne... Imam grozdolike plikove samo po prstima svake godine u približno isto vreme, ali ne mogu da se zaustavim. Da li je to nešto oko autosugestije ili se organizam navikne vremenom-uviđam da svake godine sve manje imam ono što sam u, recimo, početku, doživljavala. To je svrbelo, bolelo... pa se i raščeše tokom noći, pa boli...
Iz godine u godinu to jenjava.
Bio je plan da se vakcinišem svake godine... i plan da ništa ne radim. Moja školska drugarica koja se dopingovala i radi to i dalje svake godine vakcinom protiv tih alergija u proleće... otiče svake godine, ono... nije lepo ni gledati, ne izlazi iz kuće;
Ja prčkam sa biljkama i pojavi se ponekad neki grozdić na prstima, ali čak više uopšte ne svrbi. Tražim grozdić koji sam primetila ovih dana na svojim prstima da slikam, ali ga više nema.

 

[zendeli]

Joj... moje alergije nisu tako strašne... Imam grozdolike plikove samo po prstima svake godine u približno isto vreme, ali ne mogu da se zaustavim. Da li je to nešto oko autosugestije ili se organizam navikne vremenom-uviđam da svake godine sve manje imam ono što sam u, recimo, početku, doživljavala. To je svrbelo, bolelo... pa se i raščeše tokom noći, pa boli...
Iz godine u godinu to jenjava.
Bio je plan da se vakcinišem svake godine... i plan da ništa ne radim. Moja školska drugarica koja se dopingovala i radi to i dalje svake godine vakcinom protiv tih alergija u proleće... otiče svake godine, ono... nije lepo ni gledati, ne izlazi iz kuće;
Ja prčkam sa biljkama i pojavi se ponekad neki grozdić na prstima, ali čak više uopšte ne svrbi. Tražim grozdić koji sam primetila ovih dana na svojim prstima da slikam, ali ga više nema.

Ja to imam od kad znam za sebe, na kraju sam shvatila sama da su pesticidi u pitanju, jer na istu biljku nekad reagujem a nekad ne. Isto je grozdasto i ne znam da li više svrbi ili boli ili izludjuje.

 

[Samsonight]

Ja to imam od kad znam za sebe, na kraju sam shvatila sama da su pesticidi u pitanju, jer na istu biljku nekad reagujem a nekad ne. Isto je grozdasto i ne znam da li više svrbi ili boli ili izludjuje.

Pomoliću se da ti bude lakše kad radiš sa biljem, ali se navikavaj, ne okreći se modernoj medicini. Malo po malo će to nestati, kao i kod mene. Bukvano tražim grozdiće koje sam juče videla, ali nisu svrbeli, nisu bili ništa posebno, njih više nema.
Sećam se prstiju mog dede... mog oca ujedno, mog prvog i pravog oca. Deda je istaknuta titila u našem narodu često, Deda je viša figura nego otac.;
Zemljoradnik, duša koja od zemlje dobija... Njegovi prsti su uvek bili raspuknuti, grubi, svi oni godovi koje vidimo na otisciima svojih prstiju... to je bilo raspuklo, i nije kukao da boli.
Sa zemljom rođen, sa zemljom umro, deda moj, Božidar. Dar Božiji!

 

[zendeli]

Pomoliću se da ti bude lakše kad radiš sa biljem, ali se navikavaj, ne okreći se modernoj medicini. Malo po malo će to nestati, kao i kod mene. Bukvano tražim grozdiće koje sam juče videla, ali nisu svrbeli, nisu bili ništa posebno, njih više nema.
Sećam se prstiju mog dede... mog oca ujedno, mog prvog i pravog oca. Deda je istaknuta titila u našem narodu često, Deda je viša figura nego otac.;
Zemljoradnik, duša koja od zemlje dobija... Njegovi prsti su uvek bili raspuknuti, grubi, svi oni godovi koje vidimo na otisciima svojih prstiju... to je bilo raspuklo, i nije kukao da boli.
Sa zemljom rođen, sa zemljom umro, deda moj, Božidar. Dar Božiji!

Ne može moj organizam na to da se navikne. Jednostavno se ne izlažem tom što mi pravi problem.

 

[Lorelajn]