Хвала ти. Живимо у свету лицемерја. Ја сам довољно аналитичан и довољно сам био изолован од друштва да видим да живимо у лажи, нисам мозак окупирао дружењима, кладионицама, аутомобилима и слично.
Да ли је од самоубиства можда боље да друштво чини тихи лапот над болеснима и неприлагођенима? Прави лапот, када су се старим људима преко погаче расцопавале главе јер нису више способни да доприносе, није био давно, данашње друштво има 90% истог таквог менталитета само што смо мало сад мало богатији и држава кажњава такве ствари, веома јасно је видљив такав менталитет на друштвеним мрежама где много више падају маске него у реалу, не само код нас него бар и у целом западном свету а можда и свуда.
Тихи лапот је и кад неко неприлагођен не добија љубав ни од кога, то је основна људска потреба, човек због тога долази у оваква стања. Мени не треба психолог да ми прича ствари које већ знам или који је комформистичкији и чак глупљи од мене, мени треба љубав, секс, искрена прихваћеност, то је једино што је искрено а не приче које су мотивисане зарадом. Више вреди један емотивни партнер или пријатељ од 1000 психолога.