- Poruka
- 213.892
Donacija vlade Srbije Hondurasu radi obnavljanja bolnice nije sporna, ukoliko nije povezana sa glasanjem te države u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija o Rezoluciji o Srebrenici. Ukoliko postoji povezanost, to predstavlja „neprimeren“ potez koji se kosi sa suštinom diplomatije, smatraju sagovornici Danasa.
Od trenutka kada je vlast u Srbiji saznala da se sprema nacrt Rezolucije o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, od predsednika Vučića smo mogli da čujemo kako će Srbija odmah krenuti u žestoku diplomatsku borbu.
U naredna dva meseca, glasanje o Rezoluciji bila je glavna tema u medijima, a uz najavu glasanja i odlaganja sednica na kojoj je trebalo da se glasa, „borba“ je postala ključna reč koju su vlasti koristile kada su govorile o predstojećem glasanju.
Nakon bezboj diplomatskih akcija i razgovora sa zvaničnicima i delegacijama zemalja šitom sveta, a uoči glasanja, Vučić je naglašavao da će Rezolucija zasigurno biti usvojena, ali da će sponzore Rezolucije i one koji je podržavaju „boleti glava“ od borbe koju će im Srbija prirediti.
Na kraju, 84 zemlje su glasale za Rezoluciju, 19 protiv, dok je 68 bilo uzdržano. To su vlasti u Srbiji predstavile kao veliku moralnu pobedu, uprkos činjenici da je Rezolucija usvojena.
Što se tiče načina „borbe“ Srbije protiv usvajanja Rezolucije, ili barem za smanjivanje broja država koje će glasati za nju, u javnosti smo mogli da vidimo samo da je diplomatski tim neprestano razgovarao sa predstavnicima drugih zemalja kako bi ih ubedio da ne glasaju za Rezoluciju.
Sa druge strane, bilo je govora i o naporima iza zatvorenih vrata o kojima je predsednik eksplicitno rekao da ne može da govori.
Tako je u gostovanju na TV Prva, dan nakon glasanja, Vučić rekao da je posebno zahvalan predsedniku Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeiku Muhamedu bin Zajedu, i da mu nikada neće „to“ zaboraviti, ali da ne može i ne sme da govori o svemu.
„Zahvaljujemo se u ime Vlade predsednika i naroda Hondurasa Vladi, narodu Srbije i Ambasadi Srbije u Meksiku za objavljivanje odluke o dodeli humanitarne pomoći Vladi Hondurasa, u iznosu od 500.000 američkih dolara za podršku Ministarstvu zdravlja Hondurasa radi suočavanja sa hitnim slučajem, izazvanim požarom koji je opustošio bolnicu Roatan“, napisao je Enrike Reina na društvenoj mreži Iks.
onoš je tvit prokomentarisao dovodeći donaciju Vlade Srbije u vezu sa uzdržanim glasom Hondurasa na sednici GS UN.
“Ministar spoljnih poslova Hondurasa zahvaljuje se Vladi Srbije na 500.000 $ za obnovu bolnice Roatán?! Da li je 500.000 $ ipak prevelika cena za uzdržan glas Hondurasa? Kada je Vlada odlučivala o ovoj i ovakvim „donacijama“, kao što je i ona nedavno za Ukrajinu? Zašto je to tajna za građane Srbije”, upitao je Ponoš.
https://www.danas.rs/vesti/politika/rezolucija-o-srebrenici-kupovina-glasa-za-pola-miliona/
E sad da li su dali pare za glasanje ili iz čistog humanizma i renesanse? Nešto se izgleda davalo, a šta zapravo imamo od toga? Izgleda da smo stvarno otišli u Honduras.
Od trenutka kada je vlast u Srbiji saznala da se sprema nacrt Rezolucije o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, od predsednika Vučića smo mogli da čujemo kako će Srbija odmah krenuti u žestoku diplomatsku borbu.
U naredna dva meseca, glasanje o Rezoluciji bila je glavna tema u medijima, a uz najavu glasanja i odlaganja sednica na kojoj je trebalo da se glasa, „borba“ je postala ključna reč koju su vlasti koristile kada su govorile o predstojećem glasanju.
Nakon bezboj diplomatskih akcija i razgovora sa zvaničnicima i delegacijama zemalja šitom sveta, a uoči glasanja, Vučić je naglašavao da će Rezolucija zasigurno biti usvojena, ali da će sponzore Rezolucije i one koji je podržavaju „boleti glava“ od borbe koju će im Srbija prirediti.
Na kraju, 84 zemlje su glasale za Rezoluciju, 19 protiv, dok je 68 bilo uzdržano. To su vlasti u Srbiji predstavile kao veliku moralnu pobedu, uprkos činjenici da je Rezolucija usvojena.
Što se tiče načina „borbe“ Srbije protiv usvajanja Rezolucije, ili barem za smanjivanje broja država koje će glasati za nju, u javnosti smo mogli da vidimo samo da je diplomatski tim neprestano razgovarao sa predstavnicima drugih zemalja kako bi ih ubedio da ne glasaju za Rezoluciju.
Sa druge strane, bilo je govora i o naporima iza zatvorenih vrata o kojima je predsednik eksplicitno rekao da ne može da govori.
Tako je u gostovanju na TV Prva, dan nakon glasanja, Vučić rekao da je posebno zahvalan predsedniku Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeiku Muhamedu bin Zajedu, i da mu nikada neće „to“ zaboraviti, ali da ne može i ne sme da govori o svemu.
Koliko košta glas?
U subotu, predsednik stranke Srbija Srce, Zdravko Ponoš podelio je na društvenoj mreži Iks objavu sekretara za spoljne poslove i međunarodnu saradnju Hondurasa u kojoj se on zahvalio Srbiji na donaciji od 500.000 dolara za obnovu bolnice Roatan koja je pretrpela štetu u nedavnom požaru.„Zahvaljujemo se u ime Vlade predsednika i naroda Hondurasa Vladi, narodu Srbije i Ambasadi Srbije u Meksiku za objavljivanje odluke o dodeli humanitarne pomoći Vladi Hondurasa, u iznosu od 500.000 američkih dolara za podršku Ministarstvu zdravlja Hondurasa radi suočavanja sa hitnim slučajem, izazvanim požarom koji je opustošio bolnicu Roatan“, napisao je Enrike Reina na društvenoj mreži Iks.
onoš je tvit prokomentarisao dovodeći donaciju Vlade Srbije u vezu sa uzdržanim glasom Hondurasa na sednici GS UN.
“Ministar spoljnih poslova Hondurasa zahvaljuje se Vladi Srbije na 500.000 $ za obnovu bolnice Roatán?! Da li je 500.000 $ ipak prevelika cena za uzdržan glas Hondurasa? Kada je Vlada odlučivala o ovoj i ovakvim „donacijama“, kao što je i ona nedavno za Ukrajinu? Zašto je to tajna za građane Srbije”, upitao je Ponoš.
„Biće borba poverljiva“
Nemanja Nenadić, Programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija smatra da je mnogo toga nepoznato u vezi sa ovih pola miliona dolara, ali da se za početak može pretpostaviti da je naša država tu sumu zaista uplatila, jer objava honduraškog zvaničnika deluje autentično.https://www.danas.rs/vesti/politika/rezolucija-o-srebrenici-kupovina-glasa-za-pola-miliona/
E sad da li su dali pare za glasanje ili iz čistog humanizma i renesanse? Nešto se izgleda davalo, a šta zapravo imamo od toga? Izgleda da smo stvarno otišli u Honduras.
