Да ли је Стаљин био против Југославије?

[JovanRadovic]

Доста се протеже мишљење да је Стаљин био велики пријатељ Југославији.

Међутим.

Мислим да није. Није био пријатељ ни Краљевини Југославији ни ФНРЈ.

Па онда када је то био пријатељ?

 

[Zarathustra]

Глупо је окарактерисати једну личност која је владала толики низ година да је био "пријатељ" или "противник" ЈУ.
Стаљин је најзаинтересованији за ЈУ био 1948. године у време кризе и размимоилажења са Брозом.
На југословенском питању у међуратном периоду је радила углавном Коминтерна и одељења НКВД-а с којима је Јосиф Висарионович имао мало додирних тачака.

У међуратном периоду Коминтерна је званично била против политике Краљевине ЈУ и сматрала ју је за "тамницу народа". То је била чисто идеолошка прича, а о утицају Стаљина лично на одлуке и ратна дејства ЦК КПЈ је имала више од заседања у Јајцу 1943. до раскида и кризе 1948.

 

[Mirakull]

Nije on bio ničiji prijatelj.

 

[Blues Brothers]

Nije on bio ničiji prijatelj.

Ne nije ni svojima.

 

[Mirakull]

Ne nije ni svojima.

Pa mrtav je

 

[Zarathustra]

Ne nije ni svojima.

Свакакo, није ни Немцима , а ни Западу.... чудан неки човек...

 

[JovanRadovic]

Свакакo, није ни Немцима , а ни Западу.... чудан неки човек...

Зар није био Титов пријатељ до 1948?

 

[Zarathustra]

Зар није био Титов пријатељ до 1948?

Јесте. Сретали су се њих двојица више пута у СССР-у до пре рата.
Само кажем да Стаљину није био спољнополитички приоритет ЈУ, него више земље источне Европе и Источна Немачка по завршетку рата.

 

[gost 204907]

Није му одговарало да буде створена велика земља, свака велика земља - велика брига. Ево, то сад ови ескперименти са Србијом показују.
Али, то не значи да то треба читати да је он био за Србију, он је био само за себе.

 

[Zarathustra]

Није му одговарало да буде створена велика земља, свака велика земља - велика брига. Ево, то сад ови ескперименти са Србијом показују.
Али, то не значи да то треба читати да је он био за Србију, он је био само за себе.

Ма није то. Питао те је човек. Он је лично хтео највише да након јалтинског договора потчини новонасталу ФНРЈ свом утицају СССР-а, али му геополитичке околности нису погодовале и имао је лукавог играча са ове стране.... и то је то, остало је идеолошка жвака у коју се не бих много уносио !

 

[gost 41715]

У међуратном периоду Коминтерна је званично била против политике Краљевине ЈУ и сматрала ју је за "тамницу народа". То је била чисто идеолошка прича, а о утицају Стаљина лично на одлуке и ратна дејства ЦК КПЈ је имала више од заседања у Јајцу 1943. до раскида и кризе 1948.

Sto je bilo relativno blago s njihove strane s obzirom da je Srbija tokom ruskog gradjanskog rata pruzila caru vojnu pomoc za gusenje revolucije

 

[Zarathustra]

Sto je bilo relativno blago s njihove strane s obzirom da je Srbija tokom ruskog gradjanskog rata pruzila caru vojnu pomoc za gusenje revolucije

Благо или строго је потпуно релативно питање гледано из позиција данашњице (захтевало би распредање доктрине марксизма или улажења у исправност/погрешност Стаљинових потеза спрам Тита). Краљевина СХС је примила многе белогардејске породице које су овде нашле уточиште пред бољшевичким прогонима и с њима је краљ Александар гајио веома присне односе из захвалности и пијетета према погубљеном цару и куму Николају Романову, за указану војну помоћ на солунском фронту.

Све у свему, одговор на почетно постављено питање је - НЕ - Стаљин није био непријатељ ни Југославије ни југословенске идеје, већ лични и идеолошки непријатељ Тита.

 

[Zarathustra]

Претпостављам (не тврдим засигурно) да је до последњег физичког сусрета Тита и Стаљина дошло на последњем седмом конгресу Коминтерне у Москви:

Седми Конгрес Коминтерне
Седми и последњи конгрес Коминтерне је почео 25. јула, а завршио се 20. августа 1935. у раскошном здању царске породице Романов у Москви.

На конгресу је учествовало 65 партија, од којих је било 76 њих учлањено у Комунистичку Интернационалу.

На овом конгресу КПЈ је представљало много делегата. Њени званични гланови били су: Милан Горкић, (у име ЦК) и Благоје Паровић. Као партијски представници у раду конгреса учествовали су још и Владимир Чопић и Јосип Броз Тито, са псеудонимом "Валтер", коју је тада радио у Балканском секретаријату Коминтерне.

На последњем конгресу Коминтерне су донете одлуке које су утицале на снажан заокрет у политици комунистичког покрета у свету.

 

[JovanRadovic]

Глупо је окарактерисати једну личност која је владала толики низ година да је био "пријатељ" или "противник" ЈУ.
Стаљин је најзаинтересованији за ЈУ био 1948. године у време кризе и размимоилажења са Брозом.
На југословенском питању у међуратном периоду је радила углавном Коминтерна и одељења НКВД-а с којима је Јосиф Висарионович имао мало додирних тачака.

У међуратном периоду Коминтерна је званично била против политике Краљевине ЈУ и сматрала ју је за "тамницу народа". То је била чисто идеолошка прича, а о утицају Стаљина лично на одлуке и ратна дејства ЦК КПЈ је имала више од заседања у Јајцу 1943. до раскида и кризе 1948.

Па ко је поставио Тита на чело КПЈ 1937.

Зар није Коминтерна до 22. јуна 1941. године водила политику у складу са споразумом СССР - Њемачка?

Зар није КПЈ Југославије учествовала у саботажама против Војске Краљевине Југославије у априлском рату. а опет у складу са поменутим споразумом?

Зар није КПЈ донесла проглас о устанку 22. јуна 1941, по налогу Коминтерне, када је СССР био нападнут?

КПЈ није донесла одлуку о заштити србског народа приликом доношења усташких закона, нити је донесла одлуку о борби против усташа, када су почела масовна убиства и прогони, него онда када је СССР нападнут.

 

[migel59]

Доста се протеже мишљење да је Стаљин био велики пријатељ Југославији.

Међутим.

Мислим да није. Није био пријатељ ни Краљевини Југославији ни ФНРЈ.

Па онда када је то био пријатељ?

Postoje teorije da je Staljin bio odlican prijatelj sa Vatikanom.

 

[JovanRadovic]

Postoje teorije da je Staljin bio odlican prijatelj sa Vatikanom.

Постоје теорије да Стаљин није имао никакве везе са Титом.

 

[Zarathustra]

Па ко је поставио Тита на чело КПЈ 1937.

Коминтерна, без сумње.

Зар није Коминтерна до 22. јуна 1941. године водила политику у складу са споразумом СССР - Њемачка?

Однос самог Стаљина и Коминтерне се променио након горе поменутог заседања. У СССР-у су од 1935. почеле велике чистке у вези са присталицама Троцког који је био у изгнанству.
Потписивање пакта Молотов-Рибентроп нема везе са политиком Коминтерне, него са тадашњом армијском врхушком СССР-а, јер у сваком случају није погодовала развоју догађаја по мери Англоамериканаца и њихових служби.

Зар није КПЈ Југославије учествовала у саботажама против Војске Краљевине Југославије у априлском рату. а опет у складу са поменутим споразумом?

Не. У почетку је постојао заједнички опште народни отпор окупатору који је повео Драгољуб Михаиловић и ЈВуО у складу са српском војничком етиком. Сукоб између снага ЈВуО и НОП-а започиње тек након 2 месеца, а коинцидира са тренуцима немачког напада на СССР, када почиње и братоубилачки рат међу самим српским народом. Удео у држању Тита и Моше Пијаде у дејствима НОП-а је свакако имала Коминтерна, а касније и у директној спрези са британском службом Ми-6.

Зар није КПЈ донесла проглас о устанку 22. јуна 1941, по налогу Коминтерне, када је СССР био нападнут?

Да, јесте. То је учињено каналима Коминтерне којима се послужила и унутрашња политика војног отпора СССР-а. Дошло је до конвергенције интереса западних обавештајних служби и директива Коминтерне.

КПЈ није донесла одлуку о заштити србског народа приликом доношења усташких закона, нити је донесла одлуку о борби против усташа, када су почела масовна убиства и прогони, него онда када је СССР нападнут.

КПЈ и НОП су се активирали онога тренутка када су од Коминтерне добили зелено светло за то. Коминтерна је на српски народ као и на све друге народе гледала као на топовско месо, материјал за спровођење револуције. Народ је морао нужно да се жртвује под цену извођења револуције и то је била интернационална улога Коминтерне. Циљ је оправдавао средство.

 

[JovanRadovic]

Коминтерна, без сумње.



Однос самог Стаљина и Коминтерне се променио након горе поменутог заседања. У СССР-у су од 1935. почеле велике чистке у вези са присталицама Троцког који је био у изгнанству.
Потписивање пакта Молотов-Рибентроп нема везе са политиком Коминтерне, него са тадашњом армијском врхушком СССР-а, јер у сваком случају није погодовала развоју догађаја по мери Англоамериканаца и њихових служби.

Једно је ко је иницирао споразум, а друго је какав је траг споразум оставио на политику Коминтерне.

Највећу у улогу у коминтерни играо је СССР, а у СССР-у Стаљин.

Споразум Рибентроп-Молотов је утјецао на даљњу полиитку Коминтерне и одредио однос свих чланица Коминтерне према Њемачкој до напада Њемачке на СССР.

У чисткама након 1935. године судјеловао је и Јосип Броз.

Не. У почетку је постојао заједнички опште народни отпор окупатору који је повео Драгољуб Михаиловић и ЈВуО у складу са српском војничком етиком. Сукоб између снага ЈВуО и НОП-а започиње тек након 2 месеца, а коинцидира са тренуцима немачког напада на СССР, када почиње и братоубилачки рат међу самим српским народом. Удео у држању Тита и Моше Пијаде у дејствима НОП-а је свакако имала Коминтерна, а касније и у директној спрези са британском службом Ми-6.

Говори се о априлском рату. У априлском рату, комунисти су заједно са усташама саботирали отпор Војске Краљевине Југославије.

До устанка долази знатно касније. Тачно је да је устанак био свеопшти.

Братоубилачки рат не коиницидира са нападом Њемачке на СССР, почиње тек у октобру-новембру.

Да, јесте. То је учињено каналима Коминтерне којима се послужила и унутрашња политика војног отпора СССР-а. Дошло је до конвергенције интереса западних обавештајних служби и директива Коминтерне.


КПЈ и НОП су се активирали онога тренутка када су од Коминтерне добили зелено светло за то. Коминтерна је на српски народ као и на све друге народе гледала као на топовско месо, материјал за спровођење револуције. Народ је морао нужно да се жртвује под цену извођења револуције и то је била интернационална улога Коминтерне. Циљ је оправдавао средство.

Ово је тачно.

 

[gost 41715]

Zasto ova tema nije na pdf istorija?